Što više o ishrani znate, manje su šanse da se ugojite.
Jedna od najčešćih reči u našim životima jeste reč “kalorija”, zapravo množina “kalorije”. Svakodnevno je čujemo i na nju nailazimo u tekstovima o ishrani, a posebno se na nju fokusiramo kada smo na dijeti.
Iako se nama najviše sviđa jedno dečje objašnjenje da su kalorije “mala stvorenja koja uđu u mamin orman pa joj pogrickaju odeću toliko da se ona smanji”, nije naodmet pozabaviti se kalorijskom vrednošću namirnica – budući da smo nedavno u emisiji “Najveći gubitnik” primetili da ljudi veliki broj kalorija pripisuju samo namirnicama koje slove za nezdrave.
Kalorije su osnovne jedinice energije kojih ima u svim namirnicama, a neophodne su za naše telo kako bi naše vitalne funkcije i metabolizam mogli da funkcionišu normalno.
Broj kalorija koje osoba mora svakodnevno da unosi zavisi od godina, pola i mišićne mase pojedinca. Ako u telo unosimo nedovoljno kalorija postaćemo neuhranjeni što može dovesti do slabog imuniteta, propadanja mišića i ukstremnim slučajevima do otkazivanja organa.
Sa druge strane, ukoliko unosimo previše kalorija, bivamo gojazni, a to ometa rad srca i svih drugih organa, te može dovesti i do fatalnih bolesti.
Prosečni dnevni unos kalorija odrasle osobe iznosi oko 2.000, ali jako je važno uskladiti broj unetih i potrošenih kalorija. Unete kalorije koje ne potrošimo naše telo pretvara u masne naslage.
To najbolje znaju učesnici nove, druge sezone “Najvećeg gubitnika”, koja se emituje na TV Nova od ponedeljka do četvrtka u 20.30 sati. Takmičari su do sada imali nekoliko zadataka i lekcija o nutritivnim vrednostima namirnica – jedan od zadataka bio je da namirnice koje su pred njima poređaju od one koja sadrži najviše kalorija do one koja ima najmanje.
Pred njima su bili: losos, čedar sir, pečena krilca, čips i čokolada, a trebalo je da procene koja od njih ima najviše kalorija. Bili su zbunjeni jer su svi mislili da najviše kalorija imaju one namirnice koje važe za nezdrave – čips, čokolada i pečena krilca, a nikome nije palo na pamet da bi najkaloričniji mogao biti losos.
Zato su se svi iznenadili kada im je trener Stefan Nevistić otkrio da najviše kalorija od pomenutih pet ima riba koja slovi za veoma zdravu.
Oni su, baš kao i većina ljudi, mešali ono što je najnezdravije sa onim što ima najviše kalorija.
A istina je sledeća:
U 250 g lososa ima 500 kalorija
U 150 g plećih krilaca ima 375 kalorija
2 štangle (oko 40 g) čokolade imaju 250 kalorija
30 g čipsa ima 150 kalorija
30 g čedar sira ima 120 kalorija
Ostale namirnice sa najviše kalorija
Meso i mesne prerađevine (100 g)
Slanina 670 kcal;
Guščje masno meso 362 kcal;
Kobasice od svinjskog i goveđeg mesa 360 kcal;
Svinjska plećka 332 kcal;
Jagnjetina 256 kcal;
Jaja (100 g)
Kokošije celo jaje 162 kcal;
Žumance 355 kcal;
Belance 46 kcal;
Mleko i mlečni proizvodi (100 g)
Maslac 761 kcal;
Mleko u prahu (nerazblaženo) 500 kcal;
Kajmak 393 kcal;
Kačkavalj 376 kcal;
Ovčji mlad sir 336 kcal;
Riba (100 g)
Sardina u ulju 350 kcal;
Suvi bakalar 350 kcal;
Tunjevina u ulju 280 kcal;
Kavijar 259 kcal;
Jegulja sveža 240 kcal;
Masti i ulja (100 g)
Svinjska mast 891 kcal;
Loj goveđi 891 kcal;
Mast živine (kokošja, pačja, guščja, ćureća) 887 kcal;
Loj ovčji 887 kcal;
Biljna ulja (suncokretovo, maslinovo, sojino, laneno…) 874 kcal;
Voće (100 g)
Koštunjavo voće (orasi, bademi, lešnici) 631-653 kcal;
Kikiriki 594 kcal;
Suvo grožđe 272 kcal;
Suve smokve 275 kcal;
Suve šljive 228 kcal;
Povrće (100 g)
Soja 406 kcal;
Pasulj 337 kcal;
Grašak u zrnu 335 kcal;
Sočivo 327 kcal;
Beli luk 139 kcal;
Žitarice (100 g)
Pirinač 389 kcal;
Proso 364 kcal;
Heljda 348 kcal;
Pšenično brašno 347 kcal;
Kukuruzno brašno 347 kcal;
Namirnice sa najmanje kalorija
Meso i mesne prerađevine (100 g)
Konjsko sirovo meso 110 kcal;
Jaretina 115 kcal;
Pileće i kokojšije belo meso 116 kcal;
Pileći batak 126 kcal;
Ćureći dimljeni batak 126 kcal;
Jaja (100 g)
Kokošije celo jaje 162 kcal;
Žumance 355 kcal;
Belance 46 kcal;
Mleko i mlečni proizvodi (100 g)
Obrano kravlje mleko 35 kcal;
Kiselo mleko 62 kcal;
Sveže kravlje punomasno mleko 67 kcal;
Jogurt 68 kcal;
Kozje mleko 72 kcal;
Riba (100 g)
Hobotnica, oktopod, sipa 72 kcal;
Dagnje 74 kcal;
Grgeč 75 kcal;
Oslić 76 kcal;
Lignje 77 kcal;
Masti i ulja (100 g)
Majonez posni 341 kcal;
Margarin dijetalni 380 kcal;
Majonez 723 kcal;
Biljna mast 731 kcal;
Margarin biljno ulje 752 kcal;
Voće i povrće (100 g)
Celer 18 kcal;
Zelena salata 19 kcal;
Rotkvica 20 kcal;
Kiseli kupus 29 kcal;
Lubenice 30 kcal;
Dinje 31 kcal;
Karfiol 32 kcal;
Jagode 40 kcal;
Limun 43 kcal;
Ribizle, narandže 48 kcal;
Žitarice (100 g)
Kukuruz šećerac 135 kcal;
Kukuruzni hleb 212 kcal;
Pšenični hleb 220 kcal;
Heljdino brašno 340 kcal;
Pirinčano brašno 340 kcal.
Koliko kalorija dnevno je potrebno odraslima
Muškarac (70 kg)
Lakši rad 2.700 kcal
Fizički rad 3.000 kcal;
Srednje težak fizički rad 3.500 kcal;
Težak fizički radnik 4.000 kcal;
Žena (55 kg)
Lakši fizički rad 2.000 kcal;
Fizički rad 2.200 kcal;
Srednje težak fizički rad 2.600 kcal;
Težak fizički radnik 3.000 kcal;
Trudnica (2. i 3. trimestar) 2.400 kcal;
Dojilja 3.000 kcal;
Preporučena vrednost kalorija za decu
Dete mlađe od godinu dana 550 – 1.100 kcal (prosek 850 kcal);
Deca od 1-2 godine 700 – 1.400 kcal (prosek 1.050 kcal);
Deca od 2-3 godine 850 – 1.600 kcal (prosek 1.200 kcal);
Deca od 4-6 godina 1.600 kcal;
Deca od 6-8 godina 1.800 – 2.000 kcal.
***
Dakle, najvažnije je da potrošite više kalorija nego što unesete – i bićete šlank.
BONUS VIDEO:
