Iznenađujuće velika grupa ljudi na društvenim mrežama pokušava da se nadmeće u tome ko je "čistiji".
Pravila se stalno menjaju i postaju sve apsurdnija – od običnih, razumnijih rasprava o, recimo, prednostima fizičkog pilinga, do posramljivanja, hvalisanja i lažnog zgražavanja nad time što neko koristi samo jedan peškir posle tuširanja ili isti brijač za noge i pazuh.
Takozvana „Olimpijada higijene“ već godinama je tema intenzivnih rasprava na internetu, ali deluje i kao vrlo tipičan proizvod 2026. godine, gde se prepliću hiperpotrošnja, rasa, rod i sama priroda onlajn komunikacije. Ono što je počelo kao sitna internet prepirka uz gifove preraslo je u nešto mnogo veće i dublje – podsetnik na to kako društvene mreže mogu i najosnovnije svakodnevne navike pretvoriti u javnu arenu za osuđivanje, identitet i moralnu nadmoć.
Pravila Olimpijade higijene
Kao i svaki takmičarski sport, i Olimpijada higijene ima pravila – s tim što se ona stalno menjaju. Ovde ne postoji jednostavna podela na „čisto“ i „prljavo“, već sve detaljnija hijerarhija čistoće. Lažno zgražavanje i nadmenost u srži su ovog sadržaja, bilo na mreži X ili u komentarima TikTok korisnika. To je performativna čistoća dovedena do često komičnih razmera, uz mnogo stava „ja to nikada ne bih“ u vezi sa stvarima za koje možda niste ni znali da su predmet rasprave.
Jedna relativno nova tema jeste koliko je grozno ne promeniti donji veš na polovini radnog dana. Druga počinje kada neko primeti četkicu za zube na kupatilskom pultu – logično mesto, zar ne? Navodno, sama mogućnost da „čestice iz toaleta“ lebde vazduhom čini to neizrecivo lošim. U Olimpijadi higijene nema mesta za lične preference. Evo testa: da li je bolje tuširati se ujutru da započnete dan sveži ili uveče da sperete prljavštinu dana? Trik pitanje. Tačan odgovor je oba – uz novi peškir svaki put i menjanje posteljine svaki drugi dan, naravno.
Zamislite karikiranu rutinu tuširanja: sunđer, sapun, šampon, regenerator i možda brijač. Prema „opšteprihvaćenom“ mišljenju žena koje učestvuju u ovim zamišljenim takmičenjima (jer su to uglavnom žene), takva rutina je nedovoljna za bar još pet proizvoda i dodatnih 15 minuta pod vrelim tušem.
isaac-quesada
Razmislite o pojavi takozvanog „everything shower“ rituala – intenzivnog, opsežnog načina kupanja koji uključuje pilinge, sapune, ulja, proizvode koji se ispiraju i one koji ostaju na koži, više metoda uklanjanja dlačica, maske i masažu. I, što je ključno, svi proizvodi bi trebalo da imaju usklađen miris. Novi koraci se stalno pojavljuju na mrežama dok korisnici dele svoje rutine, a sve to podstiče kupovinu – uvek ima još nečega što je „neophodno“.
Čitavi TikTok nalozi posvećeni su ogromnim kolekcijama proizvoda za negu tela, a neki influenseri su postali poznati upravo zbog estetski savršenih tuševa. Prema podacima istraživačke firme Circana, prodaja proizvoda za negu tela porasla je za 21% od 2023. do 2024. godine, što pokazuje da ovaj trend nije samo kulturološki, već i ekonomski.
Kako smo došli dotle
Iako su često smešne, teatralnosti Olimpijade higijene imaju mnogo dublji i ozbiljniji kulturni kontekst koji prethodi društvenim mrežama. Razgovori o higijeni i društvenim normama vezanim za nju postoje vekovima i nose značajan kulturni teret, posebno u vezi sa rasom i rodom. U većini društava, žene su te od kojih se očekuje da snose najveći teret čistoće – od održavanja besprekornog doma do održavanja sopstvenog tela, naročito intimnih delova, savršeno čistim.
henry-ravenscroft
Savremena industrija „ženske higijene“ izgrađena je na upornom mitu da su intimni delovi ženskog tela sami po sebi „prljavi“ i da im trebaju posebni proizvodi kako bi bili bez mirisa ili prijatno parfemisani voćnim i cvetnim notama. Ova ideja potiče još iz reklama s početka 20. veka, koje su normalne telesne mirise predstavljale kao problem. U stvarnosti, preterano čišćenje često više šteti nego koristi. Ginekološkinja dr Ešli Fuler ističe da prekomerna upotreba proizvoda može izazvati iritacije i upale, i preporučuje jednostavno pranje vodom, uz izbegavanje parfemisanih preparata.
Takođe treba napomenuti da su, naročito u SAD, ideali čistoće istorijski povezani sa rasnim stereotipima, diskriminacijom i društvenim normama. Higijena je često bila način procene moralnosti i društvenog statusa, uz nepravedne generalizacije koje su korišćene za opravdavanje nejednakosti. U takvom kontekstu, lakše je razumeti zašto se i banalne teme poput krpa za pranje ili učestalosti tuširanja pretvaraju u žustre rasprave.
ksenia-gord
Šta je zapravo „dovoljno čisto“
Za tako složenu temu, istina o tome kako pravilno održavati higijenu zapravo je prilično jednostavna. Dermatološkinja dr Alicia Zalka savetuje: cilj je očistiti kožu, ne dezinfikovati je. Prečesto ili predugo izlaganje vrućoj vodi i sapunu narušava prirodnu zaštitnu barijeru kože. Njena preporuka je jednostavna: blagi piling, tuširanje do 15 minuta mlakom vodom uz blag, neparfemisan gel, pranje kose nekoliko puta nedeljno i hidratacija kože nakon tuširanja.
Iako rutina sa samo nekoliko proizvoda može delovati oskudno u poređenju sa onim što vidimo na društvenim mrežama, stručnjaci se slažu da je to sasvim dovoljno.
Suština cele priče je da je ljudsko telo mnogo jednostavnije (i manje prljavo) nego što internet želi da nas ubedi. Društvene mreže sve pretvaraju u performans – pa i higijenu. Na kraju, Olimpijada higijene zapravo i nije o higijeni – već o tome da pokažete kako to radite „bolje od svih drugih“ i da zaslužujete zlatnu medalju, piše Byrdie.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
