Koliko je zaista sladak posao pravljenja torti i kolača po ceo dan, može li od toga da se pristojno živi, koliko su mušterije izbirljive, ali i da li bi ikad menjala selo za grad, za Zadovoljnu priča Snežana Veselinović (39) iz sela Darosava kod Aranđelovca.
„Četiri godine sam živela u Beogradu dok sam se školovala. To je bilo dovoljno da vidim kako se u velikom gradu živi i da shvatim da ja to ne želim. U našem mestu se svi pozdravljaju na ulici kad se vide. Ljudi i dalje razgovaraju, slušaju jedni druge. Ovde se još uvek sarađuje sa ljudima s kojima nije sve samo posao. Nije sve u novcu. Ja volim miran život. A opet smo na dobroj raskrsnici. Grad kad zatreba, nije tako daleko“, priča Snežana koja živi od pravljenja kolača i torti.
U taj slatki svet ušla je sasvim neplanirano. Završila je PTT školu, prilično daleku od onoga što danas radi, ali ljubav ju je odvela tamo gde je danas.
„Pre desetak godina kada sam se udala iz Belanovice u Darosavu, moja svekrva je bila u poslastičarstvu, a suprug je tu doradio i kafić i tako je sve krenulo. Sticajem okolnosti, kad je muževljeva sestra bila loše sa zdravljem, meni su počeli da daju da više radim oko torti. Pre toga nisam imala nikakvog kontakta sa tim. Jesam pravila torte deci, bile su dobre, ali nikad nisam pomislila da mogu da radim to za život i da sam zapravo talentovana. Ipak, kad su videli da mi ide, ukućani su počeli da me bodre. A ja uvek nesigurna, pa mi je trebalo dosta vremena da zaista vidim da mi ide“, priča Snežana kako je polako preuzela posao kako su svekrvu stizale godine.
Kaže i kako voli da jede slatko, mada je to teško zaključiti po njenoj liniji, ali da jednostavno mora da proba fil da bi znala da je baš kako treba. A pored fila i koru, pa nadev, šlag…
Danas njene torte i kolače traže iz cele Srbije. Ona mesi i ukrašava, a muž razvozi gde treba.
U svemu tome, kako kaže, najlakše je napraviti tortu jer nijedna nije nepremostiv izazov, bar za nju. Izazov su ljudi, tj. zahtevi oko dekorisanja.
„Mlade posebno umeju da budu zahtevne. Predomišljaju se nebrojeno puta. Neke odmah znaju šta žele i lako se sve dogovorimo. Ali mnoge nisu sigurne, pa se desi da u jedan sat noću gledam u tortu i ne znam više gde treba da stavim zvezdicu. Kako koji korak u ukrašavanju uradim, ja slikam i pošaljem, a one onda gledaju, razmišljaju.“
Zato je Snežana često i u ulozi psihologa.
„Vremenom sam naučila da primetim kad mušterija nije sigurna šta želi. Pustim ih da ispričaju šta su zamislile i onda polako predložim nešto na osnovu onoga što mislim da bi im se svidelo. Onda se ispostavi da se oduševe i svima bude lakše i lepše.“
Taj osećaj zadovoljstva i ispunjenosti Snežanu pokreće i puni energijom, iako posao nije nimalo lak.
„Ja nemam radno vreme, nemam odmor. Moj deo posla je i pranje sudova i pravljenje kolača, i između ostalog, onaj finalni – dekoracija. A tu nema ko da me zameni, pa samo uspemo nekad, možda jednom godišnje, da odemo negde na nekoliko dana.“
Kaže ipak da su prihodi prilično dobri.
„Lepo živimo od ovog posla, prihodi su sasvim solidni za jednu prosečnu porodicu. S tim što su moji prohtevi mali, srećna sam s onim što imam. Nikad i nisam ušla u sve ovo zbog novca. Bilo mi je važno samo da zadržim stare porodične mušterije i da ispunim njihova očekivanja. Nisam mogla tad ni da sanjam da ću jednog dana sa PTT školom praviti ručno po sedam mladenačkih torti na dan. A ispostavilo se da je to sve što mi treba – da sam zadovoljna kad su drugi zadovoljni.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
