Jelena Nikolić i njen suprug su dugih osam godina priželjkivali novog člana svoje porodice – ali se ništa nije dešavalo. Jelena je zatim odlučila da preseče i potraži pomoć od nauke. Zbacila je sve stigme koje okružuju vantelesnu oplodnju i nikada se nije pokajala – postala je majka bliznakinja, a onda joj se dogodilo još veće čudo. Sada je tu da svim parovima objasni da VTO nije nikakav bauk, već nada koja menja sve.
Brak Jelene i njenog supruga bio je harmoničan – ali nekoliko godina žarko su priželjkivali samo jedno: da budu mama i tata. Jelena se danas nerado seća dana sumnje i razočarenja svaki put kad bi dobila „ženski crveni alarm“.
„Osećala sam nezadovoljstvo, letargiju, pitala sam se zašto se to meni dešava. Niko u našoj porodici nije imao problem s potomstvom – zašto se to lomi na meni? Zbog čega je to tako? Ni sa suprugove strane niko nije imao problem. Bila nam je razarajuća pomisao – je l moguće da nećemo moći da se ostvarimo kao roditelji“, priseća se.
Onda, jednog dana, pročitala je naslov u novinama koji joj je promenio život: „Trojke na kredit“.
„Tada mi se upalila lampica. Zašto više da čekam? Naježila sam se kad sam pročitala da ljudi u toliko teškoj egzistenciji, pa su se odlučili da uzmu kredit za to. Jednostavno, toliko sam želela da se ostvarim majka. To nije ono ‘red je da se rode deca’ – nego sam imala toliku želju, to je bila moja poenta života: da budem majka“, govori nam Jelena.
Detaljno nas je provela kroz svoje iskustvo vantelesne oplodnje.
Iskustvo na klinici – korak po korak
Jelena je o vantelesnoj oplodnji znala samo ono što je videla u TLC emisiji. I danas primećuje da tu temu okružuje sramota – mnoge žene su je kasnije molile da ih anonimno prijavi na kliniku.
Ona nije osećala nikakav strah od celog procesa.
„Nisam razmišljala da li će to meni da uspe, šta će da se desi. Bila sam sigurna da će meni to sve da bude okej. Nisam uopšte imala zadršku. Otac mi je čak rekao: ‘nemoj da se razočaraš ako ne uspe’. Njemu sam na to rekla: ‘Ja ni ne razmišljam o tome’. Samo sam krenula s mišlju: ‘Biće to sve okej’. Mir sam imala“, govori Jelena.
Iskustvo u klinici joj je bilo fenomenalno, najviše zbog odnosa koje je osoblje imalo prema njima. Prvo šta se uradi kad se odlučite za VTO su konsultacije, a o celo iskustvo podelila je i na svom Jutjub kanalu.
„Na tim konsultacijama razgovarate s profesorom Miodragom Stojkovićem i shodno tom razgovoru saznate šta treba da uradite, određene analize. Nakon svega toga, proceni ste da li ste kandidat za vantelesnu. To je ono što je mene kupilo – profesor nas je savetovao da sačekamo godinu dana, jer mi nemamo neki problem. Naravno, sačekali smo određeno vreme, nije se ništa desilo, pa smo pristupili tome“, opisuje Jelena.
Zakazali su im terapiju hormonima, koje je dobijal do ciklusa. Svaki dan gledaju ultrazvukom jajne ćelije. Kada smatraju da je povoljno, vrši se punkcija, odnosno vade jajne ćelije. Tog dana je partner u obavezi da obezbedi svež uzorak – i počinje vantelesna oplodnja, priča nam ona.
„Potrebno je tri dana nakon toga da se naprave embrioni, a oni procenjuju koji su najbolji. Po zakonu Srbije, maksimalno je tri embirona istovremeno. Ja sam se odlučila na sva tri da bih imala više šanse da mi se ostvari trudnoća. Profesor mi je rekao da smatra da je to puno, ali ja sam bila ta koja odlučuje“, kaže.
Trenutak koji menja sve
Sedmi dan nakon embrio-transfera, Jelena je primetila nešto što ju je uplašilo – braon iscedak na vešu.
„Odmah sam nazvala kliniku, a oni su mi rekli da izvadim krv. Kada je stigao rezultat, Beta HCG hormon je bio 1038 – ja se tačno sećam tih cifara posle toliko vremena. Zanemela sam, nisam mogla da pričam, nisam znala šta da radim, koga da zovem. Bukvalno sam bila šokirana“, priča Jelena.
Taj rezultat značio je samo jedno – ostvarila joj se najveća životna želja.
„Suprug nije bio sa mnom, nazvala sam ga na telefon i toliko sam plakala da sam izgovorila rečenicu: ‘Mi smo trudni’. Pošto sam zvučala potrešeno i šokirano, on je razumeo: ‘Nismo trudni’. Onda je pitao: ‘Šta, nismo?’A ja sam rekla: ‘Ne, jesmo!’ Mi smo zajedno plakali, to je bilo kao na filmovima. Nešto što ste toliko želeli, što je ostvarenje vašeg smisla života, to je neverovatan osećaj“, opisuje.
Nije imala pojma da je najveće iznenađenje tek čeka – višeplodna trudnoća. Na ultrazvuku, doživela je novi šok: bila je trudna s trojkama.
„Doktorka je bila uključena u sve, suprug je bio u hodniku, ja sama u ordinaciji. Žena se toliko iznenadila, rekla je da joj se diže kosa na glavi jer prvi put u životu ima pacijentkinju s trojkama. Pogubila se toliko, da kasnije kad je pisala anamnezu, nije znala da napiše na latinskom da su trojke u pitanju“, priča Jelena.
Ipak, savet klinike je bio da uradi embrio-redukciju, jer je previše rizična trudnoća – prvenstveno zbog njene građe tada, bila je jako sitna.
„Naravno, nisam postavljala pitanje njihove stručnosti. Bilo mi je teško, užasno sam se osećala, plakali smo oboje kad se to dešavalo. Bog nam je dao tri bebe, zašto mi to radimo? Ali, želela sam da imam bar jedno ili dvoje zdrave dece. Ko sam ja da sumnjam u lekare koji su mi pomogli da krenem u ceo taj proces?“, jasna je.
Kad spoznaš svoju svrhu
Jelenina trudnoća je bila teška, jer je imala otvoreni grlić materice od trećeg meseca trudnoće. Zadnjih mesec dana pred porođaj je provela u bolnici.
„Porođaj je bio iznenađenje, zato što nije bio planiran. Počele su kontrakcije koje ja nisam osećala, ali su ih videli na CTG. Nisu hteli da rizikuju, znajući moju istoriju. Pozvao me je lekar na razgovor i rekao da će se obaviti carski rez. To je bio prvi dan devetog meseca“, seća se Jelena.
Stavili su je pod anesteziju, sve je proteklo u najboljem redu. Kad se probudila, nije znala gde se nalazi.
„Onda kad sam shvatila šta se desilo, napipala sam telefon i prvo što sam videla je slika beba koju mi je poslao suprug. Toliko sam počela da plačem, bila sam u šoku. Čija su ovo deca, šta se desilo? Bebe su bile u inkubatorima, pa je to bilo još strašnije. Ali moralo je tako jer su bile prevremeno rođene, imale su manju kilažu, bilo im je potrebno par dana kiseonika“, priča ona.
Videla ih je prvi put treći dan posle porođaja i to nikada neće zaboraviti.
„Kad sam ih videla prvi put – ne znam kako da opišem to. Toliko sam počela da plačem, da su me doktorke i sestre opomenule da ne plačem. Ali to je bilo jače od mene, emocija koja ne može da se objasni. Kasnije, kad smo ih prvi put dotakli, kad smo ih imali u rukama – to je nešto za šta ste se borili, za šta ste živeli. Do tog momenta bili smo samo nas dvoje u tom braku – okej je to, sve je to fino. Ali onda smo dobili poentu – zašto smo mi zapravo zajedno. To je bilo ono naše, naša nagrada – nema dalje“, priča Jelena puna utisaka.
Novo čudo
Jelena se u međuvremenu sa svojim ćerkicama preselila u Nemačku. Nažalost, doživela je pobačaj – a onda i životnu dramu. Pošto se u Nemačkoj svake obavlja obavezan ginekološki pregled, saznala je da joj papa test uopšte nije dobar.
„Zvali su me sa lošim vestima – da imam predkancerogeno stanje raka grlića materice. To je bio baš šok za mene, jer moja reakcija je bila: ‘Je li moguće da mi se ovo dešava, a tek sam postala mama?'“ seća se užasnog trenutka.
Nije verovala doktorima u Nemačkoj, pa je na dalje ispitivanje došla u Srbiju. Analize su trajale par meseci, posle kojih su joj odstranili deo grlića materice.
A tek onda, Jelena je doživela pravo malo čudo.
„Godinu i po dana nakon operacije, gde mi je doktor rekao da mi je dodatno smanjena šansa za trudnoću, ja sam ostala trudna. Nisam ni razmišljala da je to moguće. Desilo se prošle godine u novembru, sasvim spontano. Imala sam osećaj da je to sve okej – i zaista, u avgustu ove godine se rodio dečak, naše treće dete. Nikave probleme nisam imala, nisam bila otvorena kao u prvoj trudnoći“, priča sa osmehom.
Najzad, svim parovima u beznadežnoj situaciji, poručuje da prvo sebi priznaju da se ono što žele ne dešava.
„Prvo priznajte to sebi, onda je sve lakše. Krenite u pretrage, da radite na tome. Najlakše je reći: ‘Ja imam problem – ili ja nemam nikakav problem, to će se desiti’. Meni je krivo što to nisam ranije uradila – moj savet je da ne čekate previše. Prvenstveno, probudite kod sebe tu želju da imate potomstvo“, poručuje ponosna majka.
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za staraljestvo nad decom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
