U Srbiji nastavnica, u Nemačkoj IT stručnjak: Kako naše mame nalaze posao preko

mame u inostranstvu
Nevena Piperin Foto: Privatna arhiva

Biti ,,mama u inostranstvu“ je vrlo izazovna stvar.

Nova kuća, nova sredina, nov komšiluk, nova škola za decu, nov jezik – sve novo i nepoznato. Mnogi koji se iz Srbije upute negde preko za boljim životom iskuse brojne izazove. To može da bude posebno zahtevno za mame koje na sve treba da traže i nov posao. Kako to izgleda, za Zadovoljnu govori Nevena Piperin iz Berlina koja radi kao kouč za mame u preseljenju.

Ona za početak govori šta se pokazalo kao najveća prepreka mamama iz Srbije koje se presele u inostranstvo, a tiče se zapošljavanja.

„Pre svega, moram nagovestiti da je posao ,,mama u inostranstvu“ vrlo iazazovna stvar. Kada tako jedna hrabra žena reši još dodatno i profesiji da se vrati, najveću prepreku pravi organizacija vremena, nedostatak podrške i lična nesigurnost mame koja želi da izađe iz komforne zone. Kada je osoba dugo van tržišta rada, povratak je težak, a ako tu još dodamo i činjenicu da je sve u to nekoj drugoj zemlji, onda možemo da zaključimo da je najveća prepreka organizacija i izlazak iz te zone komfora. Za neke žene može biti prepreka i strani jezik u toj zemlji jer možda nisu imale vremena da ga nauče. Ima puno prepreka i samo jedno rešenje, a to je pokrenuti se“, kaže Nevena.

Put do posla od mesec dana do pola godine

Ona otkriva i koliko je mamama teško da nađu posao u svojoj struci.

„Težina nalaska posla tamo preko zavisi od  visine stručne spreme, želje za doškolovavanjem i, naravno, opet organizacije vremena. Realnost je takva da skoro sve realno što zamisite možete i da ostvarite. Pitanje je vremena koje želite i možete da uložite. Naravno, zavisi od struke do struke i zavisi od znanja jezika. Nema jedinstvenog odgovora. Kod traženja posla je bitno biti aktivan,, stalno slati svoj profil na željenje pozicije, dobro se pripremiti za razgovor i ono što je presudno – znati svoj profesionalni cilj. Kod nekih može da potraje mesec dana, a kod nekih i do pola godine. Korisna informacija je da postoje sezonska primanja, što znači da je dobro slati rezime s proleca i jeseni.“

 

U svemu se postavlja i pitanje šta mame u suprotnom rade, čime se obično bave ako ne nađu posao u svojoj struci.

„Sve zavisi od žene do žene, neke nađu kompromis između željenog i mogućeg, neke produže vreme sa decom dok ne smisle dobro rešenje. Ima i onih žena koje zbog neadekvatne podrške snize svoja očekivanja jer se uplaše i krenu da rade poslove niže od svoje kvalifikacije. To nije uvek loša stvar, ali oduzima vreme. Jedno je sigurno, život u inostranstvu daje mogućnost novog početka i to može da bude mnogo dobra priča“, kaže Nevena, koja našima u inostranstvu pomaže oko brže integracije.

A ako se desi da mama nađe taj drugi posao koji nije u njenoj struci, kako to utiče na nju? Kako se odrazi i na brak i na roditeljstvo ukoliko ne radi ono što bi volela, ali mora da zarađuje platu?

„Umorna žena je nezadovoljna žena. Ako radite posao koji ne volite, jasno je da na njega trošite mnogo više energije nego što biste na poslu koji vas ispunjava jer ovaj drugi, koliko god težak bio, puni vam baterije. Pritom, naša deca u inostranstvu nemaju socijalnu mrežu koju bi inače imala da su odrasla tamo gde su im i roditelji. A to znači da, kad mama i tata rade po osam sati, onda postoji neka treća osoba koja ih odvodi i dovodi. I sad zamislite mamu koja radi osam sati posao koji ne voli i koja provede par sati pre spavanja sa decom i tako svaki dan, mesec, godina. Maloj deci do pet godina posebno treba mama i njena stablina podrška, odnosno prisustvo. To ne znači da mama ne treba da radi, već implicira da bi bilo više nego poželjno da se mama bavi željenjim poslom. Takođe, brak je zajednica dva čoveka i bilo bi dobro da zajedno i timski funkcionišu. Ako je mama potrebna deci, tako je potrebna svom suprugu, a bogami i on njoj. Ako je neka muka pritisla taj par, pa onda žena mora da radi posao koji ne voli, bilo bi logično da ima debelu podršku svog muža. Ako je sve suprotno, onda to nije brak, to nije porodica, to je neko mučilište i dodatno nema poentu lokacija na kojoj se nalaze.“

Od velike pomoći grupe podrške

Naša sagvornica otkriva šta se mamama u inostranstvu pokazalo kao najveća podrška, ali i koliko je bitno da je potraže.

„Podrška ženama u inostranstvu je od velikog značaja jer žene imaju osećaj da su same u svim svojim delima. Kao mame, kao partnerke, kao žene, kao individue. Mnoge njene uloge nisu pokrivene iz raznoraznih razloga, najčešći izgovor je da nemaju vremena. A nema boljeg uloga od rada na sebi i to kažem ne iz profesionalne uloge nego lične. Mnoge teme koje su bile neprorađene su mi stajale na putu prosperiteta. Podrška prijateljica je uvek dobra stvar, ali se razlikuje od profesionalne jer prijateljica na realnost uvek gleda kroz svoju prizmu, a profesionalac nalazi sa vama vašu stvarnost i slikovito pokazuje moguća rešenja. U mom radu su se najblgorodnije pokazale grupe podrške. To su grupe žena koje se sastaju na mesečnom nivou i obrađuju zajedniče teme. To je jedan veliki resurs kojim žene dođu do mnogih uvida. Neretko se jave kasnije na individualne sesije jer shvate koliko im je bitno da se reše nekih pitanja.“

Emocionalni teret preseljenja na ženi

Jedno od tih pitanja je baš – raditi posao koji voliš. Čini se da je to možda važnije nego ovde – ako u obzir uzmemo da preseljenje u inostranstvo po pravilu znači i želju za ostvarenjem životnih ciljeva.

„Ovo pitanje je suština preseljenja – zašto žena sebi ne da pravo na razvoj i slobodu preko. Strah i mnoga neproduktivna uverenja prate presljenje. Emocionalni teret preseljenja ponese žena i vrlo često je umorna i uljuljkana u svetu u kome se trudi da zadovolji potebe svih članova posade osim svoje. I zato je dužna da da sebi ono što voli. Nikako ne bi smela da se odrekne svog sna. A naročito jer je moguće da ga ostvari. Naravno da je dozvoljeno preosmisliti svoje snove i živeti u skladu sa sadašnjosti.“

Posao u struci ne mora da bude najbolje rešenje

Desi se pak i da druga profesija od izvorne bude pravo rešenje.

„Nekoliko mojih klijentkinja su posle preosmišljavanja svog dana i njegovog ritma došle do drugih uvida kako bi to želele da im izgleda dan, karijera. Neke su otišle u profesiju, a neke rešile da je promene zbog raznih prepreka birokratskog tipa. Rešenje koje su našle je njihov izbor vođen mojim predlozima i uvidima tržišta. I jedne i druge su našle smisao koji ih je vodio u zadovoljavajuće rešenje. Konkretan primer je klijentkinja koja je u Srbiji radila kao nastavnica, a ovde nije želela da pređe tako dug put da bi i ovde to radila. Zajedničkim snagama smo došli do rešenja – da želi da radi u IT sferi. Trenutno je jako zadovoljna jer joj to omogućava dnevni ritam koji je čini odmornom, prisutnom u domu i srećnom.“

Za kraj Nevena otkriva i šta kažu iskustva mama što se tiče primanja.

„Naravno da su plate ovde veće, ali su i trškovi i prohtevi veći. U Srbiji je manir koji mi ovde ne možemo da uživamo to da se za mnoge životne potrebe koristi novčana podrška roditelja i prijatelja. U Srbiji neretko udata ćerka, ako nema dovoljno novca, pozajmi od mame za neki kurs ili odmor. Nije za porediti naš sistem i nemački. Ovde se oko plata vode druge bitke, recimo, zašto žene i muškarci na istim pozicijama imaju različite plate.“

BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram