Žena u IT sferi pre više decenija - onda kada je uopšte malo ko znao i šta je to, o diskriminaciji u tom muškom svetu i o svom putu nauke i programiranja, za Zadovoljnu priča potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Olivera Popović.
Za početak Olivera govori odakle ideja da se upusti u taj nepoznati muški svet informacionih tehnologija, onda kada je većina žena upisivale studije prava, jezika, arhitekture ili istorije umetnosti.
„U vreme kada sam završila gimnaziju 70-ih godina i kada sam se našla pred dilemom šta će mi biti buduće zanimanje, u raskoraku između želje i stvarnih potencijala, izabrala sam zanimanje koje je više odgovaralo mojim potencijalima. Želja je bila da se bavim arhitekturom, enterijerom, ali mi je nedostajao talenat tako da sam se odlučila za matematiku. U to vreme je IT bio u začetku, primenjen samo u institucijama i većim kompanijama i za mene je bio veliki izazov da se upustim u te vode. Nakon završetka studija u tadašnjoj Jugoslaviji su postojali veliki instituti, ali i kompanije koje su se ozbiljno bavile IT naukom i ja sam poželela da postanem deo te priče.“
Seća se i šta ju je prvog dana u kancelariji u firmi Informatika dočekalo, kako su se kolege nadalje ophodile prema njoj i da li je bilo diskriminacije.
Vremenom sam počela da prepoznajem diskriminaciju
„Kada sam se zaposlila, na 55 zaposlenih bile smo samo nas dve programerke tako da sam ušla u potpuno muški svet. Nisam tada bila svesna toga, bilo je normalno raditi u svakoj sredini pošto moram da priznam da na prvi pogled nije bilo diskriminacije. Diskriminacija je postojala, skrivena i vremenom sam počela da je prepoznajem i da joj se protivim. Vremenom sam uvidela da nisam jedina koja to prepoznaje, da postoje udruženja kao što je Udruženje poslovnih žena Srbije u koje sam se uključila i kroz koje sam uspela da prikažem vidljivim i podižem svest i kod muškaraca i kod žena o jednakim uslovima za rad za oba pola“, priča Olivera čije Udruženje poslovnih žena Srbije realizuje projekat Ugledaj se na mene: inovativno preduzetništvo kao ženski odgovor na krizu, i to sa ciljem da se podigne senzibilitet javnosti za problem položaja žena na tržištu rada i da se jača svest o značaju ženskog inovacionog preduzetništva kao mogućnosti zapošljavanja i izvora prihoda.
Ignorisanje ili odlazak
Olivera otkriva i kako se snalazila na poslu u prvim danima, u toj nepoznatoj sredini.
„Najvažnija tehnika je da ste stručni, vredni, zainteresovani za posao, inovativni i tako većini kolega izbijate iz ruku glavni adut da žene nešto ne mogu kao što oni mogu. Onoj manjini koja i dalje smatra da ste u podređenoj ulozi u odnosu na njih kada je struka u pitanju suprotstavite se i tako direktno pokažete svoju spremnost da se borite. Naravno, uvek ima onih koji ne žele to da prihvate i tada tehnike ne pomažu, prosto razmislite duboko koliko to utiče na vas, na vašu karijeru i donesete odluku o budućim koracima: ignorisanje ili odlazak iz takvog kolektiva.“
Naša sagovornica priča i šta je naučila u tom periodu, koliko joj je to iskustvo značilo kasnije, u balansiranju između posla i porodice.
„Balansiranje između posla i porodice je počelo od prvog dana rođenja mojih blizanaca. Svaka žena kada ostavi malu decu kod kuće i krene na posao oseća grižu savesti što ih je ostavila. Morala sam da se prilagođavam i svojim željama, ambicijama, radnim obavezama i njihovim potrebama. S obzirom na to i da sam često putovala i donosila posao kući, najviše sam posvećivala pažnje tome kako da provedem vreme sa njima, kvalitetu našeg odnosa, dobroj i iskrenoj komunikaciji. Pošto nisam mogla da provodim veći deo dana sa njima, gledala sam da vreme provedeno bude što sadržajnije. To je iziskivalo puno truda i napora, ali sam danas zadovoljna i sigurna da takav model daje dobre rezultate.“
Olivera Popović se priseća i kako su prijatelji i bližnji reagovali, da li su je odgovarali od „novotarija“ od kojih teško može da se živi. I kad sve sagleda danas, da li je donela pravu odluku? Koliko je važno biti hrabar u nekim situacijama i čime jedna žena treba da se vodi kad donosi važne odluke?
„Danas sam jako zadovoljna svojom odlukom da kročim u taj čarobni svet IT i da se upoznam sa njim, i to u vremenu velikih host računara koji su bili instalirani samo u velikim firmama, ali i da se upoznam sa svetom personalnih računara koji su danas primenjeni u svakom segmentu naših života. Hrabrost je neophodna u svim zanimanjima a pogotovo u nekim novim, inovativnim za momentum vašeg odlučivanja čime ćete se baviti. Žene su sklone racionalnim odlukama jer moraju da misle i na svoje porodice i decu o kojima treba da brinu, ali su i dovoljno hrabre da donose važne odluke. Većini mojih poznanika je bila potpuna nepoznanica to što ja radim, često su me pitali šta ja to radim i sada iz ove perspektive mislim da su mi pomalo i zavideli jer sam uvek sa sjajem u očima pričala o tome. Kada bih se ponovo rodila, izabrala bih isto zanimanje.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
