Bitka za otete bebe: "Ne možete vi da krečite koliko ja mogu da slikam"

"Umetnost danas je pod velom politike – postoje politički podobni umetnici i umetnost i oni koji to nisu", govori za Zadovoljna.rs Jelena Obrenović Damjanović, akademska slikarka koja je pokrenula gerilsku akciju oslikavanja murala po čitavoj Srbiji, tražeći pravdu za roditelje otetih beba.

Zbog osetljive teme koju slika, Jelenin rad je nekima zasmetao, ali ona poručuje da neće stati. U saradnji sa Udruženjem roditelja nestalih beba Vojvodine, ova umetnica je do sada naslikala potresne i opominjuće murale u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zemunu, Voždovcu.

U planu je još barem deset lokacija na kojima Jelena planira da oslika snažnu poruku nesrećnih roditelja.

"Ja muralima pričam njihovu priču – a na tužilaštvu, sudovima i institucijama ove zemlje je da ono što neko tvrdi otkrije da li jeste ili nije. Ovi ljudi jednostavno vise u vazduhu s pitanjem da li jeste ili nije. Umetnost je takva da nikoga ne optužuje – meni je drago da mogu na ovaj način da doprinesem. Ta vrsta angažovane umetnosti fali našoj zemlji", priča Jelena.

A sve je počelo kad je, radeći u Norveškoj, slušala emisiju u kojoj je Ana Pejić, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, podelila svoju ispovest.

Ana je 24. avgusta 1988. godine u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila devojčicu. Bila je sreda, a obećali su joj da će dete moći da vidi u petak. Međutim, tada su joj rekli da je beba preminula. Ana je oduvek sumnjala u to, a 2015. je rešila da proveri dokumentaciju. Kod matičara su joj rekli da je rodila devojčicu 24. avgusta 1988. godine sa jednim JMBG brojem, a da joj je umro dečak sa drugim JMBG brojem.

"Dok sam slušala emisiju, imala sam potrebu da pomognem tim ljudima. Sebi sam rekla: 'Ako ikad budem mogla da pomognem slikama, ja sam tu'. Onda sam čula da je Ana tražila muralistu i osetila sam se kao da me je pozvala imenom. Tada smo uradili prvi mural u Rumi. Upoznala sam se sa svima i jako su mi se dopali ti ljudi. Rešila sam da im slikam jedan mural mesečno, u svakom gradu gde nađu", priča nam Jelena.

Slikarka kaže da je oduševljena roditeljima, koji su povezani u jednu veliku porodicu. Uprkos tome što je bilo negodovanja što su izašli na poslednje izbore, Jelena to vidi kao potpuno opravdano.

A njeni radovi izazvali su burne reakcije - a mural u Sremskoj Mitrovici je čak delom prekrečen.

"Ne znamo ko je okrečio taj mural. Nalazi se preko puta pogrebnog, koje je ostalo dužno odgovore majkama i očevima u ovoj aferi. Preko puta je porodilišta koje je takođe ostalo dužno odgovore. Naravno, dužna im je i država i svi mi. Dok sam radila mural, imala sam veliku podršku ljudi, nijednu ružnu reč. Loš komentar možemo da vidimo samo na internetu", tvrdi Jelena.

Murale je slikala zamišljajući sebe kao prolaznika koji će da to ugleda i da se barem na trenutak zapita. Slikarku je duboko uznemirilo što njen rad neko sabotira.

"Imate grupu ljudi, koje ti murali čine srećnim, koji su time našli način da kažu nešto – i vi im to oduzmete. To me je baš naljutilo, jer umetnost ne možete da im oduzmete. Ja mogu sutra zameniti zid slikama na platnu i napraviti izložbu. Država ti ne daje odgovore, tužilaštvo ti ne daje odgovore, sudovi ne daju odgovore. Onda ti na smislen način skreneš pažnju na temu, ali dođe neko i prekreči ti i to. Ali ne mogu oni toliko brzo da kreče koliko ja mogu da slikam", poručuje umetnica.

Kao majka i građanka, lično se oseća kao da se ta priča i njoj desila – jer je Srbija ostala bez mnogo stanovnika njene generacije, priča Jelena.

"Neko je mogao biti moj kum, moj najbolji prijatelj, moj muž, moja ljubav. Ostali smo bez naših građana, pa imam jak osećaj nepravde da se ta priča i meni desila, a ne samo njima kao biološkim roditeljima", kaže nam.

Jelena takođe poziva svoje kolege "da se malo probude i da dođu da pomognu".

"Kad bi se svi slikari ove zemlje probudli na taj način, što šta bi promenili – ne bi bilo slobodnog zida u Srbiji", zaključuje Jelena Obrenović Damjanović.

Podsetimo, prema tvrdnjama udruženja roditelja nestalih beba, više hiljada dece je navodno lažno proglašeno mrtvim. Ovi slučajevi se najviše vezuju za osamdesete i devedesete godine prošlog veka.

Organizacije su više puta izrazile sumnju da su bebe navodno bile prodavane u zapadnim zemljama.

***

BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji "STOP AKUŠERSKOM NASILJU"