Ana Simonović ima 36 godina. Ona je oružarka, poseduje sertifikate o rukovanju gotovo svim vrstama vatrenog oružja i uspešno odgaja dve ćerke i dva sina. Ni jedan radni dan joj nije isti i kaže da nikada ne bi mogla da se vrati na kancelarijski posao.
Njena profesija, kako kaže, podrazumeva poštovanje i primenu bezbednosnih pravila i procedura u rukovanju oružjem na filmskom setu. Ona priprema i uručuje oružje glumcima i kaskaderima i vodi računa o tome da se scena filmskog pucanja odradi po najvišim standardima.
Ideja da se bavi ovim poslom je došla spontano.
“ S obzirom na to da smo višečlana porodica, muž i ja smo pre osam godina odlučili da odemo iz grada i preselili smo se u podnožje Avale. Prvo smo krenuli da se bavimo airsoft tim bildingom na našem terenu, a ubrzo nakon toga su nas pozvali iz jedne domaće produkcijske kuće i zamolili nas da im ustupimo airsoft replike i uniforme za snimanje. Ti pozivi su učestali i na kraju smo shvatili da postoji potreba i za pravim oružjem, te smo odlučili da sve spojimo i zaokružimo u poslovnu priču. To je dovelo do toga da smo otvorili svoju produkciju koja pokriva filmske akcione scene. Na filmu je to sektor kostima: uniformi, specijalnih vozila, oružje i replike oružja, aktivni, specijalni statisti i kaskaderi. Ispostavilo se da je to dobar korak jer je produkcijama veliko olakšanje što na jedan poziv mogu da završe jako komplikovan segment snimajućeg dana.
Pitali smo je kako uspeva da uskladi posao sa podizanjem četvoro dece. Ana kaže da je sve mnogo lakše od kad ne radi klasičan kancelarijski posao od osam sati.
„Mnogo mi je lakše sad kada ne radim u kancelariji i mogu sama sebi da organizujem vreme. Imam periode kad ne radim ništa i po tri-četiri dana, a dešava se da istovemeno radimo i po nekoliko projekata. Ključ je u dobroj organizaciji i određivanju prioriteta, a i deca mi pomažu koliko mogu“, kaže ona.
Otkriva i da je deci posebno zanimljivo jer kod njih često dolaze poznati glumci, glumice i reditelji.
„Svet u kom se moja deca kreću je dosta drugačiji od onog u kom žive njihovi vršnjaci. Oni su srećni i zadovoljni i to mi je najveća satisfakcija“, priča Ana.
Njenoj starijoj ćerki koja ima 13 godina oružje je zanimljivo, a mlađa je više umetnički tip.
„Starija ima taj borbeni temperament, profesionalno se bavi kik boksom i dobro joj ide, trenirala je i mačevanje, dok mlađu više privlače konji i jahanje, nekako je umetnički tip. Ne forsiram ništa. Ovim poslom se muž i ja bavimo kako bismo svojoj deci omogućili da ostvare ono što žele, bez kompromisa na koje su moje generacije morale da pristaju“, priča ona.
Koliko ljudi – toliko ćudi. Naša sagovornica kaže da su različitim ljudima odbojne različite stvari.
„Ja nikad ne bih mogla da budem frizer, recimo. Ne podnosim da dodirnem prljavu kosu“, kaže ona.
Oružje Ani nije strast, ali profesija koju radi jeste.
„Svoju profesiju gledam kao strast, a oružje kao takvo ne. Za oružje kažu – što ga više poznaješ manje ga voliš. Najbolja stvar koju je ova profesija mogla da donese je mogućnost odlaska iz centra grada na selo i napuštanje standardnog života radnog čoveka – od devet do pet“, zaključuje ona.
#related-news_0
*
Bonus video: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
