Poznati u Srbiji koji su imali najteže detinjstvo

Navikli smo da ih gledamo skockane i nasmejane, ali nekada se iza te javne slike kriju neke teške priče. Mnoge od ovih poznatih ličnosti su imale teško detinjstvo, što je nekima od njih bio podstrek da nastave da se bore kroz život i da nikada ne odustaju. Ovo su poznate ličnosti iz Srbije koje su otvoreno pričale o svom teškom detinjstvu.

Vanja Milačić

Vanja Milačić je danas uspešna pozorišna, filmska i televizijska glumica, a život kakav ima danas u detinjstvu nije mogla ni da sanja.

Naime, glumica, inače poreklom iz Crne Gore, prisetila se u jednom intervjuu odrastanja koje je, prema njenim rečima, bilo protkano patnjom.

"Ja nisam imala baš tako bajkovito detinjstvo. Naprotiv, imala sam baš teško detinjstvo, dosta turbulentno i siromašno. Nikad nisam maštala o bajkama niti, kao sve devojčice, o venčanjima, venčanicama i udajama. Ja sam maštala da preživim", istakla je Vanja.

"Ja sam crtaće počela da gledam tek sa svojom decom, dakle ni to nisam imala. Ne želim da vas davim detaljima kako i zašto, ali zaista sam počela da gledam crtaće kasno i dan danas ih gledam", rekla je ona.

Jovana Stojiljković

Jovana je jednom prilikom otkrila da joj je detinjstvo bili prilično stresno.

"Morala sam da se određujem i da kroz svoje ideje i stavove ljudima govorim ko sam. Odrasla sam u jednom kraju u Beogradu koji je, nažalost, poznat po nasilju, i u kvartu sam morala da se izborim ne da sačuvam patike, nego i živu glavu, a još sam i devojčica", prisetila se glumica jednom prilikom.

Iako ne govori o tome javno, poznato je da je njen deda bio vrlo uticajna ličnost. Naime, Vlajko Stojiljković bio je poslanik skupštine Savezne Republike Jugoslavije i ministar unutrašnjih poslova. On je dve godine nakon petog oktobra 2000. izvršio samoubistvo.

Pre njega i njegova supruga, Jovanina baka, izvršila je samoubistvo u zgradi u kojoj su stanovali.

Nažalost, ovo nisu jedini slučajevi suicida u njihovoj porodici. Samo dve godine nakon dede i Jovanin otac Vladimir, koji je bio profesor na Pravnom fakultetu, oduzeo je sebi život u svom stanu na Novom Beogradu.

Ceca Bojković

Ceca Bojković je danas jedna od najuspešnijih glumica na Balkanu. Njen život nije bio nimalo lak. Još kao mala susrela se sa smrću i strahom.

"Kada je trebalo da se rodim, moja mama je, zbog tada čuvenog akušera dr Kusovca, prešla Savu i rodila me u zemunskom porodilištu. Onda su me kao bebu preneli u Beograd, u Njegoševu 59, gde smo stanovali u zajedničkom stanu s jednom starom gospođom koju smo zvali tetka Nikolija. Kako je ona, sirota, ostala sasvim sama, za šest meseci su joj umrli i muž i ćerka, vezala se za našu porodicu i meni je zamenila obe moje bake jer nijedna od njih nije živela u Beogradu", ispričala je Svetlana jednom.

"Iako nije radila, moja majka skoro nikad nije bila kod kuće, stalno je morala da stoji u nekim redovima za hranu, da nabavlja sve što je moglo da se kupi na 'tačkice' i onda je mene uglavnom čuvala teta, koja me je i vodila u šetnju. A pošto je najviše vremena provodila na groblju, za njega su bile vezane i te naše šetnje. Tako sam se ja veoma rano susrela sa smrću. Obilazila sam spomenike, gledala slike i kako sam pomalo znala da čitam, čitala sam imena i zamišljala te ljude koji su nekada prolazili kroz život. Bilo je sahranjeno dosta dece koja su umrla od šarlaha. Sve me je to ispunjavalo strahom, pretvaralo se u moru koja me je nekada noću gušila i nije mi davala da zaspim, ali istovremeno budilo strahovitu radoznalost", objasnila je ona.

Marina Abramović

Marinin privatni život veoma je uzbudljiv, a javnost možda ne zna dovoljno o njemu. Dok je bila jako mala odgajila ju je baka. Sa šest godina dobila je rođenog brata, kada je ujedno počela da živi sa roditeljima, koji su bili izuzetno strogi prema njoj.

Njeni otac i majka imali su strašan brak, a kako je i sama rekla, to se odrazilo na nju. Stalno je bila pod nadzorom majke i nije imala izlaz duže od 22h časa. Najteži trenutak u detinjstvu, po njenim rečima, bio je, kada je otac razbio sve čaše u kući i napustio porodični dom.

Miloš Biković

Detinjstvo mu nije bilo lako, te se s porodicom zbog rata, inflacije i nemaštine selio po celom Beogradu.

Zato je danas, kako je naveo, pažljiv s novcem. Miloš je nedavno o tome pričao i za ruske medije.

"Od prvog velikog honorara majci sam kupio stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. NJoj pokloni nisu toliko važni. Odrastao sam na Karaburmi, a često smo se selili jer nismo imali svoj stan. Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zarađivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan život. Moj brat jeste", rekao je glumac u intervjuu za rusko izdanje magazina "Esquire".

Andrija Milošević

Gostujući na jednoj televiziji, Andrija Milošević prvi put je javno govorio o nimalo lakom detinjstvu u rodnoj Crnoj Gori.

"Počeo sam da radim sa 16 godina, imam 25 godina radnog staža. Od početka sam imao želju da zarađujem, radim i da se osamostalim", započeo je svoju priču Andrija, pa istakao da njegovi vršnjaci nisu tako lako dobijali sve što žele.

"Majka je šest meseci skupljala trideset maraka da mi kupi majicu s kapuljačom. Ali nije bilo tragično. Nisam toliko žudeo za materijalnim. Jednostavno je bilo tako, svidi ti se nešto kao detetu, ali nemaš uslove za to. Bila je inflacija i rat, ali uspeli smo nekako da to preživimo", istakao je on.

Kao dečak je na selu čuvao ovce, te istakao da mu nijedan posao nije padao teško.

Seka Aleksić

Pevačica je nedavno gostovala u jednoj emisiji i tom prilikom je otkrila šokantne detalje iz svog detinjstva. Rasla je u velikom siromaštvu, nemaštini, kao mala bila je svedok porodičnog nasilja, oca nad majkom, a sve te stvari su na nju ostavile veliki trag.

"Tata mi je sada pokojni i on je bio dobar čovek, ali postoje stvari koje su se desile i koje ne mogu da se izbrišu. Ja sam mu sve oprostila. On je voleo da popije i bio je u stanju sve što zaradi da daje deci koja nemaju, da čašćava sve moguće ljude. Proradila bi mu ljubomora i imao je zbog toga probleme sa mojom majkom, ona je najviše stradala, dobijala je batine. Bilo je više situacija kad smo ih brat i ja razdvajali, ona danas ima ožiljke po licu od tog perioda. Razvela se zbog toga i ja je razumem, to ne treba niko da preživljava. Posle toga otac odlazi u inostranstvo da radi i mi se nismo čuli jedno 5, 6 godina. Ja sam odrasla uz očuha Milana, kojeg mnogo volim i koji nas je gledao kao svoju decu. Išao je u nadnicu da bi meni zaradio za autobusku mesečnu kartu, da bih išla u školu", rekla je ona.

"Jako smo teško živeli, bili smo u izbegličkom smeštaju, posle smo otišli da živimo u jednu školsku staru kuću. Nismo imali kupatilo, već smo se kupali kod komšija. Došli smo bukvalno u tome što smo obučeni, bez ičega", nastavila je Seka. Otvoreno je pričala i o okrutnosti dece prema njoj.

"Deca su bila brutalna prema meni. Ismevali su me zbog jekavice, zbog pocepane obuće, zbog toga što nosim istu majicu. Bilo je strašno surovo, plakala sam danima, ali nisam želela ništa da kažem majci, jer nisam želela da joj pogoršavam već jako tešku situaciju. Posebno kad su saznali da mi je majka muslimanka, imala sam razna podmetanja. Gurali su me, pljuvali, cepali mi majicu, ali to mi je pomoglo kroz život. Zahvaljujem se svima što su bili takvi prema meni, jer danas ne bih bila ovo što jesam."

***

Bonus video: Čuvari plaže, nekad i sad