Jasna Popović je pijanistkinja rodom iz Beograda, a sadašnja generacija izvođača klasične muzike prepoznala ju je kao pionirku u promovisanju savremenih solističkih i kamernih dela koja su ukorenjena u našoj tradiciji. U Njujorku živi skoro 20 godina i za naš portal je podelila detalje o svakodnevici u Velikoj jabuci.
Pohađala je prestižnu muzičku akademiju u Minhenu. Imala je čast da ostvari veliki niz uspešnih nastupa od kojih izdvajamo koncerte u Njujorku u svim salama Karnegi Hola, Ujedinjenim nacijama, u Kenedi centru Vašingtonu, Kolarčevoj dvorani u Beogradu.
Kako kaže, Njujork neprestano živi i nema vremena da poželi dobrodošlicu svima. Očekuje se profesionalizam u svakom trenutku. Bez obzira na status, vi se prilagođavate gradu, a ne on vama. Konkurencija je ogromna i talenat se podrazumeva, dok smo mi, kako kaže, naučeni da se povlačimo i da ne smemo sebe da hvalimo. Tamo je situacija drugačija i važi pravilo – ako ne znaš da ceniš sebe, neće te niko ni ceniti.
„Neki put morate da budete arogantni da bi vas ljudi shvatili ozbiljno, što je potpuno neprirodno za mene. Čak morate da budete i drski, a kada pređete tu granicu, sve vam je dozvoljeno i imate potpunu slobodu.”
Jasna je 2017. godine osmislila međunarodni muzički projekat „Oko klavirskog sveta“, koji je izazvao veliko interesovanje kako kod nas tako i u svetu.
„Ja uglavnom radim obrnute sate, kad ljudi rade, ja spavam, a kad im se završe poslovi i škole, ja stupam na delo. Pre predavanja, obično vežbam klavir nekoliko sati ukoliko imam neki koncert ili samo održavam formu, a uveče idem na poslovne sastanke ili događaje. Te događaje povežem i sa privatnim životom tako da mi je veoma izmešan poslovni i privatni život.”
U Njujorku ipak ima mesta za sve koji žele da rade i koji su bez predrasuda. Nema se vremena za komentarisanje tuđih života, tako da svako živi kako želi i sve je prihvaćeno. A, da li mi koji gledamo Njujork u serijama i filmovima živimo u zabludi?
„Zavisi koji se filmovi i serije gledaju. Postoji i Seks i grad, a postoji i The Wire (iako je drugo mesto radnje, slične stvari se dešavaju). Obe serije prikazuju život jednog grada. Postoje razne klase ljudi koje se obično dele na delove grada. Tako da je zabluda ako se gleda samo jedna serija. Njujork je skroz izmešan, postoje siromašni delovi koje mi ne možemo da zamislimo, opisani u The Wire, a isto tako najbogatiji samo par blokova niže.”
S druge strane, mnoge ulice u Beogradu je podsećaju na Njujork, posebno umetnički delovi grada poput Dorćola koji je iscrtan grafitima. Ipak, postoji velika razlika u mentalitetu i tvrdi da se kod nas ljudi brže zbližavaju.
„Takav nam je mentalitet. Ljudi se u Beogradu više viđaju međusobno i život je upućen na porodicu. U Njujorku je normalno da stalno nekoga upoznajete, ali isto tako i ispraćate. Karijera je bitna i velika većina živi baš za posao. Po iskustvima ljudi rekla bih da to dolazi i kod nas. Iskreno se nadam da ćemo ipak znati da napravimo balans između privatnog i poslovnog života.”
Da bi odmorila od brzog i skupog Njujorka, i da bi našla svoj mir – beži iz grada.
„Moram na svaka dva meseca da izađem iz njega, a sva sreća pa mi posao to omogućava. Često idem na Havaje, jer je to jedino mesto u Americi gde mogu da nađem i mir i koje mi stvarno odgovara”, te kroz šalu kaže kako možda Srbima zvuči arogantno, ali su Havaji mnogo jeftiniji od Njujorka.
Trudi se da u Beograd dolazi nekoliko puta godišnje, ali priznaje da joj je Njujork legao od prvog dana. Nije baš neko ko radi jogu svakog dana, ali jutarnja kafa u njenom omiljenom kafiću u kraju – je idealan start dana. Kad malo razmislimo, a kome ne bi bio?
***
Bonus video: Kružne zgrade u Moskvi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
