Jelena otkriva razliku u položaju mama u Srbiji i Australiji

Podeli:
Jelena Kiš Foto: Sandra Simendic

Put do uspeha Jelene Kiš bio je izvestan samo zbog njene istrajnosti. Baš zato što je i sama u jednom trenutku bila imigrant u Australiji, odlučila je da time želi da se bavi, te je danas uspešna migraciona agentkinja i ima svoje preduzeće. Majka je četvoro dece, a svoje školovanje i diplome sticala je dok je bila trudna, a deca mala. Za Zadovoljnu otkriva kako je izgledao njen put, ali i koje su to razlike između položaja žena i majki u Australiji i Srbiji.

Jelenin put od sveže diplomirane pravnice iz Beograda do osnivanja sopstvenog preduzeća nije bio nimalo lak i ona je u svoju budućnost, ali i budućnost svoje porodice, uložila mnogo truda i rada.

Brzo pri kraju studija prava u Beogradu upoznala je svog supruga Lacija ili Larsa kako ga mnogi znaju, koji se vratio iz Sidneja u Beograd da trenira naše profesionalne tenisere.

„Kako smo odmah poželeli porodicu, tako je sa njegove strane došao predlog da započnemo život, ubrzo sa bebom, u Australiji. O Australiji zaista nisam znala puno, niti je ona kao zemlja bila predmet mojih interesovanja, međutim ubrzo sam je zavolela jer je bila bolja i lepša nego sto sam zamišljala. Kao imigrantkinja, morala sam i sama da prođem put dobijanja partner vize, pohađanja časova engleskog, nastavka daljeg školovanja pošto naša diploma nije priznata i ostalo. Ubrzo sam počela da pomažem onima kojima je trebala pomoć oko bile koje vrste dokumentacije, pošto volim papirologiju”, istakla je Jelena.

Jelena Kiš Foto: Privatna arhiva

Nakon završenih postdiplomskih studija iz Međunarodnog prava na Deakin univerzitetu, pored ljudskih prava, jedino pravo kojim je želela da se bavi je imigraciono. Kako kaže, zato je završila i imigraciono pravo na Australijskom Nacionalnom Univerzitetu i posle toga se registrovala kao ovlašćeni migracioni savetnik/agent.

„Ovaj posao je vrlo stresan jer znate da nečiji zivot i buduće odluke zavise upravo od te vize, a sa druge strane niste vi ta osoba koja odlučuje o tome već ’case officer’ koji utvrđuje da li ispunjavate sve uslove. Zahtevi i uslovi za dobijanje trajne, tzv. permanent vize su visoki i mi se trudimo da pomognemo u celom procesu koji je dug i kompleksan.”

Jelena Kiš Foto: Sandra Simendic

Jelena Kiš se u jednom trenutku vratila u Srbiju i bila na čelu Matice iseljenika Srbije, najstarije iseljeničke organizacije, a zatim je ponovo odlučila da ide u Australiju.

„Mi smo kao i većina imigranata uvek na klackalici, u skladu sa ‘Uvek je lepše tamo gde nismo’. Prvi put kada smo otišli u Australiju, mislila sam da se nikada više neću vratiti u Srbiju. Kada smo došli u Srbiji, mislila sam da nikada nećemo ponovo po drugi put u Australiju. Taj period od 9 godina u Srbiji, a kasnije na čelu Matice iseljenika, bio je jedan od najlepših u mom životu. Pravljenje mostova između Srba u njoj i van Srbije, Srba u dijaspori i povratnika, treba da bude jedan od prioriteta. To se ne može ostvariti samo kroz državne ustanove, ali treba biti pomognuto od strane državnih institucija. Postojanje Matice iseljenika je od nacionalnog značaja, posebno u vremenu kada se gubi naš jezik i kada se osipamo kao narod”, istakla je naša sagovornica.

Jelena Kiš Foto: Privatna arhivaIpak, ističe da se život žene u Australiji i život žene u Srbiji mnogo razlikuje, te da tamo postoje jasna pravila i mnogo više različitih poslovnih mogućnosti koje ženama olakšavaju život.

„Ne morate biti član ni jedne stranke, poznavati tamo neke ’važne’ ljude. Sve zavisi od vašeg rada. Obrazovanje je lakše i daje mogućnosti da se već posle osnovne škole deca specijalizuju u oblastima koje ih zanimaju, sa puno praktičnog rada i iskustva. Za žene, postoji puno fleksibilnosti oko posla. Da li ćete raditi ‘part time’, od kuće onlajn ili samo određenih dana…Ima više mogućnosti.“

Ona opisuje kako je položaj žene tamo zaštićen u svakom smislu i bilo koji vid porodičnog nasilja, psihičkog ili fizičkog, odmah je sankcionisan. Dodaje da za žene koje su prošle kroz takve probleme postoje brojne vrste finansijske pomoći da nastavi svoj život i finansijski se osamostali.

„To je i bio presudan razlog povratka ovde. Kada su ćerke već bile pri kraju osnovne škole u Beogradu, smatrali smo da će dalje usmeravanje u neke nove trendove našim ćerkama biti lakše ovde (u Australiji). Starija sad završava modni dizajn i nekretnine, dok je mlađa završava srednju školu da bi upisala prava i nastavila ovaj biznis. Obe su počele da rade kada je zakonski dozvoljeno u Australiji sa 14 god i 9 meseci i zadovoljne su što ne moraju nikoga da pitaju za svoj džeparac već ga same zarađuju.“

Jelena Kiš Foto: Privatna arhiva

Ona je uspela da pomiri tradicionalno i moderno, porodicu i brak i školovanje i uspešnu karijeru. Majka je četvoro dece, a na njih prenosi istu rečenicu kojom se i ona vodi kroz život.

„Ono što je meni pomoglo jeste jedna rečenica da ne možete biti sve u svakom trenutku. Za mene su prioritet uvek bili deca i porodica iz koje crpim svu snagu, i kada je najteže. Sve moje diplome i školovanja sam završavala dok sam bila trudna i oni mali, jer volim da učim, čitam, pišem. Upravo to što imam četvoro dece je i uslovilo da razmišljam da se što pre osamostalim i započnem svoj biznis.“

Što se tiče života u Australiji sa četvoro dece, ona ističe da to već ima dve strane. Sa jedne strane lakše je zbog same klime i ležernosti koja ona donosi, a i sami Australijanci su opušteni, ’outdoor’ tipovi kojima se život odvija na plaži uz šetnje, plivanje i neke druge sportske aktivnosti. Oseća se pozitivniji pristup životu, što je i normalno za bogato društvo koje nema prošlost opterećenu ratovima, sankcijama, bombardovanjima koje smo mi, kao narod i država, imali.

„Sa druge strane, naše tradicionalne vrednosti, iako ne izgleda tako na prvi pogled, su često ’ugrožene’ i individualizam koji je prisutan u zapadnoj kulturi da si samo svoj, da možeš raditi šta želiš ako ti to pričinjava zadovoljstvo, da ne treba nikog da pitaš za svoje odluke… teško padaju nama koji smo odgajani u duhu velikih porodica i nekih drugih ideala. Drago mi je da smo suprug i ja izgradili bliskost i poverenje sa decom uz obostranu ljubav. Vrlo su nam važna mišljenja i osećanja obostrano povodom svih životnih odluka koje donosimo“, napomenula je Jelena.

A ona je kao migraciona agentkinja imala priliku da pročita žalbu koju je priložio i pravni tim Novaka Đokovića.

„Celokupna situacija u vezi sa slučajem Novaka Đokovića i njegovim dolaskom u Australiju je bila za neverovati. Svi znamo da je Australija u vreme kovida uvela neke od najtežih oblika restrikcija, od ulaska u zemlju tako i izlaska iz zemlje, ograničenog kretanja i slično koje su trajale dve godine. Ishod cele situacije kao i tretman koji je Novak doživeo je presedan. Cela srpska i šira zajednica u Australiji je bila uključena u kampanju pisanja političarima, ministru i ostalim relevantnim telima i ličnostima u cilju omogućavanja Novaku da igra na Australia Openu, kao što je i mnogih godina unazad i za šta je dobio sve potrebne dozvole uz validnu vizu. Verovali smo da će se neki kompromis naći i u toj teškoj situaciji kada je veći deo australijske javnosti bio protiv toga da se Novaku dozvoli da igra. U svakom slučaju, pravni tim našeg tenisera je bio sjajan i na visini zadatka iako ishod nije bio kakav smo svi priželjkivali i očekivali.“

Jelena Kiš Foto: Milutin Rajkovic Kaktus

Jelena je svojevremeno učestvovala i na takmičenju za Mis Sveta.

„Laskalo je biti izabran za Top 10 na svetu, ali iskreno, druženje i celo iskustvo oko organizacije takvih događaja i posete prelepim mestima u Kini su nešto što ću zauvek pamtiti.“

#related-news_0

A šta ako ustane neraspoložena i ne radi joj se? Kako se motiviše kada joj se čini da je sve uzaludno?

„Iskreno, daleko sam od toga i prema mojim kriterijumima ni pola kakva bih volela da budem. Imam kao i svi minus faze, kada sam bezvoljna i pitam se ima li išta smisla. U tim trenucima jednostavno ostavim sve i samo čitam, gledam filmove ili šetam sa decom. Naravno, ono što je urgentno za klijente nikada ne ostavljam za poslednji trenutak i sva dokumentacija i korespodencija sa imigracioniom mora da bude savršena za njih, nezavisno od mog stanja.“

Jelena Kiš Foto: Privatna arhiva

Naučila je da kada naiđu faze neke melanholije, gleda i čita stvari koje su joj inspirativne, i tako prikuplja snagu i inspiraciju za nove pobede. Pored takvih stvari, često i unutrašnje zdravstveno stanje može da bude uzrok tome, taj konstantan umor, pa su joj gvožđe i vitamin C, topao kakao i suvo voće takođe potrebni za ’razbuđivanje’.

„Dobro je biti i deo dobrih grupa za druženje ili nekih udruženja. Na primer Udruženje poslovnih žena u Srbiji je jedno od najboljih udruženja koje znam, gde se sve poslovne žene, koje imaju svoj biznis, ne samo druže već i profesionalno pomažu jedna drugoj nudeći mentorstva, razne programe. To važi i za one koji idu na časove plesa, žele da nauče da slikaju, ili neki novi jezik. U Beogradu sam išla na divne časove španskog kuvanja gde ste uz učenje španskih nacionalnih jela, učili o njihovoj kulturi, pili njihova vina, čitali njihovu poeziju… divne ljude sam i tamo upoznala. Tako da kada naiđu loši periodi, korak po korak. Okružiti se dobrom ekipom, a ako niste za ljude, dobrim knjigama, filmovima, muzeji, pozorišta, šetnje, baštovanstvo. Šta god osećate da vam prija. Jer život je kao točak, malo si gore, malo dole ili kao Ying-Yang, u belom ima tačka crnog i obratno“, poručila je Jelena našim čitateljkama.

***

Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram