Nova generacija dizajnera osvaja Pariz: 7 brendova koji menjaju pravila mode i čija imena treba upamtiti

Marie Adam-Leenaerdt, Ellen Hodakova Larsson, Paloma Lanna, Julie Kegels, Alice Vaillant, Kanika Agarwal i dvojac koji stoji iza brenda Zomer pripadaju različitim estetskim svetovima. Ipak, povezuje ih slična ideja: odeća bi trebalo da ima razlog za postojanje, da traje, izazove emociju i zadrži osećaj igre.

Njihovi brendovi rastu organski, oslanjajući se na zanatstvo, saradnje i zajednice koje su izgradili oko svog rada. Između preciznog kroja i dekonstrukcije, održivosti i svakodnevne funkcionalnosti, ova generacija pokušava da pronađe novo značenje mode u trenutku kada se čitava industrija preispituje.

Njihove sledeće kolekcije biće predstavljene tokom Paris Fashion Weeka za sezonu proleće/leto 2027, koji se održava od 28. septembra do 6. oktobra 2026. godine.

Marie Adam-Leenaerdt: svakodnevna odeća sa couture ambicijom

Ime belgijske dizajnerke Marie Adam-Leenaerdt poslednjih godina postalo je jedno od najzanimljivijih na pariskoj modnoj sceni. Dobitnica je glavne nagrade ANDAM za 2026. godinu, diplomirala je na briselskoj školi La Cambre, a iskustvo je sticala u studijima kuća Balenciaga i Givenchy.

Sopstveni brend pokrenula je 2022. godine, sa željom da napravi odeću koja se može nositi svakog dana, ali koja nikada ne izgleda potpuno obično.

Njene siluete su čiste, precizno konstruisane i naizgled jednostavne. Tek kada se pažljivije pogledaju, otkrivaju se neočekivani detalji: promenjene proporcije, reverzibilni komadi, modularna konstrukcija ili diskretna doza ironije.

Adam-Leenaerdt ne zanima stvaranje još jedne verzije osnovne garderobe. Ona pokušava da preispita način na koji se odeća konstruiše, proizvodi i menja tokom vremena. Može li jedan komad da se nosi na više načina? Da li zaista mora da postoji? Može li biti izdržljiviji, praktičniji i istovremeno zabavniji?

Svoj kreativni princip sažima rečenicom: „Manje, ali promišljeno konstruisano. Svaki komad mora da opravda svoje postojanje.“

Hodakova: kada kaiševi, ogledala i porcelanske šolje postanu moda

Ellen Hodakova Larsson postala je jedno od najprepoznatljivijih imena savremenog luksuznog upcyclinga. Švedska dizajnerka osnovala je brend Hodakova 2021. godine, a odbačene predmete i postojeću garderobu pretvara u komade koji istovremeno deluju eksperimentalno, elegantno i pomalo nadrealno.

U njenom svetu sako može da se nosi naopako, porcelanske šolje postaju deo grudnjaka, a malo ogledalo može da završi u ulozi gumice za kosu. Predmeti koje poznajemo gube svoju prvobitnu namenu i dobijaju potpuno novi život.

Njena estetika često se poredi sa radom Martina Margiele, kojeg i sama navodi kao važnu referencu. Međutim, Hodakova ne pokušava samo da napravi neobičnu odeću od starih stvari. Njeni komadi govore o sentimentalnoj vrednosti predmeta, identitetu i načinu na koji garderoba čuva lična sećanja.

U kolekciji za jesen/zimu 2026/2027, predstavljenoj u pariskom Carrousel du Louvre, istraživala je ranjivost, introspekciju i različite verzije sopstvenog identiteta.

Njena filozofija počiva na pažnji, poštovanju, radoznalosti i uverenju da promena nije samo moguća već neophodna.

Zomer: moda koja ne želi da se udalji od ljudi

Zomer je predstavljen u Parizu u septembru 2023. godine, tokom Nedelje mode za sezonu proleće/leto 2024. Iza brenda čije ime na holandskom znači „leto“ stoje dizajner Danial Aitouganov i stilista Imruh Asha.

Aitouganov je prethodno radio za Burberry i Chloé, dok je Asha modni direktor magazina Dazed. Njihov zajednički rad spaja zanatstvo, intenzivne boje, eksperimentisanje sa teksturama i humor.

Komadi brenda Zomer često deluju poznato, ali je uvek prisutno nešto što remeti očekivanja: neobična proporcija, neočekivani materijal ili detalj koji ozbiljnu konstrukciju pretvara u igru.

Dvojac ne želi da moda postane previše udaljena, intelektualna ili zatvorena u sopstveni sistem. Za njih odeća mora da ostane živa, bliska ljudima i dovoljno funkcionalna da postane deo njihovog svakodnevnog života.

Jednako im je važna i zajednica. Brend ne vide kao usamljenu viziju jednog kreativnog direktora, već kao rezultat rada, razgovora i saradnje većeg broja ljudi.

Njihov kreativni princip glasi: „Moda mora da izazove osećanje. Ne samo divljenje, već pravu emociju: toplinu, radoznalost, nostalgiju, a ponekad čak i odbijanje.“

Julie Kegels: ženstvenost između kontrole i haosa

Kada se Rosalía u novembru 2025. godine pojavila u prvom redu revije Julie Kegels, pažnja modne javnosti momentalno je bila usmerena na mladu belgijsku dizajnerku.

Rosalía nije jedina muzička zvezda zainteresovana za njen rad. Među obožavateljkama njenih kolekcija pominju se i Dua Lipa i Charli xcx, a Kegels je za samo tri sezone uspela da izgradi prepoznatljivo mesto na pariskoj sceni.

Njenu modu definiše napetost između suprotstavljenih ideja: kontrole i haosa, elegancije i ranjivosti, sređene spoljašnjosti i nečega što se raspada ili pomera.

Delovi odeće mogu da se odvoje, skliznu ili otkriju neočekivani sloj. Ti detalji nisu samo vizuelni trikovi, već način da se prikaže identitet koji nije stabilan i nepromenljiv, već se menja tokom jednog dana ili čitavog života.

Konstrukcija i zanatstvo nalaze se u centru njenog procesa. Kegels zanima kako kroj, spajanje materijala i manipulacija tkaninom mogu da prenesu značenje, a odeću posmatra kao predmet koji pamti život osobe koja ga nosi.

Zato govori i o usporavanju proizvodnje, dugovečnosti i potrebi da se komadima vrati emocionalna vrednost. Njen kreativni moto je: „Preispitajte ono što deluje očigledno. Ono što vidimo na prvi pogled retko je cela priča.“

Paloma Wool: brend generacije Z izgrađen između mode i umetnosti

Paloma Wool nije potpuno novo ime. Brend koji je u Barseloni osnovala Paloma Lanna već ima snažnu međunarodnu zajednicu, prodavnice u Barseloni, Londonu i Njujorku, a planirano je i otvaranje prostora u Parizu.

Ipak, upravo sada postaje sve važniji deo nove pariske scene.

Paloma Wool nikada nije funkcionisao samo kao klasičan modni brend. Od početka je zamišljen kao vizuelni projekat u kojem se odeća neprestano prepliće sa fotografijom, umetnošću i saradnjama sa drugim kreativcima.

Njene kolekcije balansiraju između strukture i spontanosti, preciznosti i nonšalancije, ozbiljnosti i gotovo detinje razigranosti. Siluete mogu da deluju odraslo i senzualno, ali u njima gotovo uvek postoji nešto naivno, ironično ili neočekivano.

Za razliku od brendova koji rast grade kroz velike marketinške poteze, Paloma Wool oslanja se na intuitivan razvoj i blizak odnos sa svojom publikom. Značajan deo proizvodnje ostao je u Španiji, što brendu omogućava neposredniju saradnju sa zanatlijama i bolju kontrolu procesa.

Paloma Lanna svoj kreativni princip opisuje kao praćenje intuicije, očuvanje radoznalosti i odbijanje da se iz procesa stvaranja izgube sloboda i igra.

Alice Vaillant: moda kao koreografija tela

Pre nego što je postala dizajnerka, Alice Vaillant bila je plesačica. Deset godina školovala se u baletskoj školi Pariske opere, a iskustvo pokreta i dalje direktno utiče na način na koji razmišlja o odeći.

Za nju je proces dizajniranja sličan koreografiji: zavisi od ritma, ravnoteže, proporcija i emocije.

Sopstveni brend pokrenula je 2020. godine, nakon iskustva u studijima kuća Jean Paul Gaultier i Nina Ricci. Već u prvim kolekcijama izdvojila se dekonstrukcijom slip haljine, koju menja kroz čipku, fine materijale, asimetriju i nežne, ali precizno kontrolisane detalje.

Ženu koja nosi Vaillant opisuje kao drsku, senzualnu i intelektualnu. Njena ženstvenost nije pasivna niti dekorativna — ona se kreće, otkriva telo i menja se zajedno sa njim.

Vaillant veruje da odeća treba da traje dovoljno dugo da postane uspomena. Odgovornost prema materijalima i načinu izrade za nju nije odvojena od poetičnosti mode. Naprotiv, smatra da održiviji komad i dalje mora da zadrži emociju, senzualnost i određenu dozu fantazije.

Njen moto, „Vaillant je pokret, stav“, zato se ne odnosi samo na estetiku brenda već i na telo za koje je odeća napravljena.

Kanika Agarwal: odeća kao autoportret i mesto odmora

Kanika Agarwal pripada najnovijem talasu dizajnera koji svoju poziciju između različitih kultura ne pokušavaju da pojednostave.

Rođena je u Nju Delhiju, živi i radi u Parizu, a svoj brend opisuje kao oblik autoportreta. Putovanja, indijsko nasleđe, evropski dizajn i iskustvo žene koja istovremeno pripada različitim svetovima ulaze u njene kolekcije bez jasne hijerarhije.

Prvu kolekciju predstavila je van zvaničnog kalendara tokom Paris Fashion Weeka za jesen/zimu 2026/2027. Njena estetika počiva na napetosti između discipline koju povezuje sa istočnim društvima i pragmatičnog minimalizma evropskog dizajna.

Za Agarwal odeća nije samo formalna konstrukcija. Ona treba da postane emocionalni prostor — nešto poput mesta za odmor, samoposmatranje i slavljenje lepote, intuicije i ličnog iskustva.

Posebno je zanima uloga tradicionalnog indijskog zanatstva. Ne vidi ga kao nostalgični ukras koji pripada prošlosti, već kao živ sistem znanja ugrađen u svakodnevicu i savremenu proizvodnju.

Kroz razgovore sa stilistkinjom Manvi Bhatnagar istražuje i značenje identiteta žene druge boje kože, reprezentaciju i stalno premošćavanje prostora između Indije i Zapada.

Njen kreativni moto je kratak i precizan: „Disciplina kao oblik elegancije.“

Nova modna scena ne želi samo da nasledi staru

Ovi dizajneri nisu povezani jednom estetikom. Hodakova od starih predmeta pravi nadrealne konstrukcije, Alice Vaillant istražuje senzualnost kroz pokret, Paloma Wool gradi vizuelnu zajednicu između umetnosti i odeće, dok Kanika Agarwal spaja različita kulturna iskustva.

Ono što im je zajedničko jeste odbijanje da modu posmatraju samo kao proizvod koji treba što brže plasirati na tržište.

Za njih je odeća priča, uspomena, predmet koji može da se transformiše, prenosi s generacije na generaciju ili izazove emociju koja nije nužno samo divljenje. Održivost ne tretiraju kao promotivnu frazu, već kao pitanje koliko i zašto uopšte proizvodimo. Zanatstvo ne koriste kao dekoraciju, već kao osnovu identiteta brenda.

Nova generacija Paris Fashion Weeka zato ne pokušava samo da zauzme mesto velikih imena. Ona pokušava da promeni sistem u kojem će jednog dana postati velika.