Licem u lice s "anđelom smrti": Fredinu priču moramo pamtiti

Ona je rođena u Francuskoj, ali je emigrirala u London 1950. godine. Preživela je zatočeništvo u Aušvicu, Bergen-Belcenu, Buhenvaldu i Terezinu pre nego što je oslobođena u maju 1945.

Tokom zatočeništva, u kojem su joj ubijeni roditelji i brat, Vajnmen se suočila licem u lice sa Jozefom Mengeleom, "anđelom smrti" iz Aušvica.

Preživela je brutalne uslove, uključujući i prisiljavanje da prebira imovinu mrtvih zatvorenika.

Nakon što se udala i preselila u Veliku Britaniju nakon završetka Drugog svetskog rata, provela je svoj život pričajući svoju priču u školama širom zemlje.

Godine 2018. nagrađena je medaljom Britanske imperije za zasluge u obrazovanju o holokaustu.

Početak zla

Rođena u septembru 1923. u Francuskoj, Vajnmen je imala osam godina kada se sa roditeljima i tri brata preselila u Saregemin - blizu francuske granice.

Kako se Drugi svetski rat približavao u avgustu 1939. godine, porodica se evakuisala na jugozapad zemlje bez ičega osim odeće na leđima. Kada su nemačke snage izvršile invaziju godinu dana kasnije, život im je brzo postao težak.

Fredina preplašena majka obratila se za pomoć manastiru u Le Puju, ali pre nego što su uspeli da se sakriju, uhapšeni su i poslati u Dransi, logor na periferiji Pariza.

"Nismo znali šta će nam se dogoditi. Moja majka je izgubila samopouzdanje, rekla je: 'Gotovo je'. Kada je uhapšena, za nju više nije bilo nade", govorila je Freda.

Porodica je brzo poslata u stočnim vagonima - sa 125 ljudi naguranih u jedan vagon - u Aušvic-Birkenau u Poljskoj, koju su okupirali nacisti.

"S vremena na vreme bi nam dali kap vode. Znate, a već je bilo strašnih scena, jer su ljudi morali da se olakšaju, a nisu imali gde", seća se.

Dolazak u pakao

Kada je porodica stigla u Aušvic nakon otprilike tri ili četiri dana putovanja, odmah su se suočili sa "anđelom smrti", Jozefom Mengeleom, radi selekcije - bilo za radne logore ili gasne komore.

Vajnmen je ispričala da je njenoj majci Mengele rekao da drži bebu mlade Holanđanke, a čuvari su lagali da će ona čuvati decu u kampu.

Njena majka je poslata u gasnu komoru sa malim sinom Marselom, dok su njen otac i braća poslani da rade u muškom logoru.

Njoj je naređeno da ode sa drugim mladim ženama koje su bile odabrane da rade u logoru, a ubrzo su joj oduzeli imovinu, obrijali je, obeležili brojem A.7181 i poslali je da kopa rovove ispred krematorijuma.

Dok su Jevreji ubijani, a njihova tela spaljivana, Vajnmen je opisala da je nebo bilo „crno“ od dima.

"Mislili smo da je sve vreme noć".

Surova odmazda

Posle dva meseca, bila je prinuđena da razvrstava stvari zatvorenika i žrtava, čija je vredna imovina prodavana za finansiranje nacista.

Ona je krijumčarila odeću za druge devojke - ali kada su tri njene drugarice bile uhvaćene i obešene, vraćena je u rovove.

"Morali smo da stojimo tu i morali smo da budemo svedoci kako su ova naše tri prijateljice ubijene", govorila je.

Vajnmen je takođe podsetila na zastrašujuće nedeljne selekcije, pri kojima je Mengele birao koji će zatvorenici preživeti, a ko će biti poslati u gasne komore.

Rekla je da je, onog trenutka kada je zatvorenik izgledao preslab da radi, bio odabran da umre.

Kada je u oktobru 1944. došlo do pobune - u kojoj su zatvorenici napali SS čuvare, ubili trojicu i ranili desetak nacista - Vajnmen je premeštena iz Aušvica u Bergen-Belcen.

Uslovi u logoru su bili toliko loši da je dobila apsces nakon što ju je drugi zatvorenik ogrebao prljavim noktom dok je spavala. Hrana je bila oskudna, a uslovi bili tako loši da su mnogi umrli od gladi i nedostatka medicinskog tretmana.

Poslednja nada

U Bergen-Belcenu je ostala do februara 1945. kada je poslata u podlogor Buhenvald da radi u fabrici aviona sa 750 drugih žena.

Kada je stigla u logor, apsces prsta joj je bio zaražen crvima i drugi zatvorenik je bio primoran da joj odseče vrh makazama.

Vajnmen je ponovo premeštena, ovog puta u Terezin u sadašnjoj Češkoj Republici dok su Saveznici napredovali.

Sovjetske trupe su je oslobodile 9. maja 1945. godine i otkrile su da su njen otac i brat Marsel ubijeni u Aušvicu. Vratila se u Lion gde je bila hospitalizovana sa tifusom pre nego što se konačno ujedinila sa svojom preostalom braćom Davidom i Armanom u avgustu 1945.

Pet godina kasnije, udala se za svog muža Davida i preselila se u Veliku Britaniju, imala dvoje dece i radila na širenju svesti o Holokaustu.

Vajnmen, koja je 2018. nagrađena medaljom Britanske imperije za svoju službu u obrazovanju o holokaustu, nastavila je da živi u Londonu do svoje smrti ove nedelje, posvetivši svoj život deljenju svedočenja sa učenicima širom Ujedinjenog Kraljevstva.

***

Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta