Kako sam postala najvoljenija srpska kuvarica

Podeli:
Sandra Pećić Foto:Privatna arhiva; Marija Pećić

U moru onih koji svoje savete o kulinarstvu dele na internetu izdvaja se jedna Sandra iz Trstenika. Ova food blogerka, koja stoji iza profila Ko to tamo, na nov i estetski savremen način servira bakinu kuhinju i nostalgiju za nečim "davno izgubljenim".

Za portal Zadovoljna.rs ona priča kako tako fino uklapa tradicionalno i moderno u onome što radi, ali i koliko je bitna ženska solidarnost u svetu influensera.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sandra (@kototamo)

„Taj spoj nekad i sad, i u kuvanju i u životu, kod mene je prilično spontan, odnosno iskustven. Imam već dovoljno godina da sam u ovo novo doba mogla da ponesem dosta toga iz nekih prošlih vremena za šta mislim da je kvalitetno i vredno. Tako je i ako se radi o nasleđenoj staroj šolji iz koje sam davno pila, fotografiji, priči ili nekoj arhaičnoj, pritom i smešnoj reči koju je moja baba koristila i koju želim da sačuvam od zaborava“, otkriva Sandra Pecić za naš portal.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sandra (@kototamo)

Svesna je i da ne treba zatrpavati sadašnjost prošlošću jer za nju nema uvek mesta u tom brzom vrituelnom svetu.

„Često je konfuzno to moje snalaženje u savremenim tokovima. Sve je to danas mnogo nestrpljivo, ponekad jako nerazumljivo, žargonski. Imate one skraćenice čitavih engleskih rečenica. Pa dok sam to savladala, a i pitanje je da li sam… Često se pitam šta ja radim ovde. Megabajti, gigabajti lete na sve strane. Ne možeš ih stići. Šta radim? Pa isto što i drugi, guglam, pitam decu, vučem muža za rukav… Mada je i on s početka kompjuterske ere. Ali moj muž ima pravo kad kaže da je danas lakše nego ikad steći određeno znanje i da smo toga najsvesniji mi koji smo došli iz nekog drugog vremena kad nije bilo tako.“

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sandra (@kototamo)

U svemu tome ne smemo da zaboravimo na pravi život, onaj koji diše i miriše svud oko nas.

„Trudim se da mi bavljenje onlajn stvarima ne poremeti kvalitet života. I stvarno mi je najvažnije da se sve što radim prvenstveno meni sviđa. Od toga krećem i tu završavam svaku eventualnu dilemu. A radim najčešće stihijski. Isplaniram jedno, uradim drugo. Mada, nekad uradim i ono isplanirano.“

Desi se, priznaje da se nekad osvrne oko sebe i pomisli kako u stvari – i ne zna da kuva.

Pročitajte još:

„Zapitam se šta ja radim među svim tim zaista velikim profesionalcima poslastičarstva, egzotičnih i tradicionalnih kuhinja. Ali sve se opet svodi na to da ja sve ovo baš volim. I to na moj način. Volim kuhinju. Volim fotografiju. Volim moje stolnjake. Volim da proćaskamo kao da ste mi svratili na kafu, da vam usput ispričam šta sam te noći sanjala ili da nekih tmurnih jutara jednostavno ćutimo. Tišina mnogo prija u ovo bučno vreme“, priča Sandra koja sve te obojene i sive, ali svakako životne, sočne trenutke deli na Instagramu i na svom blogu.

Za sve to vreme shvatila je koliko je važno to što našem oku prija kad vidimo nešto lepo.

„Meni je estetika važna. Posebno jer je ovo što radim, fotografisanje hrane uz recepte, mnogo vidljivo. Kroz tu svoju estetiku šaljem poruku, kao i svi drugi, uostalom. Ne kažem da to moje ima neku naročitu vrednost. Ipak, težim umerenosti i ne želim nikoga da fasciniram.“

Da li zbog toga ili zbog svega pomalo, tek Sandra se istakla među onima koji rade slično što i ona – mame nas divnim fotkama i snimcima slanih i slatkih đakonija i inspirišu da i sami probamo da smućkamo nešto što će biti makar donekle ukusno i mirisno kao ono što oni prave i dele na internetu.

„Ne mislim da sam se izdvojila, ali mi je drago ako sam prepoznatljiva. To je opet spontanost koju više od svega cenim i kod drugih. Osluškujem više sebe iznutra nego što pratim trendove. Priznajem da me odbija navalentnost“, kaže Sandra.

Priča i kako njen život u malom gradu, gde se svuda stiže pešaka, daje nešto što veliki grad ne može.

Pročitajte još:

„Ako moj Trstenik uporedim sa Beogradom, mogla bih čak reći da živim u prirodi. Brda su svuda okolo i do svakog od njih stiže se peške za 10 minuta. To što ja ne koristim dovoljno prednost blizine tih brda, tj. prirode, to je druga tema. I prilično se tiče današnje onlajn angažovanosti. Čovek lako gubi meru u svemu i to nema veze sa mestom boravka. Radno vreme je danas svako vreme u kom imate internet konekciju i možete da pošaljete mejl“, priča Sandra i dodaje da se, naravno, bolje oseća u prirodi.

Dobro se oseća i među drugim influenserima, svima onima koji traže svoj komadić tog šarenog sveta.

„To je pre svega zabavno. I kad smo različiti, dodirnih tačaka uvek ima. Zabavljaju me mlade porodice, pratim njihove svakodnevne dogodovštine.
Podsetim se sebe iz tog perioda. I divim im se ujedno kako postižu to sve i odakle im volja i energija. Volim u stvari kad me ljudi oraspolože. Podrška s moje strane za sve što je neusiljeno je uvek tu i rado šerujem/delim tuđe objave.“

A koliko je u svemu tome što Sandra radi bitna ženska solidarnost?

„Jednako je bitna kao i u svemu drugom i prepoznajem je baš često u ovim vodama. Lepo je javno primetiti tuđi trud i rezultat. Još lepše je ovde ono što nije javno. Iza svih ekrana i profila, po inboksima, uvek se nađe par minuta za saslušati, ispričati, ohrabriti, zaplakati, utešiti i nasmejati se do suza.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram