Mučna sudbina “najlepšeg dečaka na svetu”

Poznati 21. jul. 202113:21 > 13:32
Podeli:
Bjorn Andresen
Bjorn Andresen Foto: Alfa Cinematografica - Warner Br / AFP / Profimedia

Bjorn Andresen je imao samo 15 godina kada je postao globalna zvezda. Nakon uloge u filmu "Smrt u Veneciji" proglašen je za "najlepšeg dečaka na svetu" - ali se iza njegove slave krila mračna priča.

Poznati režiser Lučino Viskonti pretraživao je Evropu 1970. godine kako bi pronašao „savršeno lepog“ glumaca koji će igrati glavnu ulogu u njegovom predstojećem filmu “Smrt u Veneciji”.

Pronašao je ono što je tražio, angažovavši petnaestogodišnjeg Šveđanina Bjorna Andresena da glumi poljskog dečaka po imenu Tadzio.

Godinu dana kasnije, u Londonu, za svetsku premijeru filma pred kraljicom i princezom Anom, Viskonti je proglasio Andresena „najlepšim dečakom na svetu“. Filmski kritičari su njegovu lepotu upoređivali sa Mikelanđelovim Davidom. Preko noći je postao super zvezda, samo da bi njegova slava postala „živa noćna mora“ koja ga je progonila čitavog života.

U novom dokumentarnom filmu, koji zalazi duboko u tragičan život Andresena, on priznaje bi bio mnogo srećniji da nikada nije upoznao Viskontija, kojeg opisuje kao ‘kulturnog predatora’ koji iskorišćavao njegovu mladost i izgled.

Viskonti je imao 63 godine kada je snimio “Smrt u Veneciji”, film koji je proglašen za kultno gej ostvarenje. Naime, rađen jeprema noveli nemačkog pisca Tomasa Mana, koji je takođe bio gej, sa gej glumačkom ekipom. Ali Andresen nije bio homoseksualac.

Premlad je, kaže, pretvoren u seksualni objekat kog je Viskonti vodio u homoseksualne noćne klubove i koji je kasnije postao trofej za bogate Parižane koji su ga obasipali poklonima i ručkovima kako bi mogli da ga paradiraju.

Da stvar bude još gora, bio je siroče – stidljivo dete čija je baka imala fatalnu zavisnost od njegove slave. Nikad ga nije zaštitila od svih užasa koji su mu se desili.

Kada je imao deset godina, njegova majka je nestala, a policija ju je pronašla šest meseci kasnije u šumi nakon što je sebi oduzela život. Deca su otišla da žive kod bake i deke po majci u Stokholm i porodica više nikada nije spomenula njihovu majku.

Mladi Bjorn nikada nije želeo da glumi, već je sanjao da bude pijanista. Njegova baka, koja je želela da bar jedno od njenih unučadi bude poznato, imala je druge ideje. Nakon “Smrti u Veneciji”, postao je seks simbol i gej ikona. Morao je da se nosi sa obožavanjem koje je dobijao od tinejdžera i odraslih muškaraca.

Venčao se sa pesnikinjom po imenu Suzana Roman nakon što su 1984. dobili ćerku Robin. Međutim, tri godine kasnije ponovo se dogodila tragedija kada je njihov devetomesečni sin Elvin umro. Andresen je ležao u krevetu pored njega, onesvešćen nakon noćnog provoda, dok je njegova supruga vodila ćerku u vrtić.

Iako je to bila iznenadna smrt, on sebe krivi za tragediju, rekavši da je bio loš otac.

“Njegova dijagnoza je sindrom iznenadne smrti novorođenčadi, ali moja dijagnoza je nedostatak ljubavi. Skliznuo sam u depresiju, alkohol, samouništenje na sve načine koje je moguće zamisliti – bio je to ego trip. Jadan ja, ja, ja”.

Nestao je iz javnosti, pa su neki mislili da je mrtav, sve dok se nije ponovo pojavio 2003. godine, kada je njegova fotografija korišćena za ilustraciju jedne knjige. Andresen se javno požalio da nikada nije dao dozvolu za to.

I dalje pati od depresije i, sudeći po filmu, često plače. Ako je ikada postojao živi dokaz da lepota može biti prokletstvo, to je životna priča Bjorna Andresena.

***

Bonus video: Bezvremenska lepota Monike Beluči

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram