"Šanse da zatrudniš su ti nula i manje od nula."
“Neću da radim sa tobom, to više nema nikakvog smisla”, “Zašto se toliko trudiš, da bi sebi kasnije mogla da čestitaš?”, samo su neki od neumesnih i bezobzirnih komentara, reakcija, odgovora, koje je od zdravstvenih radnika, tokom protekle četiri godine, slušala Marija Ž.(44), iz Beograda, od kako putem vantelesne oplodnje (VTO), pokušava da zatrudni, iznese trudnoću i rodi bebu.
Prvi put je na vantelesnu oplodnju otišla sa 40 godina i to zbog čekanja na papirologiju, ali i zbog zakonskih odrednica koje nije smela da preskače.
“Lako je kad neko ima 30 godina i neograničen broj pokušaja, može i da sačeka, ali ja ne mogu. Imala sam tri pokušaja o trošku RFZO-a, bilo je važno da što pre i što bolje izaberem ustanovu i lekara. Pre ulaska u VTO, prošla sam kroz testiranje koje je pokazalo da su mi jajovodi prohodni, što po pravilu znači da prvo moram da prođem kroz tri inseminacije, pa ako to ne uspe, idem na vantelesnu. Naravno, uspeh insiminacija manji je od pet odsto i znala sam da nemam šanse, ali morala sam da probam. Nije uspelo, a odnelo mi je mnogo vremena. Kada sam otišla na VTO, zatrudnela sam, ali sam ubrzo izgubila plod. Posle kiretaže, žena mora da se oporavi neko vreme od stresa, od hormona, kako bi ponovo započela postupak, a to takođe oduzima vreme, koje ja nemam” priča za Zadovoljnu Marija, koja je zamolila sa ostane anonimna, jer je, ako bude imala sreće, čeka još odlazaka pred komisije i lekare u srpskim bolnicama.
Nestrpljivo je čekala, a onda je 2020. godine, pre nego što je napunila 43, starosna granica za ulazak u VTO pomerena.
“Imala sam sreće, granica je pomerena za žene do 43 godine, tako sam mogla da pokušam još jednom. Nažalost, ni to nije uspelo. Napunila sam 44 i moje šanse za odlazak na vantelesnu o trošku države, su propale. Moja najveća želja je da rodim dete i nisam se ustručavala novac da pozajmim i da svu ušteđevinu dam privatnim klinikama za nove pokušaje. Tako je i bilo. Imala sam podršku supruga, porodice, prijatelja, ali nažalost ne i zdravstvenih radnika. Bar ne većine. Najviše me demorališe to što u mene nisu imali i nemaju poverenja. Nedavno sam doživela šok, kada mi je lekar u privatnoj ustanovi, koju sam skupo platila, rekao ‘neću sa tobom više da radim, jer to nema smisla’. Prethodno sam kod njega imala dva pokušaja i oba puta izgubila bebu. A on se prema meni poneo kao da sam sama to tražila, kao da sam ja kriva. To su trenuci koje svaki put proživim sve teže i ne znam više kako se sa time nosim. Ne treba mi tapšanje po ramenu, ali mi ne treba ni da me moj lekar gazi i vređa” ljutito priča naša sagovornica.
Kada je prešla “starosnu granicu”, Marija je, kako kaže, iz svog džepa davala novac za VTO, a ni u privatnim bolnicama nije naišla na razumevanje i poštovanje.
“Nikoga ne zanima šta je uzrok problema i zašto ja ne mogu da iznesem trudnoću i rodim bebu. Pre nego što sam ušla u ove procedure, uradila sam test na trombofiliju, ne zato što mi je lekar rekao, već sam saznala od jedne žene, koja je sedela sa mnom u čekaonici u bolnici, da je važno da što ranije uradim taj test, koji inače mnogo košta. U Srbiji, da bi žena dobila uput za ovaj test, mora da prođe kroz tri spontana pobačaja i još sa uputom mora da doplati nekoliko hiljada. Nisam htela da čekam pobačaje, da bih proverila da li je sve u redu, pa sam to privatno uradila i ustanovljeno je da imam dve trombofilije na jednom paru hromozoma” seća se Marija.
Neprijatnosti su se ređale iz dana u dan, a ona je trpela, ignorisala uvrede, a u tišini svog doma krišom plakala.
“Nekada je rađanje posle 40. godine bilo tabu, a sad i nije toliko. Ipak, za lekare smo mi muka, težak posao, pa je u ovim godinama svaki pokušaj da postaneš mama u Srbiji osuđen na osudu. Ne mogu ništa da nam garantuju, a moraju mnogo oko nas da rade. Kada sam išla da čekam komisiju za VTO, sedela sam četiri sata sa desetinama drugih žena u čekaonici u državnoj klinici. Niko se od lekara i sestara nije pojavljivao, od pola osam ujutru do pola 12. Ušla sam onda u ambulantu i tražila objašnjenje malo povišenim tonom. Oni naime izlaze često napolje i odlaze do privatnih klinika, gde završe jedan posao, pa se vrate u državnu bolnicu da odrade smenu do kraja. Uopšte ih ne zanima ko i koliko tu čeka. Vikali su na mene zato što se bunim, a onda je izašla jedna od doktorki i rekla mi ‘pa ja od usta odvajam da biste Vi imali bebu’. To je stvarno bilo skandalozno, ali eto, njih nije sramota. Iako njenu platu, bar u državnoj klinici, jednim delom i ja obezbeđujem, jer plaćam zdravstveno osiguranje” priča ova hrabra žena.
Ipak, nisu svi isti.
“Postoje dobri ljudi u belim mantilima, lekari i sestre, koji hoće da pomognu, koji ne misle o novcu, ali su zaista retki. Bila sam u šoku, u paklu, kad sam prvi put izgubila bebu, a jedna od sestara u KBC ‘Dr Dragiša Mišović’, gde sam tada ležala, milovala me je po glavi, tešila me, pokrivala me, kad su ustanovili da kod moje bebe nema srčane funkcije i kada sam mislila da ću da umrem zajedno sa njom. Ona mi je pomogla, njeno prisustvo, njena briga, nežnost i razumevanje, a to je od neprocenjivog značaja” prepričava Marija jedno lepo iskustvo.
Kada žena pređe 40 godina, a želi da rodi bebu, vreme sve brže prolazi, navodi ona.
“A ja jurim vreme, tako se osećam. Stalno isplivavaju neki birokratski problemi koji oduzimaju dane, nedelje, mesece. Tako sam pre dve godine, u oktobru, došla kod lekara na kliniku, a on mi je saopštio da je potrošen budžet za VTO, pa da dođem u februaru, ako ne tada, onda u julu, ali ja sam te godina u leto punila 42 godine, a starosna granica je bila upravo toliko. Pomerena je u međuvremenu na 43, tokom 2020. i tada sam hvatala zadnji voz. Te godine ostala sam trudna, ali sam izgubila plod u osmoj nedelji. Sledeći put sam otišla privatno, o svom trošku, i ponovo izgubila plod u osmoj nedelji. Išla sam na akupunkture, ma na sve za šta mi je bilo ko rekao da možda može da pomogne, slušala sam savete, bila ubeđena da ću uspeti i dalje sam u to sigurna” naglašava Marija.
Ova uporna i snažna žena do sada je tri puta radila privatno VTO.
“Sada se spremam i za četvrti pokušaj, ali se nadam da će pre leta biti donesen Pravilnik u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji omogućava ženama do 45. godine da uđu u proceduru. Ne znam koliko će moje telo podneti sve ovo do kraja, ali važno mi je da dam sve od sebe, da pokušam na sve načine jer toliko želim moje dete.”
Najveću podršku, napominje, ima od supruga, prijatelja, porodice, ali i njihova strepnja je sa godinama sve veća.
“Porodica se sad plaši za moje zdravlje, pa mi svi govore da se pomirim sa tim da neću moći da rodim i da odustanem. Stalno slušam ‘Šta ti znači dete, ako se ti razboliš i ne možeš da mu budeš mama?’ ‘Šta ako tebe nema, šta će onda dete da radi?’ I tome slično. Sada mi već odmažu jer ja takve komentare ne želim da slušam, neka ih zadrže za sebe. Lekari mi kažu da su mi šanse jednake nuli ili manje od nule, a ja verujem i dalje da su bar 50 na prema 50” sa osmehom kaže Marija.
Najstrašnije što je do sada čula, bile su reči doktorke na jednoj od komisija za VTO, pred koju je morala da izađe.
“Hladnokrvno i bez ustezanja, obratila mi se rečima:’Šta ti hoćeš, da samoj sebi čestitaš jednog dana što si bila uporna?’ Time je aludirala na to kako ću do iznemoglosti da pokušavam, ali bebu neću dobiti, pa možda dobijem čestitke ili orden. Bila je jako gruba i neprijatna, da svaki put kad se toga setim, suze mi krenu niz lice. Istina je da ja hoću sebi da kažem, kroz nekoliko godina, ako ne uspem da rodim dete, da sam probala sve, da znam da sam učinila nemoguće, da sam slušala sve savete, da sam se žrtvovala, sebe ugrozila, svoj život iz korena promenila, okrenula ga naopačke, da mi je to važnije od svega na svetu i da se i dalje držm za slamčicu i želim da verujem da ću uspeti i da će moja bebica brzo stići” kaže za kraj Marija i poručuje:
“Molim lekare da razumeju želju svih žena koje prolaze kroz VTO, jer svesne smo mi svega i godina i mukotrpnog procesa, ali ako ne možete da nam pomognete, onda nam ne odmažite, jer to nam je najmanje potrebno!”
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
