Dr Ivana Šešić negira da je nagomilani stres uzrok bolesti štitaste žlezde.
Iza svake jake žene stoji slaba štitasta žlezda. Tako glasi jedna poruka koja poslednjih dana kruži društvenim mrežama. Otuda pitanje da li je zaista tako – da li žene koje „mogu sve“ i koje, neretko ćutke, postižu brojne obaveze, po pravilu pod ogromnim stresom, na kraju osete problem sa štitastom žlezdom? O tome za naš portal govori dr Ivana Šešić.
Uzrok – geni
„Hašimotova bolest, koja je najčešće oboljenje štitaste žlezde, jeste nasledna bolest. U skoro 100 odsto slučajeva neko u porodici ima bolest. Stres može da bude jedan od okidača za razvoj bolesti, ali konkretan uzrok ne može da bude stres. To je jednostavno glupost i medicina nema veze s tim“, kaže dr Ivana Šešić, specijalistkinja radiologije i DokTok lekarka.
Ona napominje stoga da su žene koje su pod stresom, ali nemaju genetske predispozicije za bolest štitaste žlezde, pod izuzetno malim rizikom da obole.
Jasno je da stres nikako nije dobar, te doktorka napominje da užurban način života, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, pušenje jesu neki od faktora rizika za oboljenja štitaste žlezde – ako postoji genetski preduslov.
„Oboljenja štitaste žlezde su češće prisutna kod ženske populacije, smatra se, kao posledica prisustva veće koncentracije estrogena nego kod muškaraca.
Naime, štitasta žlezda je endokrina žlezda, oblika leptira ili štita i lokalizovana je na prednjoj strani vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Normalna, zdrava štitasta žlezda nije vidljiva. Produkuje hormone koji regulišu metaboličke procese, kao i hormon kalcitonin, koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.“
Otok prvi znak za uzbunu
A kada se savetuje pregled štitaste žlezde?
„Kad se pojavi otok u predelu vrata sa ili bez bola, gubitak telesne težine i pored dobrog apetita, nervoza, znojenje, lupanje srca, genetska predispozicija.“
Doktorka Šešić navodi da pored Hašimota postoji još nekoliko najčešćih oboljenja štitaste žlezde. To su hipotireoidizam – smanjena sinteza tireoidnih hormona, hipertireoidizam – povećana produkcija tireoidnih hormona, graves – bolest poznatija kao autoimuni poremećaj, zatim struma – nekancerozno uvećane štitaste žlezde, kao i nodozne promene štitaste žlezde – maligne i benigne.
„Simptomi koji prate oboljenja štitaste žlezde su podeljeni u dve grupe. Simptomi koji prate hipotireozu su osećaj umora, pospanosti, povećenje telesne težine, češći i obilniji menstrualni ciklusi, opstipacija, suva koža. S druge strane, hipertireozu prate osećaj nervoze i uznemirenosti, nesanica, neredovni menstrualni ciklusi, palpitacije, ubrzan rad srca, gubitak telesne težine, uvećanje štitaste žlezde, pojačano znojenje.“
Za pregled uvek mora da se nađe vremena
„U prevenciji oboljenja štitaste žlezde preporučuje se ishrana bogata vitaminima i mineralima, zatim upotreba voća i povrća koji sadrže antioksidanse, kao i unos ribe, jer sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline. Kao prevencija strume (gušavosti) još pre oko 50 godina započeto je jodiranje kuhinjske soli. Naravno, savetuju se i redovni lekarski pregledi (najmanje jednom godišnje), koji podrazumevaju klinički pregled, laboratorijske analize hormona štitaste žlezde uz ultrazvučni pregled.
Oboljenja štitaste žlezde nije teško lečiti. Redovna terapija i redovni lekarski pregledi uz promene načina života u smislu zdrave ishrane, prestanka pušenja, redovne fizičke aktivnosti omogućavaju normalan kvalitet života“, kaže dr Šešić.
Ukoliko vam je potrebna dodatna konsultacija na ovu temu, možete se konsultovati direktno i besplatno sa dr Šešić na DokTok-u, platformi za besplatne zdravstvene konsultacije i psihološku podršku.
BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
