Možda nikada nećemo saznati kako se tačno odvijao, ali nauka nudi neke zaključke po kojima je moguće zamislite seksualni život neandertalaca.
Pogledi su im se susreli u surovom planinskom pejzažu praistorijske Rumunije i strast je buknula. On je bio neandertalac i bio je potpuno go. Imao je dobro držanje tela i bledu kožu. Ona je bila predivan „primerak“ homo sapiensa u kaputu od kože, imala je tamnu kožu i duge noge, a kosa joj je bila u pletenicama. Pročistio je grlo, pogledao gore-dole i obratio joj se neobičnim krikom. Nije ga razumela, ali to nije bila prepreka za ono što je usledilo…
Ok, taj susret definitivno nije bio kao u jeftinim ljubićima, verovatno nije bilo nikakve romantike, pretpostavlja se da su te kombinacije bile više pragmatične, jer u to vreme jednostavno nije bilo mnogo ljudi, a sugeriše se da takve veze nisu bile sporazumne… Međutim, ono što je sigurno jeste da je seksa modernog čoveka i neandertalca bilo, piše BBC.
U februaru 2002. godine, u podzemnom pećinskom sistemu na planinama jugozapadnih Karpata, pronađena je ljudska vilična kost za koju je otkriveno da potiče od najstarijih poznatih rano modernih ljudi u Evropi, a koja je već na prvi pogled imala neke osobine karakteristične za neandertalce. Kasnije je analizom DNK utvrđeno da je osoba bila muškog pola i da je verovatno bila neandertalac 6-9%.
Od tada se pojačavaju dokazi da seks između ranih modernih ljudi i neandertalaca nije bio redak, te da se DNK neandertalaca danas može naći u svima nama. Mada naučnici ne mogu sa sigurnošću da opišu i kako je tačno taj seks izgledao, neka istraživanja idu u tom pravcu.
Pročitajte još:
Tako je Lora Vejrih proučavajući zube neandertalaca otkrila mikroorganizme slične bakterijama koje se i danas nalaze u našim ustima. Jedno od objašnjenja je da su se naši preci ljubili s neandertalcima, drugo je da su delili hranu.
No, nisu se delile samo oralne bakterije, već i polne bolesti. Pre nekoliko godina, Vil Pimenof je proučavajući polno prenosivu infekciju humanim papiloma virusom (HPV) došao do scenarija po kojem su tip A naši preci zapravo dobili od neandertalaca, pre 60.000-120.000 godina.
„Ovi seksualni susreti morali su biti prilično tipični u Evropi i Aziji, u oblastima gde su bile prisutne obe populacije“, istakao je Pimenof.
Pročitajte još:
Polni organi mogu otkriti iznenađujuću količinu informacija o načinu života i strategiji parenja, a podatak da penis neandertalca nije imao bodlje, već je bio kao kod današnjeg čoveka, nagoveštava da su neandertalci uglavnom bili monogamni. Naime, bodlje penisa povezuju se s promiskuitetnim vrstama – pomažu mužjacima da se takmiče sa drugima i povećaju šanse za razmnožavanje tako što izbace spermu konkurenata i onesposobe vaginu na neko vreme.
Ipak, pretpostavlja se da su više „šarali“ nego savremeni ljudi.
Zanimljivo je i istraživanje koje je otkrilo starost u kojoj su neandertalci imali decu: žene su obično bile starije od svojih „mužjaka“, dok su muškarci uglavnom bili mladi očevi.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
