Već sa šest godina bila je pod svetlima reflektora.
Glumicu Mirku Vasiljević odmalena prate budne oči javnosti, pa smo na neki način imali priliku da pratimo njeno odrastanje. Ona je sa šest, sedam godina počela da radi kao mala manekenka, a već sa trinaest dobila je ponudu za kasting za film koji svi tako dobro znamo – ‘Mi nismo anđeli 2’. Prisetila se i kako je bilo potrebno šest ljudi – mama i tata, baka i deka, kao i tetka i teča da bi uspela da postigne sve što je zamislila.
„Kada se vratim unazad na sam svoj početak, uvek volim da sam svesna da je moja porodica ta koja je dobrim delom doprinela da moj život bude ovakav kakav je danas. Oni su mi od samog starta dozvolili da budem svoja, ali opet u granicama normale, gde sam imala i savete i vraćanje na pravi put ukoliko se zanesem ili mislim da bi trebalo nekako drugačije. Koliko god da su moji bili drugačiji od nekih mojih želja, jer su mnogo više prirodnjački tipovi, apsolutno me u mojoj kreativnosti i umetnosti nisu sputavali, niti gledali to kao nešto nepotrebno. Videli su da želim da uspem u tome, da se vidim u tome i da me to čini srećnom”, istakla je Mirka za Zadovoljna.rs.
Imala je njihovu podršku i svi su bili spremni da reorganizuju svoje živote zbog njenog izuzetno gustog rasporeda. Za njene roditelje je bilo važno da je dobar đak i da završava svoje obaveze u školi, a samim tim je onda bila slobodna da radi posle ono što želi.
„Oni su mi uvek govorili – ‘tvoje je sada da budeš dete i završavaš školu i da budeš dobra kao devojčica, ako sve to ispunjavaš, onda sve ostalo javno, što te ispunjava – možeš da radiš’. I ta neka disciplina i reči koje su oni meni stalno ponavljali, htela ne htela, njihove reči su postale moja baza. Tako da mislim da je jako bitno pričati puno, a sad sa neke vremenske distance mogu da primetim da su mi zaista i ušle u glavu, pa se i ja trudim da se vodim time sa svojom decom, dosta razgovaram i dosta pričam i možda u ovom trenutku ne vidim da rade to i primenjuju to, ali će im kroz godine sigurno to nesvesno postati model i ući u glavu.”
Od svojih kolega naučila je kako živeti javan život, a ujedno očuvati i svoju privatnost.
„Imala sam i mnogo sreće da budem na pravom mestu u pravo vreme i da radim sa velikim profesionalcima i budem dočekana raširenih ruku, što je veliko bogatstvo, jer sam od njih imala prilike da upijam kao sunđer. Često sam dobijala i kritike, i pohvale, a uvek su mi to govorili iskreno i sa ljubavlju, tako da sam uvek to prihvatala, oblikovala po sebi i u sebi i negde to primenjivala. Tako da sam učila da posao i privatno mora da se odvoji, a da u javnosti treba da se zna onoliko koliko je umesno i kulturno, a da privatno bude privatno.“
Od samog starta je te dve stvari odvajala, a glumu i slavu, ceo taj medijski život, Mirka smatra kao sastavni deo svog posla u kom uživa.
„Zarad mog kvaliteta rada i truda u poslu, treba da budem u medijima i da imam takav i odnos sa njima, a da privatno budem Mirka koja je ćerka, drugarica, sestra, supruga, majka i da to budu dve odvojene stvari. Gledam da nigde ne bežim od svoje biti, nego i da u poslu budem onakva kakva sam u samoj srži.”
Ističe da je zahvalna svojoj porodici što su je pustili da bude svoja, ali držali konce u svojim rukama u onoj meri u kojoj je trebalo, jer je bila dete.
Sada je ona majka i sa svojim partnerom Vujadinom Savićem ima četvoro dece, što sa sobom vuče brojne obaveze, izuzetno gust raspored i kako i sama kaže, svaka sekunda je važna.
„Ovo je samo nastavak mog detinjstva u kom sam imala dosta vannastavnih aktivnosti, plus škola, gluma i posao, tako da sam samo nastavila sa malo ozbiljnijim obavezama. Čovek može dosta stvari da postigne tokom dana, ukoliko ima dobru volju i želju. Naravno, jeste naporno i zamorno, ali treba znati i kada ti treba odmor. ”
U svim tim ulogama – glumice, pa supruge, majke, a kako i sama kaže, nekada i taksiste, ističe da čovek nikada ne sme, ma kakve god životne obaveze imao, da izgubi sebe.
„Kada izgubimo sebe postajemo vremenom sve više nezadovoljni, a to ne nezadovoljstvo utiče na nas i našu energiju, a samim tim i na ljude oko nas. Izgubiti, zaboraviti sebe nije opcija, jer ako sam sebi nisi bitan i na prvom mestu, nećeš biti ni onom preko puta sebe. Treba da znamo šta je to što nas usrećuje i ispunjava, te kada imamo neko vreme za sebe i da prionemo na to i iskoristimo ga. Meni je to u kasnijim noćnim satima, kada deca legnu.”
Ipak, ona i kada radi – to gleda kao na vreme za sebe.
„Meni gluma u život nije stigla kao izbor jedne već odrasle devojke nego je gluma ušla kada sam bila dete, i kada sam došla u godine kada već mogu da biram šta ću da budem, postala sam svesna da je mene taj posao već našao. Ekipu s kojom radim svoje privatne predstave, zovem moj spa centar, zato što smo se okupili mi koji prijamo jedni drugima, koji se razumemo i imamo iste želje, volje i prohteve. Tako da kada odem da radim s njima predstave, ja uživam jer radim posao koji volim. Napunim se pozitivnom energijom od publike, jer igramo komedije tako da je to spoj lepog i korisnog, a pobegnem malo i od svoje rutine. ”
A, kada Mirka zaista može da kaže da se oseća kao „prava ja”?
„Trudim se da budem ja gde god da se nalazim. Na poslu imam tu mogućnost da mogu da budem ja, a da kroz uloge da budem neko drugi i vidim kako to izgleda. S druge strane kada sam sa decom, to je moja najbitnija uloga i u tome uživam, jer imam decu različitih uzrasta. Primećujem i da koliko god da je neki period težak, prođe i dođe novi koji nosi nešto novo sa sobom, te smatram da treba uživati u tom vremenu u kom jesmo, jer vreme jako brzo ide. Kada sam sa prijateljima, takođe maksimalno uživam i trudim se da sa njima nižem usmene, jer smatram da čoveku na kraju života ostaju – uspomene. Ko ima uspomena on je bogat čovek. Tako da se u svim poljima trudim da ja budem ja.”
Mirka je posle sve tri trudnoće, vrlo brzo uspela da se vrati u svoju top formu. Otkrila je i da li smatra da žene koje ‘zapuste’ svoje telo nakon porođaja, greše.
„Kada je u pitanju izgled, nijedna žena ne greši, samo je bitno šta joj je u kom trenutku života prioritet. Mislim da su na mojoj strani bile i godine, jer sam jako mlada rodila njih troje, a s druge strane učena sam da budem vrlo disciplinovana, tako da ako mi je u tom trenutku prioritet moj izgled, ja istog trenutka kada se pogledam u ogledalo postajem disciplinovana. Nema od ponedeljka, jer taj ponedeljak onda nikad neće doći. Opet, nisam pristalica ni toga da čovek živi kao robot, jer valja malo i, žargonski rečeno, zaprljati svoje telo, jer nas to negde isto usreći”, podsetila je glumica.
Na kraju krajeva, bitno je da čovek bude zdrav, jer je to na prvom mestu, a kako kaže kroz osmeh: „Kile ćemo posle lako.”
Smatra i da je san izuzetno bitan. Kad god može gleda da odrema, makar to bilo i u kolima dok čeka decu koja su na treningu. S druge strane, veliki akcenat stavlja i na negu.
„Već negde sa 18, 19 godina dosta sam razgovarala sa ženama iz svoje najbliže porodice, govorile su mi da čovek treba na vreme da misli i da na vreme ulaže u svoje telo, tako da kad dođe u neke zrelije godine ne mora neke radikalnije stvari da radi, tako da je nega jako bitna. Takođe, kako se negujemo spolja tako je važna i ona unutrašnja, jer ako iznutra nije dobro, džaba spolja. Meni je bitna mnogo više unutrašnjost, pa će se lako to odraziti na spoljašnjost.”
Od detinjstva posmatrala je mamu i tetku kako uvek vode računa da legnu u krevet bez šminke, uvek imaju preparate koji su baš za životnu dob u kojoj jesu, tako da je i njoj to s godinama bilo kao nastavak njihovog puta. Kako radi od trinaeste godine, često je bila pod scenskom šminkom i uvek se trudila da ima tu svest da bar privatno štedi lice.
„Vodim računa o tim stvarima tako da sad kad evo već ulazim u tridesete godine, ne moram neke radikalna stvari da radim, nego da budem zadovoljna kako nosim te godine i promene na svom telu”, istakla je glumica.
Nije lako ni kada se čovek sam često seli, a kamoli kada je u pitanju selidba cele porodice. Ipak, zbog Vujadinove karijere ona se već sa 19 godina odlučila na takav život.
„Ne gledam stvari negativno. Sa mojih 19 smo imali prvu selidbu u Bordo u Francuskoj i već smo tad iskusili te obaveze i već tada sam imala dosta saveta od moje porodice,da ako je samo to negativna strana medalje tog života i tog posla – jednostavno sam odlučila to prihvatim tako. Svaku tu selidbu gledam kao novu stepenicu koju treba da pređemo, i koja će se završiti.”
Deca su to takođe prihvatila, i svuda upoznaju drugare, a prednost je govoriti i više od jednog jezika. Ističe da ih to čini hrabrijima kada su u pitanju promene i odluke. Najbitnije im je da su zajedno, jer dok su zajedno ništa im nije problem.
„S druge strane, znam da i to im rok trajanja, jer sportska karijera se relativno brzo završava i to nije za ceo život. Svi smo svesni da je naša baza, naša kuća u Beogradu tako da šta god da se desi imamo gde da se vratimo.”
Kako se Mirka ostvarila kao majka, te odlučila da živi takvim načinom života sa svojom porodicom, mnogi tvrde da je svoju karijeru potpuno zapostavila.
„Smatram da je nisam zapostavila zato što sve što sam radila u životu bila je moja odluka i moja želja, a kada sam donosila te odluke, bila sam iskrena sama prema sebi – da li to želim, šta želim i zašto to radim. Kada sam dobila odgovore na to, znala sam da je to put kojim ja želim da idem. Opet, imala sam sreću da sam kao dete nižem uloge, film za filmom, seriju za serijom, a pozorište mi je falilo. Kod mene je to, kao i sve u životu išlo malo neobičnim putem, obično ljudi kada završe Akademiju krenu sa pozorištem, a završe na snimanju, a kod mene je to bilo obrnuto”, priznala je Mirka.
Bila je gladna pozorišta, ali u svojoj privatnoj produkciji uspeva da ostvari sebi i ovu želju, te da kada uspe da se organizuje da dođe na 15-20 dana u Srbiju, ona igra i predstave.
„Deca su sve starija i sve više ću moći da radim, a Vujadin kad napuni određene godine završava karijeru, tako će mnogo veći fokus biti na meni, jer moj posao će moći da uspe i ‘posle penzije’.”
Sve te uloge u tako ranom periodu života, a onda sa 19 i prvo dete, selidba u drugu državu… Da li za nečim žali?
„Apsolutno ne. Kada dođem do nekog životnog iskušenja, ja sa sobom porazgovaram i postavim sebi najosnovnija i najkonkretnija pitanja o toj situaciji, pa tako dam sebi i najiskrenije odgovore kako se ja osećam, te na osnovu tih odgovora i delujem. Trudim se da budem poštena, iskrena i fer u takvoj situaciji, te da mogu da kažem da sam dala svoj maksimum. A, kada su se dešavali trenuci koje nisam želela i koji mi nisu prijali, opet sam imala priliku da nešto naučim.”
Da li bi mlađoj sebi dala neki savet?
„Ne kaže se za džabe ‘da mi je ova pamet, a te godine’. Nekad to nisam razumela, sad razumem. Sve u tim godinama je bilo kako treba da bude. Smatram i da svaka osoba koja nam uđe u život, makar smatrali da nije bila dobra za nas, došla nam je tu sa razlogom.”
Često su u medijima, kako se i sama šali, pisali da se oblači kao tetka, kao baba, te da nije hrabra u eksperimentisanju kada je stil u pitanju.
„Uvek sam se vodila time da kada se pogledam u ogledalo – budem zadovoljna, jer kad sam ja zadovoljna onda ću to umeti i da iznesem. Ako se ne osećam sebi lepom i ne umem u tome da se nosim, koliko god da je to trend ili se očekuje, to onda i ne treba nositi. Takođe smatram da čovek treba da bude svestan koliko ima godina i koja je situacija. Ne treba da se mešaju babe i žabe i stvar je osnovne kulture da znamo kako treba da se pojavimo.”
Nije rob trendova i to što je mlada ne znači da se u svemu prijatno i oseća.
„Sećam se da je bilo ‘pa mlada si, smeš kratko, možeš kratko’, ali ako ću ja da vučem tu suknju svako malo na dole, onda to prosto nije to. A, i kroz uloge sam imala priliku da eksperimentišem, tako da mi je uvek privatno bilo da budem onakva kako se najbolje osećam, a opet imam to bogatstvo da kroz posao mogu da probam nešto novo i da mogu da pobegnem malo od onoga na šta sam navikla.”
Rano sam je postala i majka, te smatra da kao majka treba da bude svesna da kroz svoje oblačenje i tu bude primer svojoj deci, te da uvek bude prikladno obučena kada je sa decom.
„Mislim da su danas ljudi danas malo pomešali kako se gde oblači i žao mi je da, pogotovo za žene, što više nemam onaj ‘vau’ osećaj kada vidim kako neko izgleda kada se pojavi na nekom događaju. Uglavnom ljudi od ujutru do uveče budu obučeni kao da je isti deo dana.”
***
Bonus video: Poznate Lepotice i Zveri
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: