Sara Brajović je mnogo toga - kompozitorka, modna ikona, pijanistkinja, pomalo dizajnerka enterijera, model, svetska putnica, istoričarka umetnosti, glumica. Ipak, Sara izmiče svakoj definiciji i kalupu, ona je jednostavno žena mnogih strasti koje se prepliću i dopunjuju. Pokušali smo da uhvatimo ponešto od svake Sarine ljubavi u razgovoru za Zadovoljna.rs.
Srpkinja o kojoj piše Vogue i koja je sarađivala s najvećim modnim kućama, nedavno je objavila album klasične muzike „Story of O“.
Sara Brajović je muziku počela da piše još 2016. godine, a na njenom albumu možemo čuti klavir, puno pedale, molski ključ – dok joj je inspiracija je bio impresionizam.
Muzika je samo jedno od Sarinih životnih putovanja, na koja se otisnula s puno stila i hrabrosti.
Kao nesumnjivo jedna od najbolje obučenih srpskih žena, Sara ima pogled na modu koji je pomalo i retko naći u ovo doba brzih rešenja.
Zato smo malo zaviri u njen ormar, kao i u njen životni prostor – i najzad popričali i o Sarinom izgubljenom Beogradu i zanimljivim poznanstvima.
YSL kao porodična tradicija
Sara za Zadovoljna.rs otkriva da u garderoberu ima uglavnom neku modnu klasiku: sakoe, košulje, džempere i dobro krojene suknje i pantalone.
Jednu modnu kuću ipak najviše voli: Yves Saint Laurent.
„Ali samo njegove vintage stvari zato što ima tu neku retro, ali jako modernu estetiku. Fenomenalno je krojeno u nikada ne izlazi iz mode. Tods mi je isto jako drag brend, dosta dugo sam bila njihov ambasador. Njihove stvari su classic i fenomenalan je kvalitet“, kaže nam Sara.
Ona je nasledila dosta YSL gardarobe od svoje mame, jer je ona u jednom trenutku radila za prestižnu modnu kuću.
„Imam veliku sreću da još uvek mogu da stanem u neke od njenih komada. Inače imam i svoju kolekciju vintage komada- mislim da je brza moda pogrešna i da je ceo taj konzumerizam, da pratite trendove, apsolutno nepotreban. Odeća za mene treba da bude komforna i da je bezvremenska, tako da možete da je nosite ceo život“, priča nam.
Najdraži komad u ormaru joj je vintage YSL sako, a najekstravagentnija bi bila Haute Couture haljina od londonskog dizajnera Nicholas Oakwell sa belim perjem, otkriva Sara.
Još jedna haljina koja će zauvek imati posebno mesto u Sarinom ormaru je Temperley venčanica u kojoj je blistala na ceremoniji u Firenci.
„Videla sam haljinu pre par godina i tad sam znala da hoću nešto romantično i neobično. Haljina nije kompletno bela, nego ima ručni rad na sebi koji je maslinasto zelen“, opisala nam je.
Sav taj cirkus street style fenomena
Sara Brajović je u ranijim intervjuima rekla da smatra da je čitava fama oko street style fotografija običan cirkus – a i dalje tako misli.
„Redovno sam išla na revije ranije i akcenat je bio na talentu dizajnera i njegovim kreacijama, i naravno da je oduvek postajao mondenski aspekt revija. Ali je nekako bio šik i elegantan. Bila sam uzbudena da vidim Ketrin Denev, Isabel Uper, Marion Kotijard, Bijonse – talentovane žene, koje su napravile velike karijere u prvim redovima“, priča nam.
Poznat film od režisera Roberta Altmana, „Pret-a-Porter“, dočarava taj modni svet perfektno – onako frivalan i mondeski, kaže Sara.
„Danas svako hoće da bude centar paznje na tim revijama i ne verujem da uopšte idu tamo da gledaju kreacije dizajnera i da posmatraju poznate ličnosti, nego da preusmere pažnju na sebe. To namešteno, ugovoreno i plaćeno street style šetkanje (kao slucajno) po ulicama pred revije mi je komedija. Cirkus! Ja sam jedanput morala da se šetkam tako za jedan brend i rekla sam nikad više. Nikad se nisam gluplje osetila“, priznaje ona.
A sve to je usko povezano sa masovnim konzumerizmom. Moda je danas u super-produkciji kao nikad do sada, uviđa Sara Brajović.
„Ima jako lepih stvari – povremeno kupim neke lepe cipele ili tašnu. Moda nikada nije dosadna, ima toliko fenomelnog dizajna. Možda su postali dosadani trendovi koja preplavljuju Instragram – nekako svi isto izgledaju. Ne mogu da kritikujem nikog, svako ima pravo da ima svoj stil, ali zašto se forsiraju preskupe Hermes tašne u svim bojama i zašto ih imati puno? Pa Grejs Keli i Džejn Birkin, po kojim su pravljene te tašne, su ih nosile u mirnim šik bojama. Onako neprimetno, iznošene tašne nekako su bile kul. Danas izgledaju kao kič dodatak na izvikane autfite. Taj konzumerizam je postao diaboličan“, primećuje.
Sara najviše voli sedamdesete i osamdesete godine XX veka u modi.
„Tu mi je nekako ta ženska pojava baš elegantna. Volim stil Parižanki iz tog doba“.
Kustoskinja namešaja fascinantne istorije
Sara je svojevrsna kustoskinja posebnih komada nameštaja iz prohujalih epoha. Sarađuje sa dizajnerima enterijera tako što pronalazi vintage nameštaj koji oni uklapaju u svoje projekte.
„Lično mislim da se ljudi u Srbiji sve više interesuju za dekoraciju svog living prostora nego ranije. Imam u Beogradu dosta klijenata i to je lepa promena. Mislim da je bitno da stan ima par komada koji vremenom su dobili na važnosti kod kolekcionara. Svaki dobar komad vintage nameštaja raste u ceni i može se preprodavati kao umetnost ili nekretnina. Ljudi kupuju takve komade radi investicije ili iz velike ljubavi“, objašnjava nam.
Prvi kontakt sa enterijerima za Saru je bio stan njenih roditelja, koji je bio dekorisan stilu sedamdesetih.
„Dosta mesinga, stakla, Murano lustera, metala. Naučila sam ko je dizajner nameštaja Vili Rizo jer smo imali jedan njegov cocktail sto u dnevnoj sobi. Osim toga što je bio dizajner nameštaja, on je isto bio jako poznat fotograf – među ranim, jako poznatim ličnostima, slikao je Brižit Bardo u Sent Tropezu. Mislim da joj je to do dan danas najprepoznatljiva slika“, govori nam.
Poenta sa vintage nameštajom je da treba da se zna odakle potiče i da li je dobra investicija, ukazuje Sara.
„Kupujem svuda po svetu i u svojoj galeriji @taramisinteriors, koja će isto biti dostupna i u Beogradu, imaću vintage nameštaj dizajnera iz Italije, Francuske i Amerike“, najavljuje.
Zašto ju je Beograd razočarao
Na kraju ovog putovanja sa Sarom, vratili smo se u Beograd, grad za koji je večno emotivno vezana.
Ipak, promene u srpskoj prestonici njena porodica osetila je na najgori način.
„Moj odnos prema Beogradu se promenio kada nam se u napu zgradu u strogom centru, u jako mirnoj ulici, gde smo starosedeoci, uselio bar/klub koji pravi takvu buku da ne može da se spava noćima. Dvadeset godina se moji roditelji bore protiv tog maltretiranja, šta da vam kažem? Institucije ne mogu građane da zaštite od bahatih, nevaspitanih i pohlepnih ljudi, ni da nam obezbede osnovna ljudska prava, da možemo da živimo u svom stanu bez buke. Razočarana sam“, priča nam.
Najzad, Sara nam je ispričala i lekciju koju je naučila od možda i najveće rok zvezde našeg vremena – Mika Džegeru.
„Mik Džeger me je oduševio koliko se normalno ponaša. Uopšte nije diva kao sto sam ga zamišljala, sa svima se isto ponaša, bio neko predsednik države ili sobarica u hotelu. To je po meni ispravno ponašanje – jer to ukazuje kakva ste vi osoba. Ja se malo više potrudim da dam na važnosti nekome ko nema moć. Mislim da tim ljudima to itekako znači“, zaključuje Sara.
***
Bonus video: Modni trikovi koje možemo da ukrademo sa Nedelje mode u Parizu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
