Njihova priča je veća od života.
U danima posle najveće tragedije koja je pogodila Srbiju u XXI veku, ljudi će se suočiti sa besom, strahom, tugom, beznađem i šokom. Portal Zadovoljna.rs u narednim danima žalosti donosi vam zato serijal naših priča, o ženama iz Srbije, našim sugrađankama, koleginicama, komšinicama, koje su pobedile najteže životne bitke uprkos strahu, tuzi i beznađu. Ovo je priča Somborskih šnajderki.
„Somborske šnajderke su žene koje su uzele sudbinu u svoje ruke – naučile smo da krojimo svoj put. Svojim ličnim iskustvom želimo da pošaljemo poruku drugim ženama: većina nas, bez obzira na obrazovanje i društveni položaj, može da dospe u zamku nasilnika. Mi smo žene koje su nekada bile na margini, odbačene od porodice i prijatelja, niko nam nije verovao – a uspele smo da napravimo svoju modnu kolekciju, da se probijemo na američko tržište, imale smo svoju reviju, svojim rukama smo sašile haljine i iznele ih kao pobednice na crvenom tepihu“.
Dr Tamara Rudić je svojim rečima najbolje opisala neverovatnu misiju u koju se upustila sa pet hrabrih saborkinja. Za vreme pandemije žene koje su se upoznale u teškom razdoblju života su se udružile kako bi šile maske. Taj mali korak izrodio je nešto mnogo veće – nadu u bolje sutra za svaku žrtvu nasilja.
„Somborske šnajderke“ su danas udruženje žena koje su preživele nasilnike i odlučile da se ekonomski osamostale svojim radom. One šiju razne stvari, od haljina do lutaka, ali važnije od toga, prepoznale su šta sve treba ženama kada izađu iz sistemske podrške i nastoje da svakoj to obezbede. Od krova nad glavom, do vozačke dozvole.
Razgovarala sam sa tri „Somborske šnajderke“ – Tamarom Rudić, J.S. i Lj.M.
One nas mogu naučiti vrednim lekcijama: kako se zapravo ženama pomaže da stanu na svoje noge.
Kad ostaneš sama na svetu…
Žene se u 30 odsto slučajeva vraćaju nasilniku zbog ekonomskih razloga, što ih stavlja u životnu opasnost i dodatno traumatizuje njihovu decu, govori Tamara Rudić za Zadovoljna.rs. Žrtve nasilja imaju podršku od države samo jedan kratak period – a posle toga su najčešće prepuštene same sebi. To pokazuje iskustvo J.S. i Lj.M.
„Kad sam tek izašla iz sigurne kuće, nije bilo lako, ali sam imala podršku bar nekih ljudi koji me nisu osuđivali, jer žena uvek bude osuđena. Svi te gledaju ispod oka“, kaže nam J.S.
„Ja nisam imala podršku nikoga, sama sam počinjala s petoro dece. Kad izađeš niko ti ne veruje, osuđuju te, govore: ‘Zašto nije ćutala, zašto nije trpela’. Uvek ima svega. Ljudi ne saslušaju tvoju priču, već te prelako osude“, dodaje njena saborkinja LJ.M.
LJ. M. nije izneverila samo okolina, već i nadležne službe.
„U institucijama mi nisu verovali i čak su svedočili u korist nasilnika. Socijalna radnica koja je došla na uviđaj napisala je da sam bila ‘sveže okupana i ofarbane kose’, što uopšte nije bila istina – bila sam u jako lošem stanju. To je bilo u tonu: ‘Ona se rastala, vidi je šminka se’. To je osuda, to nije pomoć nikakva. Nije mi verovala. A ako institucije nisu tu kada nam trebaju, ko će da bude?“ pita se LJ.M.
Njoj je prišla žena koja je od početka u „Somborskim šnajderkama“ i pitala je da im se pridruži. Tada je Lj.M. shvatila koliko je bitna zajednica žena koje su prošle kroz istu traumu i koje najbolje razumeju šta joj zapravo treba – edukacija i rad. Jer, jedino kroz posao, kroz zanat, Lj.M. može sebi i svojoj deci da obezbedi dostojanstven život.
A upravo to je misija „Somborskih šnajderki“.
Jedna za drugu – u svako doba dana
„Somborske šnajderke mi pomažu oko krova nad glavom, da nađem kuću za sebe i svoju decu, da ih obezbedim, oko skupljanja papira… Mi smo tu jedna za drugu u svako doba, da se oslonimo i pružimo podršku jer razumemo kroz šta smo prošle“, priča nam Lj.M.
Ovo udruženje od šest žena ima dva programa koje su definisale: jedan je podrška samostalnom stanovanju, a drugi je program mentorstva.
„Program podrške samostalnom stanovanju je koncipiran na osnovu realnih potreba žena kad izađu iz sistemske podrške. Dakle, sve ono što je neophodno ženi da organizuje pristojan život – od plaćanja stanarine, namirnica, školovanja dece, zdravstvene nege, adaptacija u stanu… Sve je to u programu definisano“, objašnjava Tamara Rudić.
„Važno nam je da žene steknu neka osnovna znanja u krojenju i šivenju, kako bi mogle da se zaposle u tekstilnim fabrikama. Ako žele da ostanu u organizaciji, imamo dve obučene mentorke koje žene uče naprednom nivou šivenja, gde se zapravo šiju haljine i druge ozbiljne stvari za ozbiljne klijente“, dodaje.
J.S. se uz pomoć „Somborskih šnajderki“ zaposlila u tekstilnoj fabrici, a LJ.M. je nastavila školovanje za konfekcionara u Beogradu. Omogućile su mnogim ženama da polože vozački ispit, jednoj ženi su pomogle da kupi mašine i pokrene krojački posao.
„Svaka ima neke svoje potrebe koje su individualne, pa smo tako i bazirali program. Jednoj ženi je potrebna pravna podrška, drugoj drva, trećoj zamena prozora – sve ono što žena iskaže kao potrebu, mi gledamo da sprovedemo u delo. Jako je važno da su žene koje su od početka u ‘Somborskim šnajderkama’ toliko ojačale da mogu drugima da pomognu iz svog ličnog iskustva i primera. Najveća pobeda ‘Somborskih šnajderki’ je kad se žena više ne oseća kao žrtva nasilja – već želi da pomogne drugim ženama“, kaže Tamara Rudić.
A da bismo mi pomogli njima, portal Zadovoljna je krajem prošle godine organizovao humanitarnu reviju i aukciju haljina pod nazivom „Dokaži bajku“, posvećenu Somborskim šnajderkama. Na događaju, uz pokroviteljstvo kompanija Shoppster i McDonald’s, gosti su mogli da vide i licitiraju haljine koje su lično dizajnirale i šile Somborske šnajderke, žene koje su se spasle od partnera nasilnika i posle sigurne kuće odlučile da pomognu i drugim ženama.
„Šnajderaj centar“ neverovatnih žena
„Somborske šnajderke“ pokušavaju da sakupe donacije za „Šnajderaj centar“ – jedan prostor u kojem bi sve radile zajedno i koji bi im olakšao rad.
„Nama je cilj da obezbedimo šnajderaj centar, u kojem će žene moći da rade van svojih domova, bezbedno, centar za žene koje u okviru svojih domova nemaju uslova za rad. Zahvaljujem se portalu Zadovoljna, Nova i N1 koji su prepoznali ovo što radimo na jedan emotivan i ljudski način. Hrabra žena je ona koja bez obzira na obrazovanje i položaj i status uzme život u svoje ruke i korača napred, a mi smo to uradile. Kroz Somborske šnajderke želimo da pokažemo ženama da mogu da organizuju život van domašaja nasilnika i pronađu snagu da sudbinu kroje svojim rukama“, rekla je posle revije Tamara Rudić iz Somborskih šnajderki.
U „šnajderaj centru“ bi Somborske šnajderke mogle da prihvate žene koje možda nemaju uslova da kod svoje kuće drže mašine i sarađuju s njima, predočava Tamara Rudić.
„Mogle bismo da pomognemo većem broju žena koje izlaze iz sistemske podrške, mogle bismo da primamo veće porudžbine. Planirale smo u okviru tog centra i igraonicu i učionicu za decu, kako bi neko mogao da im čuva mališane, a da se one u potpunosti posvete radu. Želimo da iskru i hrabrost koju smo prepoznale kod sebe prenesemo i drugim ženama, koje sigurno imaju još veće potencijale nego mi. Želimo da im pomognemo da veruju u sebe“, kaže nam ona.
Navikli smo na konferencije na kojima se iznose statistike da je broj femicida u ovoj godini nadmašio prošlu – a to su sve pokazatelji da sistem ima velike rupe, priča nam Tamara.
Kako je taj Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama uopšte donet, a da nije razmotrio podatak da su žrtve nasilja u više od 60 odsto slučajeva ekonomski zavisne i nezaposlene, pita se ona.
„Somborske šnajderke“ nude konkretna, praktična rešenja za koren zlokobnog problema našeg društva – a zato svi treba da im pružimo maksimalnu podršku. Reči J.S. i Lj.M. koje danas zarađuju svoj novac sa svojih 10 prstiju dovoljan su razlog da se svi udružimo za „Somborske šnajderke“.
„Razumemo da se mnoge žene plaše da odu od nasilnika zbog osuda, zbog toga što im niko ne veruje, ali ne treba trpeti! Mi smo tu, ‘Somborske šnajderke’ – nas mogu kontaktirati u svako doba i nećemo ostaviti nikoga na cedilu. Naučićemo ih da budu nezavisne, da mogu da prehrane sebe i svoju decu – uvek smo tu za njih. One su kraljice, nisu ničiji džak za udaranje“, poručuje Lj.M.
„Samo treba da shvate da sebi treba da budu najbitnije – svako je rođen sa slobodom življenja i razmišljanja. Sve smo bile u toj situaciji šta ćemo i kako ćemo, ali kad presečeš, sve bude lakše – tek tada shvatiš kakvu snagu imaš. Ne mora vas niko držati kao malo vode na dlanu, držite same sebe“, divan je zaključak J.S.
BONUS VIDEO: Somborske šnajderke
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
