Od niške novinarke do titule Mis u Kaliforniji i stipendije Majkrosofta.
Nensi Pešić duže od deceniju živi u Americi. Ona je pritom ostvarila san mnogih odavde – radila je kao novinarka na niškoj televiziji, a onda ju je doslovno pogledala sreća jer je na lutriji dobila zelenu kartu za SAD. Danas živi i radi u Los Anđelesu i ima dvojno državljanstvo. Tamo je završila još jedan fakultet, stekla brojne stipendije, zaposlila se u nastavi, a u svemu tome postala i prva pratilja Mis Kalifornije.
Za Zadovoljnu ona priča kako je sve krenulo, tj. kakav je bio osećaj kad je stigla ta zelena karta i da li je uopšte osetila da bi poletela od sreće kako mnogi misle.
„Tu zelenu kartu sam dobila 2009, a u Ameriku se doselila u maju 2010 godine. I cela ta priča je pomalo ironična. Moj drug Marko me je u oktobru 2008. pozvao kod sebe da mu pomognem oko popunjavanja formulara. Onda je rešio da aplicira i naš drug Aleksandar. Ja sam jedina bila ravnodušna jer nikad nisam imala želju da živim u SAD. Da ironija bude veća, godinu dana kasnije, kada su objavili rezultate, Marko jedini nije dobio zelenu kartu, a bio je glavni inicijator svega.“
Otišla u SAD kao spasilac
Nensi kaže da je onda usledila standardna procedura oko medicinskog pregleda i vakcina, a onda i intervju početkom januara 2010. Kaže i kako od dana intervjua svi dobitnici zelene karte imaju šest meseci da se usele u SAD ili gube to pravo.
„Meni je trebalo četiri meseca da nađem nekoga poznatog da bih za početak bar, ako ništa drugo, imala moralnu pomoć. Tako sam preko prijatelja sa fakulteta saznala da je moj drug sa klase tamo supervizor za neku kompaniju koja snabdeva bazene spasiocima. Kontaktirala sam ga i on mi je rekao da mogu da dođem kao spasilac, imaću stan i posao, pa ću tu videti da li uopšte želim da ostanem u SAD.“
Paralelno radila i studirala
Nensi otkriva koliko je bilo teško prilagođavanje na nov život u početku, čega se sve usput odrekla, posebno da bi tamo završila još jedan fakultet, posle Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja na kom je prethodno diplomirala u Srbiji.
„Dosta sam putovala u životu i Amerika nije prva zemlja u kojoj sam živela osim Srbije, tako da mi jedan deo prilagođavanja nije teško pao. Naravno, hrana kao i svima koji dođu sa naših prostora ovde najviše nedostaje. Trebalo mi je vremena da se naviknem na kinesku, meksičku, tajlandsku hranu. Da budem iskrena, odrekla sam se svakog minuta slobodnog vremena i češćeg viđanja sa prijateljima da bih studirala. Išla sam redovno na posao i u školu (u istom danu), bila van kuće po 12-14 sati, radila domaće zadatke na pauzi za ručak u autu na parkingu kod firme jer je tu bila tišina. Sve je to rezultiralo jos jednim fakultetom i evo sada masterom za nastavnike.“
Stigla do nastavnika prirodnih nauka
Tako je Nensi od fakulteta sporta, preko posla novinara došla do nastavnika prirodnih nauka.
„Kada sam se preselila u SAD, čula sam da je teško da se nostrifikuje fakultet i da za nastavnika treba još dve godine školovanja za licencu sa kojom ti je dozvoljeno da radiš u školi. Meni je to teško palo, pa sam odlučila da barem završim Junior College (to je nešto kao naša visoka škola). Iako sam imala nauku na umu, završila sam Associate Degree iz sociologije na Los Anđeles koledžu. Pošto sam imala fenomenalan prosek, 3,9 od mogućih 4, meni je koledž bio plaćen. Onda sam treću i četvrtu godinu završila na California State University i diplomirala maja 2018. sa najvišim dostignućima. Tokom celokupnog studiranja bila sam svakog semestra na listi studenata sa najvišim ocenama“, kaže Nensi.
Stipendija od Majkrosofta
Ali usledio je hladan tuš.
Posle specijalizacije iz ljudskih resursa jedva je čekala da počne da radi. Međutim, gde god je aplicirala za početnu najnižu poziciju, tražili su joj par godina iskustva.
„Onda sam saznala da je trebalo da volontiram dok sam bila na fakultetu kako bih mogla da nađem posao kada završim, a meni to, dok sam studirala, niko nije rekao. Bila sam veoma razočarana i na trenutke zažalila što sam završila fakultet koji ne mogu da iskoristim, a bilo je apsurdno da u tada već 44. godini idem po firmama i volontiram za minimalac. Ipak, uspela sam da preko poznanika uđem u kompaniju koja pruža pomoć autističnoj deci. To je trajalo tri godine, a otkada sam s tim završla, sada predajem prirodne nauke osmom razredu. Sledećeg semestra predavaću biologiju“, kaže naša sagovornica koja je dobila i stipendiju od Majkrosofta i od fakulteta, a država Kalifornija joj daje grant.
Prva pratilja Mis Kalifornije
A kako se u sve to uklapa titula Mis Woman Porter Ranch koju je Nensi osvojila, a ujedno i postala prva pratilja mis Kalifornje?
„Da budem iskrena, titula mi nije nešto posebno ni pomogla ni odmogla, možda zato što se sve dešavalo 2020. usred pandemije kada ništa nije bilo normalno. Poznanici odavde nisu reagovali mnogo na to jer me poznaju, a i u Srbiji oni koji me znaju nisu komentarisali. Međutim, videla sam da ljudi koji me ne poznaju komentarišu negativno. Ja se na to samo nasmejem, Balkan je to, neke predrasude teško se iskorenjuju.“
Pritom, kada se prijavila za izbor, Nensi je imala punih 46 godina, a kategorija je “36+ neudate”.
„Kada kažu neudate oni misle na one koje nisu ‘mrs’, tj. nisu menjale prezime. Ne znači da one nemaju partnere ili ne žive sa njima već godinama. Ovde u Americi ne morate se obavezno venčati da biste ostvarili prava.“
Nensi priča i koliko joj je lepota pomogla odnosno odmogla na njenom putu.
„Uglavnom mi je uvek odmagala. Ako je žena lepa, po nekoj inerciji ili misle da nije dovoljno pametna ili očekuju raznorazne stvari zauzvrat. Te prekonotacije koje prate lepe žene baš znaju da otežaju put, barem u mom slučaju.“
Organizuje izbor za Mis dijaspore u SAD
Na sve što radi, Nensi je i u organizacji Miss Serbian Diaspora USA. Za Zadovoljnu priča kako je obučavala devojke za to takmičenje 2020.
„Nije bilo glamura jer je to bilo u doba kovida, ali devojke su bile sjajne. Obuka za takmičenje sastojala se od stava, hoda, figure na pisti, smernica kada i gde treba da pogledaju, da se osmehnu. Osim toga, onlajn smo osmišljavale šta će koja devojka da nosi na dan izbora.“
A koja je njena tajna vitke linije?
„Nema tajne. Ja sve živo jedem, ne pazim uopšte. Kada mi se jede slatko, jedem slatko, kada mi se jede pomfrit, jedem pomfret. E sad, ja sam mnogo izbirljiva i ne jedem 70 odsto onoga što drugi jedu, pa je možda u tome tajna. Volela bih da mogu da idem u teretanu, ali iskreno mrzi me. Radim jogu, to je jedina aktivnost kojojm se bavim.“
U Los Anđelesu ne možete se osećati kao stranac
Nensi priča i da li je život u Los Anđelesu stvarno bajkovit kako nekima izdaleka izgleda.
„Los Anđeles je grad različitih kultura i ovde su ljudi navikli da svako ima poreklo odnekuda. Pročitah na nekom ovdašnjem portalu da u Los Anđelesu žive ljudi iz 140 različitih država koji pričaju 224 jezika i dijalekta. Ta velika mućkalica meni odgovara jer volim da upoznajem različite ljude i njihove kulture. Mislim da se u Los Anđelesu ne možete osećati kao stranac“, kaže Nensi koja voli da ono malo slobodnog vremena provede na plaži sa društvom.
„Ako je produženi vikend zbog nekog praznika, obavezno otputujem negde tu po Kaliforniji ili odem do Nevade ili Arizone. Što se tiče noćnih izlazaka, uglavnom se svode na lokalna mesta tu gde živim, sa mojim bliskim prijateljima. Ponekad odemo do Zapadnog Holivuda i Beverli Hilsa, ali ako smo baš raspoloženi da vozimo do tamo i da tražimo parking koji je opšta katastrofa vikendom. Uglavnom najviše volim okupljanja sa prijateljima kod njih kući jer je to najopuštenija varijanta.“
A što se tiče prijateljstva, Nensi kaže da ona prava traju decenijama. Međutim…
„Ovde je sa našima drugačije, jednom kada postanu uspešniji, a ti više nisi na njihovom nivou, onda ili počnu da se ponašaju kao snobovi i svaki put ti pokazuju da su iznad, ili kompletno nestanu i preorijentišu se na te nove snobovske krugove.“
U budućnosti sebe vidi u – Grčkoj
Za kraj Nensi otkriva gde vidi sebe u budućnosti i da li bi se ikad vratila u Srbiju.
„Trenutno radim na dobijanju licence za rad nastavnika u srednjoj školi. Cilj mi je da se od sledećeg avgusta zaposlim u srednjoj školi kao nastavnica biologije za početak, a planiram da dodam i licence za fiziku i hemiju nakon toga. U Srbiju bih se vratila bez razmišljanja kada bih mogla da nađem posao od koga bih mogla da živim normalno, a ne da krpim kraj sa krajem. Ali pošto je to praktično nemoguća misija, ne preostaje mi nego da budem gde sam sada. Ali jedno je sigurno – kada se penzionišem, sigurno neću ostati u Americi. Moj plan je da kupim nekretninu u Grčkoj i tamo provedem penzionerske dane.“
BONUS VIDEO: Prelepa Srpkinja Marija je buduća zvezda Meksika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
