Njen olimpijski nastup je na 46. mestu na spisku 100 najvećih sportskih trenutaka.
Iako je karijeru okončala sa samo 22 godine života, Olga Korbut je uradila dovoljno da je sportska istorija pamti kao jednu od najvećih gimnastičarki svih vremena.
Sama činjenica da je osvojila četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama i dve zlatne medalje na planetarnom prvenstvu i više je nego dovoljno da se karijera Olge Korbut smatra vrhunskom, ali ona je uspela i dodatno da uveliča svoju karijeru jednom vežbom, koja i danas deluje neverovatno.
Vrhunac karijere Olga Korbut imala je na Olimpijskim igrama u Minhenu, kada je uspela da osvoji tri zlatne i jednu srebrnu medalju. I koliko god to nekima na prvu zazvučalo čudno, upravo je ta srebrna medalja, koju je osvojila na dvovisinskom razboju, obeležila njen nastup u Minhenu mnogo više od nastupa koji su joj doneli najsjajnija odličja.
Ono po čemu se njen nastup izdvajao od ostalih jesu dva izuzetno riskantna i opasna pokreta, od kojih je jedan kasnije zabranjen.
„Salto smrti“ je specifičan način doskoka – salto unazad sa gornje preko donje prečke. Razlog za naziv jeste što bi pri najmanjoj grešci ili pogrešnoj proceni gimnastičarka lako udarila glavom ili vratom u donju gredu.
Mnogi treneri su smatrali da je manevar previše opasan i zabranjivali su svojim gimnastičarkama da ga izvode, a 80-ih su dve prečke dodatno razmaknute pa je takav pokret postao fizički nemoguć za izvođenje.
Drugi pokret koji je Olga Korbut izvela i koji je privukao ogromnu pažnju je njen stoj na gornjoj prečki, a onda salto unazad i hvatanje za prečku. Pokret je i nazvan po njoj jer je prva gimnastičarka koja ga je izvela.
I pored toga što nije trijumfovala na dvovisinskom razboju, finalna vežba je Olgi Korbut donela svetsku slavu, a posebno se mnogo pričalo o „Korbut Flip“ potezu koji je mnoge ostavio bez daha.
„Bilo je neverovatno! Jedan dan sam bila niko i ništa, a već sledećeg svetska zvezda“, izjavila je kasnije Olga o Minhenskom finalu.
Ubrzo po završetku Igara, Svetska gimnastičarska federacija odlučila je da zabrani „Korbut Flip“ potez, smatrajući ga veoma opasnim. Mišljenje ljudi iz federacije je bilo da je taj potez nebezbedan i da ukoliko bi gimnastičarke krenule masovno da ga izvode, postoji velika opasnost da neka od njih doživi tešku povredu.
Zbog toga Olga Korbut nikada više nije bila u prilici da na velikoj sceni izvede potez koji joj je doneo svetsku slavu, a gimnastičarka iz SSSR-a je mnogo godina kasnije izjavila da nije bila zadovoljna ovakvom odlukom, prenosi portal sportskasecanja.
„U gimnastici vam niko ne može garantovati da se nećete povrediti. Ja sam bila primorana da promenim izvođenje svoje vežbe“, izjavila je Olga za medije, a na pitanje odakle joj ideja za „Korbut Filp“ dodala je: „Uvek sam bila kreativna, a bilo mi je i dosadno da stalno izvodim iste i već viđene stvari.“
Korbut je 1977. godine diplomirala na Pedagoškom institutu u Grodno, postala nastavnik, i nakon toga se povukla sa takmičenja u gimnastici. Udala se za Leonida Bortkeviča, koji je bio član beloruskog narodnog benda Pesnijari. Par ima sina Ričarda.
Vežba Olge Korbut na Igrama u Minhenu je jedna od najčuvenijih i najznačajnih u istoriji gimnastike. Ipak, ona nije bila dovoljna da gimnastičarka iz SSSR-a osvoji zlatnu medalju, ali to ne umanjuje činjenicu da ona i danas zaista izgleda impozantno, u šta se možete uveriti i sami.
***
Bonus video: Tamara je srpska hirurškinja u Brazilu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
