Ispovest Splićanke: Zašto dajem ljudima da jedu suši s mene

Javnost je nedavno zaintrigirala vest da se u dva splitska restorana može pojesti suši s tela žene. Tu su vest brzo preneli brojni hrvatski mediji, iako se ona vešću teško može i nazvati jer ti restorani svoju ponudu javno reklamiraju već godinama.

Štaviše, jedan od njih u svom nazivu nosi reč "fetiš", a s obzirom na to da je japanski običaj konzumacije sušija s tela vrlo popularan u svetu, posebno u Japanu, tvrdnje u kojima se taj običaj u hrvatskim medijima poredi s prostitucijom i nasiljem nad ženama mnogi su ocenili kao preterivanje.

Stoga su sa portala rtl.hr kontaktirali ženu koja je radila u jednom od tih splitskih restorana i zamolili je da detaljno opiše svoja iskustva, kao i razloge zbog kojih se upustila u takav angažman.

Tradicionalni japanski običaj

Za početak treba znati da je 'Nyotaimori' običaj koji korene vuče iz 17. veka iz Japana, odnosno razdoblja Tokugawa, a u bukvalnom prevodu bi značio prezentacija ženskog tela. Tamo se razvio u kućama gejša koje bi samurajima posluživale suši s tela žena.

Običaj je postao izrazito popularan na Zapadu, a brzo je izazvao i zgražavanje kritičara koji su osuđivali takvu objektivizaciju ljudskog tela, fokusirajući se uglavnom na seksualizaciju ženskog tela.

"Nyotaimori" je, logično, postao vrlo popularan na momačkim zabavama zapadnih država.

Ipak, posluživanje sušija s golog tela nije običaj rezervisan samo za pohotne muškarce već u njemu sve češće uživaju i žene. 'Nantaimori', odnosno 'prezentacija muškog tela', ista je praksa, samo je 'objekat' muškarac, a takav je način posluživanja hrane popularan na devojačkim zabavama širom SAD-a i Velike Britanije.

Bez obzira poslužuje li se suši na ženskom ili muškom telu, riječ je o jednom obliku fetiša, sitofilije, a da je reč o fetišizmu, nikako o prostituciji ili čak nasilju nad ženama, kaže sagovornica portala rtl.hr, koja je zbog nedavnog negativnog publiciteta ove japanske tehnike u Hrvatskoj htela da ostane anonimna.

'Zvala me prijateljica i rekla da se radi o performansu'

"Nisam to doživela kao da se skidam za novac. Pod boj jedan, ja uopšte nisam bila gola. Ako sam bila gola, onda smo svi goli na plaži. Videle su mi se isključivo ruke, noge i jedan deo trupa koji nije bio pokriven plastičnim lišćem. Kad su sklonili suši s mene, ja sam i dalje bila odevena. Imale smo samoljepljivi grudnjak na kojem je bio cvet i gaćice na kojima je bretela sa strane bila prozirna tako da ostavlja utisak kao da ih nema, takođe s cvetom. Preko stomaka ide još jedan veliki cvet jer bi bilo nehigijenski da se suši stavlja samo na golo telo", opisuje ova suši devojka.

Ona je inače akademski obrazovana i radi posao za koji se školovala, te naglašava da u ulogu "poslužavnika za suši" nije ušla isključivo zbog novca.

"Zvala me prijateljica koja je već radila u tom lokalu i ponudila mi je da radim s njom na nedelju restorana. Rekla mi je da je u sklopu toga nekakav performans, da moram da budem u kupaćem i da će po meni staviti suši. Rekla sam - ajde dobro. I na kraju mi je bilo super. Nije loša zarada i mislila sam se, ajde idem da probam. Inače sam otvorena prema takvim stvarima“, kaže.

Kroz smeh objašnjava da je gosti u restoranu, odnosno grupa od nekoliko stranaca, uopšte nisu dodirivali kada su s nje uzimali suši. Dotakli su je, kaže, jedino kada bi s njene ruke "brižno obrisali umak koji im je kapnuo."

'Svi imamo telo, zašto bismo se stideli?'

"Imala sam osećaj da je gostima više neugodno. Bitno je naglasiti da je osoblje restorana sve vreme bilo s nama, konobari i cura koja nas je pripremala. Da nam je u bilo kojem trenutku bilo neugodno, samo bismo im dale neki signal, sve bi se prekinulo i to je to", priča.

Iskustvo opisuje kao vrlo zanimljivo, kao jedan oblik umetnosti i performans.

"Imala sam mnogo prijatelja tokom srednje škole koji su išli u srednju fotografsku i trebali su im modeli, pa imam iskustva s takvim stvarima. Svi imamo telo, ne znam zašto bismo se sad toga stideli", poručuje suši devojka.

Za izjave kako je nyotaimori jedan oblik prostitucije kaže da su vrlo uvredljive i da oni koji to govore uopšte ne shvataju o čemu se radi, kao ni kulturnu, istorijsku, umetničku i fetišističku pozadinu koja stoji iza svega.

"Imala sam neugodnijih situacija radeći u šanku i slušajući komentare poput: 'Zašto stalno nosiš široke pantalone'. Osećala sam se čak ugodnije nego inače, kao da neko pazi na mene stalno, dok inače na ulici nemam taj osećaj", kaže u šali.

'Svi koji žele neka probaju'

A sve bi ponovila još nekoliko puta. Ponovo, ne toliko zbog novca koliko zbog iskustva.

"Da idem da radim to svaki dan i da živim od toga, ne bih jer sam učila i radila u životu druge stvari od kojih ću zarađivati, ali mi je zanimljiv momenat tog iskustva. Imale smo masku preko očiju tako da oni u principu nisu niti znali ko smo, potpuno je sve zaštićeno. Mislim da je ovo super iskustvo za ljude kojima se to čini zanimljivo i ne stide se svog tela. To je svakako jedan oblik fetiša u kojem ne postoji seksualni čin", kaže.

BONUS VIDEO: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu