Anja Stanišić je jedna od onih žena čija se profesija ne može svesti na jednu reč. Kad je neko pita šta radi, ona u šali kaže – sve.
Ova Novosađanka živi na relaciji Beograd – Novi Sad i već nekoliko godina vodi platformu Original, koju je pokrenula Fondacija Novak Đoković. Pored toga, osnovala je malu IT firmu čiji proizvod koristi jedan uspešan startap iz Londona, ima svoju konsultantsku agenciju, gde uglavnom radi na kreiranju komunikacijskih i marketinških strategija, ali i kao konsultantkinja za razvoj poslovanja.
Ono čemu se poslednjih meseci posvetila je Fempower, platforma koja za cilj ima poboljšanje položaja žena na tržištu rada, a volonterski je angažovana i na brojnim društveno odgovornim projektima.
Uz sve ovo, ne čudi što je upravo Anja pozvana da učestvuje u globalnom mentorskom programu Fortune koji za najuspešnije žene iz celog sveta organizuju Fortune Most Powerful Women, State Department i organizacija Vital Voices.
U poslednjih 10 godina ovog prestižnog programa, na njega je pre nje bila pozvana samo jedna žena iz Srbije – Nataša Pavlović Bujas. Ove godine to je bila Anja Stanišić.
„Kad su me kontaktirali iz Američke ambasade u Srbiji i saopštili mi da žele da me nominuju za ovaj program, moje pitanje je bilo – a zašto ja?! I kada sam videla njihovo objašnjenje zašto misle da sam dobra kandidatkinja, pomislila sam – OK, sve ovo što radim ima smisla i izgleda da neko to zaista vidi. Na programu su žene koje su oni prepoznali kao liderke u onom čime se bave, ali i po uticaju koji imaju na neke važne društvene promene. Ove godine je bilo svega 14 žena. Program traje tri nedelje i veoma je intenzivan, ali svakoj od nas je doneo mnogo toga“, kaže mi Anja na početku razgovora.
U Americi se tokom te tri nedelje osećala kao da, kako sama priznaje, živi svoj san.
„Prvih nedelju dana nas 14 provele smo zajedno u Vašingtonu, gde smo imale treninge i radionice čiji je fokus bio razvoj naših veština, ali i povezivanje zarad potencijalnih saradnji u budućnosti. Osim toga, imale smo sastanke sa ekspertima iz različitih oblasti, sa ambasadorkama, a jedan dan provele smo i u State Departmentu. Upoznavale smo i kulture svih uključenih u ovaj program – a bilo nas je zaista iz celog sveta – i dala sam sve od sebe da predstavim ono najbolje što Srbija ima: od Novaka Đokovića i fenomenalnih stvari koje rade on i Fondacija koja nosi njegovo ime, a vodi je Jelena Đoković; naučnika za čije su izume znali a nisu znali da potiču odavde (Tesla, Milanković, Pupin, Mileva…); izuzetnih kompanija i startapa koji su krenuli odavde a napravili čudo – poput Nordeusa, Strawberry Energy, 3Lateral…; super-uspešnih ljudi iz Srbije u Silicijumskoj dolini (Nina Montee Karp, Tihomir Bajić, Sasha Novakovich…); a naravno svima sam poklonila i čokanjčiće sa našom rakijom, da odmah vide kakva je naša suština – i ljuta i slatka u isto vreme, može i da leči i da razboli, u zavisnosti od toga kako postupaš sa njom“, priča Anja.
Nakon tih nedelju dana svaka od polaznica programa je otišla u neku od Fortune 500 kompanija, koje su im dodeljene kao mentorske – NY Stock Exchange, Morgan Stanley, CVS Health, Mastercard, Tinder Match… U pitanju su kompanije koje se ubrajaju u 500 najuspešnijih u Americi.
„Ja sam bila u Kanzas Sitiju u kompaniji H&R Block, koja se bavi obračunavanjem poreza, a spojili su me baš sa njima jer sam navela da najveći prostor za napredak vidim u finansijskoj edukaciji, odnosno to smatram svojom najslabijom stranom. Tokom 11 dana u ovoj kompaniji imala sam svoju kancelariju na najvišem spratu njihove zgrade, pored CEO-a i drugih top executives i svako malo sam morala da se uštinem da se uverim da ne sanjam. Tretman koji sam imala tamo je zaista izuzetan: moja slika i ime su se nalazili u svim liftovima, uz poziv da mi požele dobrodošlicu – i zaista su mi prilazili zaposleni da me pozdrave, ponude mi svoju pomoć ukoliko mi je potrebna, ili samo da proćaskamo i razmenimo iskustva; bila sam njihova gošća na svečanoj večeri KC Business Journala, povodom dodele nagrada najboljim kompanijama u Kanzas Sitiju, gde je i H&R Block bio među nagrađenima; jedan dan tokom radnog vremena organizovali su ručak direktora različitih sektora sa mnom, a poslednje večeri mog boravka gledala sam svoj prvi bejzbol meč u životu i to iz lože H&R Blocka“, priseća se Anja.
„Nakon ovog izuzetnog iskustva, ponovo smo se spojile svih 14 u Njujorku, na završnom delu programa, čiji je cilj bio da se osvrnemo na ono što smo prošle, koliko smo napredovale od dolaska, da postavimo ciljeve za budućnost i napravimo jasnu mapu kako da ih ostvarimo. A verovatno vrhunac ovog iskustva bila je večera Fortune Most Powerful Women, gde smo se našle sa gotovo 200 najuspešnijih žena iz celog sveta i koje su nas 14 pozdravile aplauzom i tretirale nas kao superzvezde. U tom trenutku sva preispitivanja, sve sumnje u sebe – sve je to nestalo. Mislim da sam tek tada zaista uvidela koji je put koji sam prešla da bih tog dana stajala na tom mestu i verovatno je to prvi put u životu da sam bila iskreno ponosna na sebe“, iskrena je Anja.
Iz Amerike se, kaže, vratila kao potpuno druga osoba, koja sada konačno sebe tretira na isti način na koji je tretirala druge – po zasluzi.
„Došla sam sa novim idejama, ili starim koje su nadograđene, sa kontaktima i znanjima koji će sasvim sigurno u budućnosti biti veoma značajni i za mene lično i za sve projekte na kojima radim.
Zanimalo me koliko se od ovog našeg razlikuju svetovi iz kojih su došle ostale učesnice Fortune programa – dve devojke iz Indije, dve iz Kenije i iz Egipta i po jedna iz Gvatemale, Južne Afrike, Laosa, Haitija, Zambije, jedna iz Poljske, i jedna iz Turske.
„Asta je osnovala kompaniju u Indiji koja tehnološkim inovacijama pomaže razvoju poljoprivredne proizvodnje i smanjuje problem snabdevanja hranom; Dikša pomaže ženama koje pokreću startape da pronađu investitore; Martina je pionirka zero waste pokreta u Evropi, a Suksavej u Laosu; Vangandži olakšava ženama u Zambiji pristup kapitalu, te im pomaže da dođu do kredita za svoje male biznise; Irene je osnovala farmaceutsku kompaniju sa misijom da što većem broju ljudi u Keniji obezbedi kvalitetne medicinske preparate po što nižim cenama… Kada ste okruženi tako izuzetnim ženama, prvo pomislite – odakle ja među njima? – a onda shvatite da ste itekako zaslužili, baš kao i svaka od njih. Nažalost, veliki broj nas na programu, kao i žena uopšte, mučio je ozbiljan oblik imposter sindroma. Ali na sreću, većina nas vratila se „izlečena“ i to je ogromna stvar koju smo ponele sa sobom nazad“, kaže Anja i naglašava da je najvažnija lekcija sa kojom se vratila u Srbiju upravo to da su najveći kapital svake kompanije zapravo ljudi koji u njoj rade i da je zato najvažnije ulagati u njih, a posebno u žene, jer, kako kaže, „tako činite da ceo svet profitira“.
„I još jedna veoma važna stvar – niti moraš sve da znaš o nekom poslu, niti moraš sve da radiš sam. Važno je da se okružiš ljudima koji dele tvoje vrednosti i da imaš poverenje u njih. Ako trošiš vreme i energiju na mikromenadžment, gubiš iz vida širu sliku, a iz ruku konce“, objašnjava ova preduzetnica koja je nakon tri nedelje sa najuspešnijim poslovnim ljudima iz Amerike jasno shvatila koliko se biznis svet u Srbiji razlikuje od onoga kako to rade globalni lideri.
„Pre svega razlika je u onom što sam već napomenula – ovde „gazde“ često govore da niko nije nezamenjiv. I premda to možda jeste istina ako se posmatra vrlo usko i bukvalno, istina je i da odlaskom dobrih radnika i gubitkom lojalnih ljudi više gube kompanije nego zaposleni koji su otišli. Ukoliko upravljaš agresijom i ljude kontrolišeš strahom, nabijajući im osećaj da ne vrede ništa i da treba da budu srećni što ih uopšte trpiš – taj strah u jednom trenutku postaće njihova moć kada proradi inat“, ističe Anja ono što na kraju svega smatra najvažnijim.
Osim toga, ono što je od tamošnjih lidera naučila jeste da niko nije previše zauzet, jer onaj ko jeste – ne radi kako treba. S tim u vezi, važna lekcija koja može da se primeni ne samo na biznis, već i na odnose uopšte jeste – ko želi, naći će vreme.
„Svi ti ljudi iz kompanije našli su vremena za mene. CEO Fortune 500 kompanije našao je vremena za mene. Najmoćnije žene na svetu našle su vreme za nas. Ambasadorke su našle vreme za nas. Sa drugaricom, koja radi u veoma važnoj finansijskoj instituciji na Wall Streetu našla sam se na ručku, jer ma koliko da smo bile zauzete, želele smo da nađemo vremena i našle smo ga. Niko nije previše zauzet – ako neko ne nalazi vreme za vas, to je zato što ne želi. I to važi jednako u poslu koliko i u privatnom životu. Ulažite svoje vreme i trud tamo gde se ceni i u one koji nalaze vreme i ulažu trud u vas.“
Pitam je kako se tamo osećala kao žena i kako se to razlikuje od položaja koji žene imaju u biznis svetu na našim prostorima.
„Tamo sam se osećala baš onako kako svaka žena treba da se oseća – ravnopravno. I to je ono što bih volela da i na ovim prostorima postane normalno, da ne zavisi od našeg pola da li ćemo dobiti neki posao, da li će nas ućutkavati na kolegijumima kada se govori o „muškim temama“ (desilo mi se), da li će nas degradirati po povratku sa porodiljskog (dešava se češće nego što možete i da pretpostavite), da nas na razgovorima za posao ne pitaju za balans između privatnog i poslovnog života, odnosno da li imamo/planiramo decu i ko će ih čuvati kada budu bolesni – jer se zna čiji je to „posao“. Veliki utisak na mene je ostavio jedan razgovor, tokom večere sa mojom mentorkom i njenim suprugom, gde je on sa najvećim ponosom pričao o tome koliko je ona uspešna i koliko njemu to znači. Sistem podrške je užasno važan, a nažalost žene kod nas ga često nemaju, te često njihove karijere trpe, posebno ukoliko su uz to i majke. I često svesno biraju da ne napreduju koliko bi mogle, da se njihov partner ne bi osetio ugroženim zbog njenog uspeha“, priča Anja.
Još jedna veoma važna stvar u Americi, kojoj je Anja lično svedočila, jeste podela porodičnih obaveza, koja skida veliki teret ženama sa leđa, odnosno pravilno ga raspoređuje, te tako pomaže ženama da napreduju.
„Recimo, sa kim god da sam pričala o roditeljstvu, kada su čuli da u Srbiji svega 300 očeva godišnje, na više od 60.000 rođenih beba, uzima roditeljsko odsustvo, malo je reći da su bili u šokirani. I najčešće pitanje je bilo – ali zašto oni ne žele da provode vreme sa svojom decom? I to je pitanje na koje zaista nisam imala odgovor. Jer ne želim da mislim da ne žele da provode vreme sa decom, ali zašto onda ne uzimaju roditeljsko odsustvo? I zbog čega je njegova karijera prioritet u odnosu na njenu? Jer kada se žena skloni sa tržišta rada na godinu, dve ili više (ukoliko rodi više dece zaredom), njen povratak je veoma težak i često je tretirana kao da je bila na lobotomiji, a ne na porodiljskom. A kada bi se ovo vreme podelilo na majku i na oca deteta, ona bi bila manje odsutna i brže bi se vratila, te lakše napredovala. Postoje majke koje ne žele da rade – i to je u redu. Postoje i žene koje žele da grade karijeru i ne žele decu – što je takođe u redu. Ali i dalje je najviše onih koje žele i jedno i drugo, zato hajde da vidimo šta možemo da uradimo svi zajedno da im bar malo olakšamo“, govori mi Anja u dahu, a ja je već zamišljam na sledećem Fempower događaju, koji će organizovati u novembru u Beogradu, sa svojom prijateljicom i saradnicom Mirom Vladisavljević.
„Žene, kad se udruže, mogu da pomeraju planine. Želimo da napravimo „safe space“ za žene i da tu slavimo uspeh apsolutno svake od nas, a ne da se takmičimo, niti da dokazujemo koja je uspešnija. Cilj nam je da sve sa naše konferencije odu pune novih ideja, iskustava, kontakata, osnažene i spremne za nove pobede“, zaključuje Anja.
I mi jedva čekamo da budemo deo te priče.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
