Šta se dešava u telu kad ne jedemo dovoljno vlakana

Podeli:
supermarket; prodavnica; povrće; namirnice
Foto: EPA-EFE/NEIL HALL

Nije tajna da su vlakna ključna komponenta zdrave ishrane - a naučnici su pronašli još jedan razlog da napunite tanjir hranom bogatom vlaknima. Nedavna studija objavljena u Američkom društvu za mikrobiologiju otkrila je da pojačani unos vlakana u kratkom vremenskom periodu može imati veliki uticaj na probavni sistem.

Studentima postdiplomskih studija na Univerzitetu Kalifornija naloženo je da jedu deset neprerađenih obroka bogatih vlaknima – u proseku ukupno 25 grama vlakana dnevno – tokom dve uzastopne nedelje. Prikupljani su uzorci stolice kako bi se pratio njihov mikrobni sastav u crevima.

Na kraju eksperimenta, profesori su otkrili da je crevna flora učenika „značajno promenjena“, tako što im se povećala grupa korisnih bakterija Bifidobacterium.

Preporučuje se da žene dnevno unose oko 25 grama vlakana, a muškarci oko 38 grama. Budući da se dijetalna vlakna nalaze u biljnoj hrani, treba izbegavati prerađene namirnice, a jesti što više voća i povrća – maline i kruške, kao graašk i brokoli.

Foto: Panthermedia / Profimedia

Ukoliko ne jedete dovoljno hrane sa vlaknima, možete iskusiti sledeće pojave.

Pročitajte još:

Gojenje

Kada se unos vlakana poveća, kilogrami padaju. Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Nutrition ispitivalo je efekte vlakana na gubljenje neželjenih kilograma među učesnicima koji su šest meseci sledili kalorijski ograničeni plan ishrane. Vlakna su pomogla u gubitku kilograma, iz jednostavnog razloga jer vas duže drže sitim i smanjuju želju za ugljenim hidratima.

Povećan rizik od depresije 

Zdravlje vaših creva može biti povezano sa vašim emocionalnim stanjem. Naučnici iz Severnoameričkog društva za menopauzu (NAMS) ispitali su sve moguće veze između dijetalnih vlakana i žena različitih starosnih grupa i životnih stadijuma. Studija, u kojoj je učestvovalo više od 5.800 žena i koja je objavljena u časopisu Menopause, otkrila je da na rizik od depresije kod žena u premenopauzi može uticati njihov unos vlakana.

Iako su neophodna dalja istraživanja, naučnici veruju da vlakna utiču na raznoliki mikrobiom creva, koji zauzvrat mogu da proizvedu neurotransmitere.

Foto: Ana Nešić

Povećan nivo šećera u krvi

U metaanalizi koja je ispitivala rezultate 18 studija, naučnici sa Univerziteta u Kembridžu primetili su da su učesnici ispitivanja, koji su svakodnevno konzumirali najveću količinu vlakana, uglavnom iz žitarica i povrća (u proseku 26 grama) smanjili rizik od razvoja dijabetesa tipa dva za 18 odsto, u poređenju sa onima koji su unosili malu količinu vlakana (19 grama ili manje).

Vlakna usporavaju oslobađanje šećera u krvotok, pomažući da nivo energije s vremenom bude stabilniji.

Suši sa avokadom; Foto: promo

Veći rizik od bolesti srca

Naučnici iz Evrope analizirali su impresivnu količinu podataka – 185 studija posmatranja i 58 kliničkih ispitivanja koja su trajala 40 godina – koji su uključivali zdrave odrasle osobe. Oni su izračunali su da svakih osam grama povećanja unosa vlakana može rezultirati sa pet do 27 odsto manje šansi za bolesti srca.

Pročitajte još:

Vlakna pomažu u „hvatanju“ i izlučivanju nezdravog holesterola, pa je to jedan od razloga zašto ljudi koji unose vlakana imaju manji rizik od bolesti srca.

Kraći životni vek

U istraživanjuobjavljenom u časopisu The Journal of Gerontology koji je koristio podatke više od 1.600 odraslih osoba starijih od 50 godina, naučnici iz Australije otkrili su da je unos vlakana najjače uticao na „uspešno starenje“ – termin koji znači da osobi nije dijagnostikovana invalidnost, simptomi depresije, kognitivno oštećenje, respiratorne i hronične bolesti (uključujući rak).

„U osnovi smo otkrili da su oni koji su imali najveći unos vlakana imali gotovo 80 odsto veću verovatnoću da žive dug i zdrav život tokom desetogodišnjeg praćenja“, rekla je dr Bamini Gopinat, vodeća autorka studije.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram