Sara Simović je jedna od glumica najmlađe generacije i definitivno jedno od imena o kojima ćemo tek slušati. Iako ima nepunih 26 godina, dobitnica je nekoliko prestižnih priznanja za uloge koje je odigrala u filmu i pozorištu.
Sara Simović je rodom iz Kragujevca, grada koji je u poslednjim decenijama iznedrio neke od najvećih glumačkih talenata, kao što su Nikola Rakočević, Ivana Vuković, Filip Đurić…
Završila je Osnovnu školu „Moma Stanojlović” i Nižu muzičku školu „Miloje Milojević” – smer gitara, a od sedme godine je paralelno išla u Dramski studio Doma omladine u Kragujevcu, u kojem je provela narednih 12 godina. Iz Prve kragujevačke gimnazije je izašla kao „vukovac“.
Glumu je studirala na Akademiji u Novom Sadu, u klasi profesora Borisa Liješevića, u klasi iz 2017, a master studije glume je završila 2023, na istom fakultetu, monodramom „Krotka”.
Tokom studija, Sara Simović je igrala u predstavama pozorišta „Promena”, kao i u mjuziklu „Kosa” Pozorišta mladih, u predstavama „Velika depresija” Srpskog narodnog pozorišta, „Slika nepoznatog” Pozorišta „Toša Jovanović” u Zrenjaninu, kao i u diplomskoj predstavi reditelja Đorđa Nešovića „Tamo gde pevaju”.
Sara trenutno u Pozorištu „Toša Jovanović” u Zrenjaninu igra u predstavama „Šta će biti sa svima nama”, „Ljubinko i Desanka” i „Gospođa ministarka”, a beogradskoj publici se predstavila ulogom u duodrami „Disko svinje” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
„Drago mi je što nisu postavljene granice u radu na predstavi. Najznačajniji je proces koji je ovde bio izuzetno specifičan. Mi smo jednom samo pročitali tekst, i onda smo ga ostavili po strani i krenuli sa improvizacijama. Drama je osnova, a mi smo zajednički stvarali predstavu“, istakla je glumica neposredno pre premijere komada „Disko svinje“ u kojem joj je partner Veljko Stevanović, dok je delo Endija Volša na scenu JDP-a postavio reditelj Simo Đukić.
„Naša predstava je prilično furioznog tempa, situacije i događaji se smenjuju velikom brzinom i priznajem da glumcima to ume biti veoma naporno. Boja ljubavi jeste u centru ove priče, a težište je na nesposobnosti da se artikuliše ljubav. Onda se ta emocija predstavlja kroz agresiju, destrukciju, autodestrukciju. Kao da likovi samo kroz povređivanje drugih i sebe umeju da vole“, napomenuo je reditelj opisujući ovu predstavu u kojoj je Sara briljirala.
Širem auditorijumu Simović je postala poznata po ulogama u serijama „Tunel” i „Ubice mog oca 5”, gde je za rolu Dajane (2021. godine, u režiji Maše Nešković) dobila nagradu „Zlatna antena” za glumačko otkrovenje godine.
Inače, Sara je kao studentkinja bila stipendistkinja fondacije Studenica, a za njihov portal je ispričala kako je izgledalo iskustvo rada na ulozi Dajane Nikolić iz pete sezone čuvene serije.
„Trudila sam se da je razumem i da povežem ono što imam u svom iskustvu sa njom. Bilo je jako puno iscrpljujućih i teških scena za snimanje, emotivnih i snažnih koje je trebalo snimiti i naći im pravu meru, jer je Dajana ipak zagonetni lik koji malo priča, a dosta toga krije, u suštini trebalo je sa tim likom izaći na kraj“, izjavila je Sara.
Igrala je u studentskim filmovima: „Strano telo” (u režiji Dušana Zorića); „Vozi me na more” (diplomski film Tamare Todorović) i u filmu „Roze” (u režiji Tamare Todorović), gde je na „Filmskom frontu” u Novom Sadu osvojila nagradu za najbolju glumicu. Godine 2021. Akademija umetnosti i Fondacija „Mali princ” dodeljuju joj nagradu „Mali princ” za postignute uspehe u oblasti dramskih umetnosti.
Sara Simović je diplomirala ulogom Helene u predstavi „Proslava” u režiji Borisa Liješevića. Za tu ulogu dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu na festivalu „PAF” u Banjaluci i nagradu za najbolju epizodnu ulogu na festivalu „Trema” u Rumi.
Zanimljivo je da je Sarina najveća strast pored glume psihologija i da je ova talentovana Kragujevčanka završila drugu godinu Transakcione analize (TA 101), edukacije za psihoterapeuta, piše RTS.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
