Ako voditeljku Mariju Kilibardu pitate za omiljenu modnu kombinaciju, daće vam jednostavan odgovor koji će uključiti belu pamučnu majicu, crne pantalone, crnu kožnu jaknu... Međutim, u razgovoru za portal Nova.rs otkriva trikove kojim podiže svaki stajling na novi nivo.
Pre nego što smo počeli da pričamo sa Marijom Kilibardom, slikali smo je u tri kombinacije koje najbolje definišu njen modni ukus. Jedna je za odlazak na dejt, a saznali smo i sa kakvim muškarcem ne bi izašla. Druga je za izlazak u klub, a treća za opuštenu „bleju“ na reci koja je alternativa njenom omiljenom Majamiju.
Kombinacija za dejt
Kombinacija za klub
Kombinacija za „bleju“ na reci
Svaki od ovih stajlinga povezuje jedna stvar – decentan nakit. Kilibarda je predstavila prvu kolekciju nakita svog brenda „KI“ i nismo imali dilemu šta će biti njen odgovor na pitanje: Šta najbolje može da podigne dosadnu modnu kombinaciju?
„Komad nakita, neki upadljiv. Ja u principu volim jako diskretne i one decentne komade, ali, na primer, ako sam obučena u jednu boju od glave do pete, dobra narukvica, par minđuša ili upadljiv prsten razbijaju monotoniju jedan kroz jedan. S tim da nikad ne kombinujem dva velika i upadljiva komada, nema šanse da imam istovremeno neke velike minđuše i lanac, eventualno se desi da imam velike minđuše i prsten koji su nekako linkovani, ako ne pripadaju istoj kolekciji. Mada, i neke šljokičave cipele na neku dobru petu isto mogu da razmrdaju stajling“, objašnjava nam Kilibarda.
Jesi li i kao mala volela nakit i šljokice?
Pa, nisam se nešto kinđurila preterano. Prvi karmin, prvi komad nakita, prve štikle – ta iskustva stekla sam zahvaljujući mojim tetkama, koje su poprilično mlade, ’72. godište. U njihovom ormanu i njihovoj devojačkoj sobi sam imala prve kontakte sa tim nekim stvarima kojima se žene ulepšavaju, kite i krase. Ali ništa preterano. U osnovnoj školi, kad smo sve krenule da se doterujemo i šminkamo, moje sređivanje se svodilo na crni krejon unutar kapka, tad sam bila u nekom dark fazonu, i ekstremno duge nokte. To je bila užas faza, ja uopšte ne znam kako sam otkopčavala farmerke i nanosila maskaru… Rijana, nema na čemu – to je poteklo od nas. (smeh) Što se tiče nakita, sada kad gledam neke slike iz različitih perioda života, uvek sam imala dobru i originalnu ogrlicu, uvek sam volela da bude autentična, gledala sam da to nijedna druga devojka nema, nikad nisam bila ona klinka u fazonu „ona ima pa moram i ja“. Čak i ako mi se nešto svidi, čekala sam da prođe trend, pa da ja to ponesem. Uvek sam volela da budem drugačija, baš da budem kontra. Tako sam počela i da navijam za Partizan, iz kontre. Samo da ne pripadam većini. (smeh)
Šta sad najviše nosiš? Čini se da svi imamo tonu garderobe, a oblačenje nam se uglavnom svede na nekoliko omiljenih komada koje vrtimo u krug.
Crne cigaret pantalone. Dobar crni sako, koji iznosam bukvalno da ne može više da se nosi, a onda kupujem sličan – manje-više, to izgleda kao da 20 godina nosim isti sako. (smeh) Salonke boje kože, u špic. Bela košulja s nekom originalnom kragnom i manžetnama. I crna kožna jakna, vanvremenska. Nju sam nosila i kao klinka i uvek imam crnu kožnu jaknu, obožavam crne kožne jakne.
Koja ti je omiljena boja? Crna?
Izgleda da je crna.
Šta nikad ne bi obukla?
Ja volim ponekad kič detalj. Kad kažem kič, mislim na nešto zlatno ili neki animal print, ali da taj detalj bude kaiš, ešarpa, marama za kosu, kapa ili beretka… Ako si, na primer, u zimskom autfitu, u nekom dobrom crnom kaputu i čizmama-cokulama, strava je da imaš zebraste ili tigraste rukavice. Šta fali? Imam te momente, volim malo da izletim iz šina. Ali, nikad u životu ne bih nosila kratko i dekoltirano u isto vreme. Ako je dekolte, dole moraju da budu neke duboke pantalone ili maksi suknja; ako je nešto iznad kolena, gore mora da bude rol fazon. Sećam se, imala sam promašaja u „Prvom glasu Srbije“… Nedavno sam s prijateljima sedela i krenuli smo da vadimo iz naftalina određene epizode te emisije, i bila sam zabezeknuta, kao da se prvi put na ekranu vidim. To su bile platforme, i dekolte, i mini suknja i stvarno je izgledalo poprilično neprikladno za prajmtajm i za emisiju koja je bila u produkcionom smislu stvarno fantastična za to vreme.
Šta više voliš – dekolte ili kratko? U čemu se ti osećaš prijatnije?
Ako devojka ima lepu kožu i lepo držanje, nema ništa lepše i seksepilnije od otvorenih leđa. Ali, ako me pitaš u čemu se ja najbolje osećam, to je „Majami fazon“ – japanke, udoban šorts i bela pamučna majica. Poslednjih godina, otkad mi se jedna od najboljih drugarica preselila u Majami, ja nekoliko puta godišnje odlazim kod nje, tamo se osećam kao kod kuće i zaista taj grad doživljavam kao svoj drugi dom. Tamo svi imaju zdrav stil života i grad se budi oko 10, jer su uveče žurke, kasno se leže… I ti lepo dok ustaneš, opereš zube i spustiš se na svoj šot đumbira ili kreneš na jogu, samo spakuješ ranac i bukvalno izađeš iz kuće u običnim japankama, majici ili bebidolu u kom si spavao. To je toliko kežual tamo. I u Beogradu sam privatno poprilično neformalno obučena i izgledam totalno drugačije od onoga kako izgledam na sceni. Srećom, posao nam je takav da možemo da dođemo potpuno raspali i oni nas srede da izgledamo kao s piste.
Šta misliš o devojkama koje su uvek doterane kao za pistu, koje čak i vikendom popodne nose ful šminku i večernje haljine?
Ja se divim takvim devojkama, zato što je toliko truda i talenta potrebno da bi se tako izgledalo. Rispekt za tu vrstu investicije. (smeh) Ja to ne mogu. Tih 45 minuta koje su one investirale da tako izađu na ulicu, meni je mnogo više znači da uložim u neke druge stvari, na primer za kafu s prijateljicom. Opet, mene 20 godina šminkaju, ja nisam željna toga da budem našminkana jer mi je to posao, pola života. Ja nikada nisam ni naučila da se šminkam. Toliko godina radim na televiziji, ali ne znam ništa da uradim, znam da stavim maskaru i da popunim ovih par rupica na obrvama koje sam iščupala kad sam bila mala i više nikad nisu porasle. U svakom slučaju, razumem devojke koje žele da se srede, da ih stilisti i šminkeri doteraju, ali mislim da to treba svesti na posebne prilike, zna se kad je to prikladno, kad nije. Subota, opušteno popodne u gradu – ne, nikako, što bi rekla Ruška Jakić.
Koji trendovi poslednjih godina su ti bili baš užasni?
Ekstremno dugi nokti koje sam već pominjala, obrve iscrtane kao markerom, kao pijavice dve… Sviđaju mi se devedesete, taj stil, može to fino da izgleda, iako je na granici šunda, ali ima tu ok momenata. Nikada ni za jedan kompletni trend ili stil ne bih rekla da je „wow“, ali iz svakog mogu da ti uzmem jedan detalj, momenat ili element i da ga upotrebim u svom fazonu, da se uklopi u moj stil. Nisu mi ni džomba patike loše, meni se sviđa što ti u njima tanano izgleda zglob. Što je glomaznija obuća, tebi članak deluje ženstvenije. Obožavala sam i uggsice, mada ih svi muškarci u mom okruženju mrze, kažu da je to najneprivlačnija i najaseksualnija stvar koju devojke mogu da ponesu…
A kako muškarac treba da izgleda da bi tebi zapao za oko?
Nijedan muškarac koji će mi privući pažnju ne može da ima uredniji manikir od mene i iščupanije obrve od mene. Ne volim nalickane, ja volim uredne momke koji izgledaju zdravo. Volim bradicu, valjda mi ta mestimična maljavost odiše testosteronom, pa mi je privlačna. Ali u principu mi je bitno kako se nosi i da li mu se smeju okice. Nije mi toliko do garderobe, ali ne može da nosi cirkone, na primer. I ne volim muškarce sa tašnicama.
Šta ti ne nosiš, a volela bi?
Postoje stvari koje prosto ne pristaju mojoj građi i ne mogu da ih nosim. Ne mogu da nosim određenu vrstu kupaćih kostima. Volim tu industriju i volim da imam lep kupaći, ali ne mogu da ponesem sve, nisam građena za bilo koji model i moram da se upakujem u ono što mi pristaje. Ne nosim više dvanestice štikle, bitno mi je da budu udobne, tako da se držim na osmici, to je stabilno, mogu i da vozim i da hodam dugo i da stojim u studiju po 15 sati… Kako sam porasla, nema više kompromisa što se tiče obuće, ona mora da bude udobna. Mogu potpuno da odlepim na neki model ako gledam estetiku, ali ako nije preudoban, ne uzimam. Ranije sam bila u stanju da trpim, čak i ako su broj manje, da guram vatu ako su veće… Sad nisam više klinka i volela bih da su mi udobne visoke pete, ali nisu, i onda neću da forsiram. Na kraju, ne stoje mi baš bele uske pantalone, a jako bih volela da mogu da ih nosim. Mislim da one stoje ekstremno fit i mršavim devojkama.
Kakvu devojku, ženu zamišljaš da nosi tvoj nakit?
Volim da vidim samosvesnu ženu koja zna gde joj je pozicija. Volim jake, hrabre žene, koje su ujedno i nežne i krhke. Da bude senzitivna i osećajna, da to nosi u sebi, ali da se hrabro upušta u koštac sa svim stvarima koje nosi svaki u ovom ludom svetu.
Taj opis zapravo baš liči na tebe….
Da, meni je čudno kad me ljudi upoznaju pa se iznenade što sam tako senzitivna. Meni je Venera u Raku, ja sam pakao, ja plačem i na „Terminatora 2“ kad se Švarceneger spušta u lavu… Volim osećajne ljude, ali volim borce. Zašto sam odabrala taj simbol lavirinta koji nosi kolekciju? Zato što je svaka od nas u nekom trenutku pomislila da neće videti nikakav izlaz iz neke situacije u životu, ali tu smo gde smo – znači da smo se snašle. To mi je i simbol borbe i optimizma.
Koja poznata žena bi mogla da bude zaštitno lice tvog brenda?
Mogla bih da zamislim Adel, mislim da je ozbiljan borac, da je vrlo duhovita i inteligentna, a mislim da je hipersenzitivna. Pritom, ona ima i tu put, boju očiju i kose, da bi joj pristajala kombinacija zlatnog i crnog koja dominira mojom kolekcijom. Od devojaka koje su „girl next door“ Sandra Bulok, a od senzualnih žena, možda, Marion Kotiar. Što se domaćih tiče, pošto znam koliko su veliki borci i žene zmajevi – Anđelka Trpić i Maja Mandžuka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: