Mirko Mitrović iz Beograda jedan je od muškaraca koji su imali želju da prisustvuju ženinom porođaju. Za naš portal on priča da li se onesvestio od straha i nervoze, kako je to iskustvo uticalo na brak, ali i kako su reagovali njegovi prijatelji nakon svega.
„Jedva smo nagovorili doktora koji je porađao moju suprugu Draganu da ja prisustvujem jer mu se dosta muževa onesvesti ili drami na porođaju. Na sreću, bili smo uporni“, seća se Mirko Mitrović iz Beograda, muž, otac četvoro dece i inženjer elektrotehnike.
On za Zadovoljnu priča i odakle uopšte ideja da ide u porodilište sa ženom i proprati sve.
„Sa prvom ćerkom, koliko se sećam, nije ni postojala mogućnost prisustva porođaju ili mi za to nismo znali. Tokom tog porođaja moja supruga Dragana je pretrpela neke neprijatnosti, a mene je sve to jako pogodilo, pa umalo da sam izazvao saobraćajku kad sam krenuo da je vidim. Zato, kad je ostala trudna drugi put, krenuli smo da se raspitujemo“, priča Mirko kako su onda saznali da postoji ta mogućnost da i tata dočeka bebu čim upozna svet.
Kaže i da je to bio pun pogodak.
„Kod samog porođaja stvari teku dosta sporo. To traje više sati i, kad razmislim, dobro je što sam bio prisutan jer bih inače bio užasno nervozan u čekaonici ili kod kuće, a ovako smo bili zajedno. Dragani je bilo teže nego meni, naravno. Pogotovo kad krenem da je zasmejavam da je oraspoložim. Nije bilo ništa strašno i, bogu hvala, sve je proteklo u redu.“
Mirko za naš portal priča i da li mu se možda zavrtelo u glavi u nekom trenutku.
„Ja nešto nisam sklon onesvešćivanju. Kad je neka vanredna situacija, gledam da rešim šta mogu, a strah odložim za kasnije, a i nije bilo ništa strašno. Sem kad mi daju dete – onda se rasplačem ko tetka neka.“
Mirko otkriva i kako je to iskustvo uticalo na odnos između njega i supruge.
„Mislim da svaka vanredna situacija ljude ili zbliži ili razdvoji. Čitao sam da nekim muževima smeta prisustvo, pa posle izgube želju ili tako nešto. Nas je ovaj događaj povezao više i sad sa 18 godina braka mislim da smo emotivno bliži nego ikad, mada moram da pitam ženu da li i ona tako misli“, šali se Mirko.
A kako su prijatelji gledali na sve to? Da li je bilo zafrkavanja ili su ga junački bodrili?
„Prijatelji ko prijatelji, tu su da pomognu i istrpe. Na proslavi rođenja, dan posle mog prisustva porođaju, morali su da istrpe sve što sam imao da im ispričam o svakom detalju koji sam doživeo ‘na svom prvom porođaju’“, priča tata Mirko, zahvalan što je imao priliku da ponovi iskustvo i na rođenju narednog deteta opet bude sa suprugom na porođaju.
***
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
Pratite nas i na društvenim mrežama:
