Ivona iz Survivora: Ajahuaska jeste kao da umireš

Ipak, Ivona kaže da se kod nje to desilo ranije.

"Verujem da su se neki u tim uslovima suočili sa sobom, ali ja sam u takvom okruženju već dugo. Živim u Meksiku šest godina, povezana sam s prirodom i Dominikana mi nije tako teško pala. Da, život u divljini sigurno pomaže u samospoznaji, ali u mom slučaju to nije Survivor", objašnjava. Shvatamo da je život u Meksiku za nju bio ključan.

"Kad sam odlazila, očekivala sam samo kamile, tekilu i sombrero", smeje se. "A život tamo me je približio tom nekom spiritualnom, duhovnom momentu i povezao s prirodom. Sebe sam upoznavala i lečila kroz ritrite u prirodi, meditacije, kundalini... To je tamo jako dostupno i ljudi ne osuđuju takve stvari, prihvataju sve. Samim tim i ti želiš da se istražiš i upoznaš".

Kaže da "prava ja" u sebi nosi i svetle i tamne stvari koje treba prihvatiti i raditi na njima, a u tom kontekstu, kao jedno od značajnih iskustava navodi ajahuaska ceremoniju.

"Mislim da zapravo ta biljka svakoj individui da ono što treba da vidi. Ja sam se tad mnogo trudila da kontrolišem druge i sebe, to je opet dolazilo iz trauma iz detinjstva, nesigurnosti i meni je zapravo to bila lekcija, kako da naučim da pustim. Jeste kao da umireš, zato što je bolno, ali bilo šta u životu što želiš da popraviš, to mora da bude bolno. Tako se stvara neki balans", kaže Ivona, koja je završila pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a danas radi kao lajfkouč.

Iz te perspektive joj nije bilo teško ni da nadvlada one loše strane popularnosti koju je dobila učešćem u Survivoru. Kaže, najviše je brinula zbog porodice, da se tata ne sekira zbog negativnih komentara, a nju je pogodilo samo na prvu loptu.

"Kad sam izašla i dobila telefon posle tri nedelje, gledam 600 komentara - od toga 597 glase: “Ivona mrzim te”. Naravno da se osetiš tužno, ne voli niko da čita o sebi najgore stvari, iako znam da me ti ljudi ne poznaju. Šta sam ja to uradila? Zašto me ovoliko mrze, da li sam ja predstavljena loše? Jer iz moje perspektive, ja znam da sam bila svoja. Onda sam se obratila svojim najbližim ljudima, koji me poznaju, rekli su mi da ne brinem. Posle sam i sama pogledala i shvatila da to što se piše nema veze sa onim što se dešavalo. Realnost me je vratila i podsetila da ne treba da se nerviram oko nečega što mi zapravo ne donosi ništa".

Inače kaže da teške situacije prevazilazi okružena porodicom i prijateljima. Sestra bliznakinja joj je posebna podrška i, kako kaže, "ogledalo u svakom smislu".

"Isto izgledamo, ali smo različite. Kada si bliznakinja, posebno kod jednojajčanih, ti kao mala nemaš svoj identitet, uvek ste vas dve. Svoj identitet gradiš kasnije, tako da smo nas dve studirale različite stvari, živele na različitim mestima... Ona je završila Fakultet političkih nauka, pa je upisala master na FON-u, sad radi u jednoj super firmi. Materijalna je, a to kad kažem ne mislim na novac već na celokupan stil, dok sam ja više otišla u spiritualnost, pa smo sad opet došle da toga da ona uči od mene, a ja od nje", kaže Ivona.

Uskoro planira povratak u Meksiko, i kako kaže - nastavlja da radi na sebi.

"Mislim da proces spoznaje i proces promene je konstantan, mislim da tokom života stalno treba da imamo progres, ako ga nemamo to nije život nego preživljavanje. Konstantno radim na sebi, jer koliko god se ja trudila da budem bolji čovek svakog dana, uvek će nešto drugo trigeruje, da me probudi. Okolina itekako utiče na nas, desi se i meni da padnem pod uticaj drugih i to nije ništa strašno, samo treba biti svestan. Dešava se i da budem i ljuta, ali to brzo prođe, a onda se zapitam zašto sam se naljutila, odakle to dolazi, zašto me ova osoba iritira... Radim na tome i trudim se da se okružim ljudima koji će mi pomoći da budem bolji čovek, a i ja njima."

***

Bonus video: Najlepša jezera Srbije