"Porodica mi je utočište za nagomilani stres‘", Oliverin je odgovor, kada je dobronamerno, ali i začuđeno pitaju - kako izdržava sa četvoro dece. Za nju, kaže za naš portal, deca nisu ‘"izdržavanje neke kazne ili izvor stresa", već naprotiv - melem za stres. A u njenom poslu, potreban je baš takav lek, kada se kući vrati, posle smene od 12 sati u hitnoj pomoći.
„Svakodnevno suočavanje sa teško obolelim pacijentima, povredama u saobraćajnim nesrećama, životno ugroženima, često i sa bolesnom i povređenom decom, je posao koji, hteli ili ne, ‘nosite kući‘ i posle radnog vremena“, opisuje svoj uobičajeni radni dan, dr Olivera Tokalić (43) lekarka u kragujevačkoj hitnoj pomoći.
Posle takvog dana, kod kuće je sačekaju četri sina, koji su, kaže ona – lek za dušu.
„Onog trenutka kada otvorim vrata i kada mi se zatrče u zagrljaj, čini mi se da tada mogu sve, nestaje sav stres. Deca su nestrpljiva da mi prepričaju svoj dan i to je najbolja terapija za opuštanje“, priča ova mama i dodaje, da koliko god neverovatno bilo, život sa četvoro dece može da bude lak i zabavan.
Kućne poslove, koje ima svaka zaposlena žena, ona i suprug Saša, pretvorili su u svakodnevnu igru sa decom, pa žongliranje između profesionalnih obaveza i svakodnevnih kućnih poslova nikome nije teško.
‘‘Dobra organizacija je ključ za brzo obavljanje poslova‘‘, kaže ona i otkriva jedan trik. Sinove je, između ostalog, učila boje razvrstavajući veš.
„Danas mi pomažu i sami odvajaju veš, tačno znaju gde šta treba da ide, prebacuju veš iz jedne mašine u drugu, sami nameštaju krevete, sami se tuširaju. Imamo našu rutinu i zna se, do devet sati su već svi u krevetu. Oni sve to shvataju kao igru i silno se zabavljaju, a meni je to velika pomoć“, iskrena je Olivera.
Otkriva da je oduvek želela veliku porodicu i da je zahvalna što joj se ta želja ispunila. Odrastala je, kaže, sa sestrom, ali i uz braću i sestre od tetke, kojih je bilo četvoro, te navodi da joj je iz detinjstva ostala neostvarena želja, da ima još nekog svog najrođenijeg.
„Kad vidiš njih, tu veliku porodicu, to je stvarno bila milina gledati kako se lepo slažu i koliko lepše odrastaju. Tada sam znala da ću i ja imati više dece, ali je, negde iznad mene uvek lebdeo strah – da li ću upoznati nekoga ko želi isto. Imala sam sreću, da i moj suprug deli isto mišljenje, tako da su sva naša deca planirana, nijedno nam se nije ‘desilo‘“, priča Olivera.
Kada je kuća puna dece, onda je mnogo povoda za slavlje
U šestočlanoj porodici Tokalić, ne manjka ničega, a sreće i radosti imaju na pretek. Ova ponosna mama četiri dečaka, Todora (7), Petra (5), Rastka (3) i najmlađeg Đorđa, koji ima šest meseci, za Zadovoljna.rs kaže da uvek imaju povoda za slavlje i razlog da u svoj dom pozovu rođake i prijatelje.
„Malo – malo, pa je nekome rođendan, ili krstimo neko dete“, u šali kaže Olivera i spremno dodaje, da za neka sitna porodična slavlja dovoljnu gužvu mogu da naprave i njih šestoro.
„U tim malim stvarima pronalazimo razloge, da se svi zajedno radujemo i to radimo često. Proslavljali smo uspešno završenu priredbu u vrtiću, ispadanje prvog mlečnog zuba, prohodavanje dece, prvi Todorov go na fudbalskoj utakmici i još mnogo svakodnevnih sitnica. Tako i vaspitavamo decu, da je bogatstvo upravo u sitnicama i da nauče da vrednuju i poštuju svaki uspeh, do koga dođu svojim zalaganjem“, priča ova mama.
Olivera dodaje, da bi slagala ako kaže da nije priželjkivala devojčicu, ali da danas, i da može, ne bi menjala ništa. Ističe da njena rođena sestra ima dve ćerke, koje ona ne odvaja od svojih sinova, pa kaže, da su svi jedna velika porodica.
A na pitanje, kakav je život sa pet muškaraca u kući, Olivera kao iz topa odgovara – božanstven.
„Kada smo u prirodi, zatrpaju me buketićima cveća, svi se trude da mi naprave najlepši buket. Kada šetamo, vuku me do izloga – ‘mama, ja ću da ti kupim ovu haljinu, kupiću ti ovo, kupiću ti ono‘… divni su u toj dečjoj pažnji. Ja sam ‘jedina devojčica u kući‘, tako me zovu, pa mi ugađaju na sve moguće načine“, kaže ona.
„Na pauzi istrčim da nahranim bebu“
Uz materinstvo i uživanje u odgajanju četiri sina, Olivera je profesionalno ostvarena i već 13 godina radi kao lekar u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Kragujevcu. Trenutno je na specijalizaciji iz Urgentne medicine, koju i pored bebe od šest meseci uspešno pohađa.
Iako, kao majka četvrtog deteta, ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine, ona je iskoristila tek nekoliko meseci i vratila se profesionalnom usavršavanju.
„Sve se može kad se čovek dobro organizuje. Na pauzi podojim bebu, uspem na brzinu i neke sitne poslove po kući da završim i vratim se na posao. Možda to nekome izgleda čudno, ali mi uspevamo da funkcionišemo tako. Velika podrška mi je suprug, a ponekad uleti i pomoć moje mame, ako nam iskrsne nešto hitno. Naravno, veliko razumevanje imam i od direktora i kolega“, priča ova mama i doktorka.
„Kolega i ja imamo ceo fudbalski tim“
Olivera je ponosna na svoj kolektiv, u kome, kaže, dominiraju mladi lekari, tehničari i vozači – roditelji male dece, kao i oni koji tek treba da zasnuju porodicu. Posebno je raduju novogodišnje priredbe za „podmladak“ hitne pomoći, kada, kako kaže, u službenoj sali za edukaciju – ima dece za osrednje obdanište.
U šali dodaje, da samo ona i jedan kolega tehničar, imaju dece za ceo fudbalski tim.
„Da, baš ceo tim‘“, uverava nas ona i pojašnjava da kolega ima sedmoro dece.
Na kraju, Olivera ne isključuje mogućnost, da ovaj tim u budućnosti, neće dobiti i „rezervu na klupi“.
***
Bonus video: Joga za zauzete mame
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
