Kako je živela Tamara Bakić - saveti koje ćemo večno pamtiti

Od mađarskog logora koji je preživela u detinjstvu, do šetanja glamuroznim pisama, život legendarne Tamare Bakić bio je uzbudljiv i bogat.

Prvi put je nastupila 1958. godina na Sajmu mode i to u dvadeset i drugoj godini života, a onda je obišla svet baveći se tim lepim zanimanjem.

Borila se za poštovanje i dobar položaj svojih kolega i koleginica, pa je 1967. godine kada je otvorila Udruženje manekena, koje je aktivno i danas i uz pomoć kojeg su manekenke mogle da ostvare socijalno i penziono osiguranje.

Godine nisu umanjile Tamarinu lepotu i gracioznost. Podsetili smo se njenih saveta za mlado telo i duh, koje ćemo večno pamtiti.

"Nema zdrave i nezdrave hrane"

"Uvek obedujem za stolom. Dakle, kod mene nema brze hrane. Dan počinjem čašom vode sa malo limuna, a onda pijem kafu. Posle toga uradim dve vežbe za kičmu i “pet tibetanaca”. Dok ne završim s vežbama nigde ne krećem. Potom doručkujem", govorila je za magazin Gloria.

Pila je tursku kafu bez šećera, a tokom zime je uvek uzimala cink. Cigaretu nikad nije zapalila, niti je pila gazirane napitke.

"O ishrani sam svojevremeno razgovarala i sa ličnim lekarom kralja Petra, koji se povlačio kroz Albaniju, preležao tifus i živeo duže od 90 godina. Posavetovao me je da jedem samo ono što mi prija, da nema zdrave i nezdrave hrane, nego samo ispravnih i neispravnih namirnica", rekla je za "Bilje i zdravlje".

Zato je Tamara u zimu rado doručkovala slaninu, a jela je i svinjetinu i jagnjetinu.

"Kod nas se uvek klalo po nekoliko svinja, pa iz navike ni danas ne jedem industrijske suvomesnate proizvode, već samo ono što napravi moj brat", bila je iskrena.

Sve je pripremala na masti, ne na ulju.

"Nije mi problem da se penjem uz stepenice"

Tamara je zadržala svoj sportski duh iz mladosti čitavog života.

"-Nije mi problem da se penjem uz stepenice. Živim na sedmom spratu i neretko idem peške. Ako ne nosim neke stvari, do petog se popnem s lakoćom, a onda u sporijem tempu pređem i preostala dva. Mnogo pešačim, dnevno pređem četiri-pet kilometara. To je i prilika da se s nekim sretnem, sednem posle u neki kafić. Predstavnici moje generacije slabo šetaju, ali imam mlađe prijatelje koji mi prave društvo", rekla je za Gloriu.

Volela je da pliva i bila je rekorderka Srbije u plivanju i druga u Jugoslaviji.

"Rođena sam u Somboru, a tamo ljudi odmah nauče da plivaju i voze bicikl. Ranije sam bicikl vozila i po Beogradu, ali sada je tolika gužva na ulicama da ne mogu. Prenela sam moj bicikl u Sombor i vozim ga kada sam tamo. Imaju lepo uređene staze za bicikliste i mogu da uživam u vožnji", govorila je Tamara.

Najzad, uvek je imala način razmišljanja koji ju je gurao napred.

"Ponekad ujutro kad se probudim i nešto me zaboli, kažem samoj sebi: 'Ajde, diži se'. Isto tako kada se nađem pred nekom preprekom, pomislim: 'Možeš ti to'. Optimista sam. Živim u sadašnjem trenutku i radujem mu se. Ne volim kukanje. Verujem da se ljudi bolje osećaju i da su srećniji ako pomažu drugima i daju im koliko mogu, bez očekivanja da im se vrati".

***

Bonus video: Modni trikovi koje možemo da ukrademo sa Nedelje mode u Parizu