Nutricionistkinja objašnjava zašto je ok da pojedemo tu picu

Podeli:
Foto: Jovana Cvetković

Tog sumornog ponedeljka zapravo ste započeli dijetu, ali posle par dana uhvatili ste sebe kako proždirete krofnu. Došlo je leto, a vi izbegavate ogledala, ne ide vam se na kupanje, a u glavi stalno presabirate kalorije. Zbog čega toliko žena sve ovo doživljava i kako tome stati na kraj? Nutricionistkinja Nada Piliskić ima odgovor.

Ishrana je usko povezana sa našim odnosom prema sopstvenom telu, a prečesto je jedan od uzroka naše duboke mržnje prema samoj sebi. Kao da ne postoji žena kojoj se sve na njenom telu baš dopada i koja istinski voli sebe.

Put do ljubavi prema svom telu i je trnovit i dug, a zapravo u dosta slučajeva vodi preko stomaka. Svi se grozno osećamo kada pojedemo picu, palačinku ili neku drugu brzu hranu, jer nam konstantno, sa svih strana, ponavljaju koliko je to loše i koliko mnogo ima kalorija. Dosta žena stalno ima taj teret nad glavom – razmišljamo o svakom zalogaju i svakom prekršenom “pravilu” zdrave ishrane.

To dobro zna Nada Piliskić, nutricionistkinja koja ima jednostavnu poruku, nekada nečuvenu za njenu branšu – treba da jedeš sve što poželiš. Da, kada vam se baš jede ta palačinka, zapravo treba da je pojedete. Zašto je to bolje za nas?

“Problem je što se hrana kategoriše kao loša i grešna, zabranjena. To posledično utiče na odnos koji imamo prema hrani, što je podjednako važno kao i sama hrana koju jedemo. Suština dozvole da se jede sve jeste u tome da se osoba ne oseća uskraćeno jer će zbog toga još više želeti ‘grešno’ i biće konstantno u začaranom krugu dijeta i prejedanja. Dozvola da se jede sve omogućava da odluke donosimo sa stanovišta dobrog osećaja i slušanja svog organizma koji nam sigurno neće govoriti da svakog dana jedemo 300 g čokolade kao dezert posle ručka. Zato je važno ne uskraćivati sebi ništa jer će mnogo više štete doneti nasilno uskraćivanje nego povremeno uživanje u ukusu čokolade, pice, hamburgera”, objašnjava Piliskić za Zadovoljna.rs.

Foto: Jovana Cvetković

Mitovi o mršavljenju

Nadu je iskustvo naučilo da su najčešći saveti za mršavljenje zapravo mitovi koji nikada ne donose rezultate.

Stroga pravila, restrikcije, opsesivno brojanje kalorija, preterivanje u vežbanju, težnja da izgledamo kao neko drugi, perfekcionizam – sve to je zapravo kontraproduktivno. Donosi kratkotrajne rezultate, ali nas na duže staze uvlači u začarani krug dijeta.

“Sve su to mitovi koji na prvu podržavaju napredak osobe da se pravilnije hrani i zdravije živi, ali na kraju dovodi do toga da sve bude još gore nego na početku. Ono što nama zapravo fali jeste svest o tome šta pravilna ishrana zaista jeste, ali i određena doza opuštenosti i oslobođenje od pravila za koja se ne zapitamo da li su u skladu sa našim pravim potrebama. Ljudi se više plaše slušanja svog organizma nego bilo kakve stroge dijete, a trebalo bi da bude upravo suprotno. Naš organizam radi za nas, a ne protiv nas, samo je potrebno da ponovo naučimo da čujemo i prepoznajemo signale koje nam šalje”, objašnjava Nada.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

Šta to zapravo znači u praksi? Ako ste gladni, treba da jedete ono što vam se jede – a ne da pokušate da zavarate glad nekom “zdravom” grickalicom, jer ćete uskoro biti još više gladni.

“Glad je signal koji nam nešto govori i kada pokušavamo da ga zataškamo, umesto da ga čujemo, mi idemo protiv svog organizma. Šaljemo mu poruku da nije pouzdan i da ga ne treba slušati i na taj način gubimo kontakt sa njim. A suština je upravo suprotna, potrebno je da povratimo kontakt sa svojim telom i senzacijama, da čujemo osećaj gladi, sitosti, žudnje za određenom hranom umesto da se trudimo da ga ućutkamo i poslušamo savet iz časopisa umesto toga. Kao deca smo svi mi znali kada smo gladni, žedni i kada nam je dosta, usput smo izgubili tu veštinu. Dobra vest je da se vremenom i radom na tome može i vratiti”, kaže nam Nada.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

Još jedna stvar na koju treba da zaboravite je brojanje kalorija.

“Puno ljudi nije svesno da sama količina hrane ne mora da znači i više kalorija već da izbor namirnica igra veću ulogu. Recimo, pasta iz restorana sa različitim dodacima može imati i preko 1.000 kalorija, dok se kod kuće može napraviti tako da sadrži 300-500 kcal, što je ogromna razlika, posebno za nekoga ko želi da smrša. Međutim, kalorije zaista treba koristiti samo kao okvir, ne i strogo pravilo. Fokus uvek treba da bude na osećaju gladi i sitosti, što je prilično individualno. Nisu ni svačije potrebe iste, kao ni potrošnja energije. Najkraće rečeno, kalorijski okvir za one koji nemaju dovoljno znanja o ishrani, zatim odabir pravih namirnica i praćenje signala organizma su dobar recept za određvanje lične porcije”, savetuje Nada.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

Mit koji svi znamo je da treba da zaboravimo na slatkiše ako hoćemo da budemo zdravi i vitki. Nada objašnjava zašto to jednostavno nije tačno.

“Rečenica ‘Nije adikcija nego restrikcija’ objašnjava ovaj mit. Istraživanja su pokazala da glodari kojima se uskrati šećer, nakon što im se ponovo vrati, pokazuju određene simptome zavisnosti. Ipak, kada je tim istim glodarima šećer dostupan koliko god žele, oni ne pokazuju nikakvu zavisnost. Ništa u šećeru ne izaziva fizičku zavisnost već činjenica da je u našoj prirodi da žudimo za onim što zabranimo sebi, a prija nam. Ugljeni hidrati, pa i sam običan šećer mogu biti deo pravilne ishrane”, otkriva nutricionistkinja.

Jesti svoje emocije

Još jedan čest momenat u dnevniku ishrane svake žene je onaj osećaj da hranom same sebe utešimo. Stresan dan na poslu, svađa sa partnerom ili loš komentar koji smo čuli o sebi odvedu nas na put prejedanja. Imamo potrebu da udovoljimo sebi tako što ćemo pojesti celu picu.

Međutim, odgovaranje na svoje emocije putem hrane nije uvek loše, ističe Nada Piliskić. Samo treba znati kada stvarno imamo problem, a kada je to samo trenutna reakcija.

“Svako se ponekad emocionalno prejede i to samo po sebi nije problem. Nekada nam baš zafali i prija ta krofna ili porcija pomfrita nakon stresnog dana na poslu, posebno kada se podeli sa nekim ko nam je podrška u takvim momentima. Ali kada to postane primarna reakcija na stres, pretvara se u problem. Verujem da osoba sama oseti kada to počne negativno da utiče na njeno zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko. Za početak, učestalost igra veliku ulogu i to bi mogao biti prvi pokazatelj da nešto treba preduzeti po tom pitanju”, govori Nada.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

Slično je sa potrebom da stalno nešto jedemo kada nam je dosadno, iako nismo pod nekim stresom.

“Treba otkriti zbog čega se osoba okreće takvom ponašanju koje joj evidentno smeta i nije dobro za nju. Određene navike poput sklanjanja hrane iz vidokruga, biranja da voće stoji na stolu umesto čokoladica, mogu biti od pomoći u datom trenutku. Ali ako je to nešto što se iznova i iznova ponavlja i ostavlja posledice, preporuka je da se uz stručnu pomoć radi na tome jer univerzalan odgovor ne postoji, a razlozi su mnogobrojni”, kaže Nada.

Ona savetuje da se treba obratiti nutricionisti, kao i psihoterapeutu, kako bi osoba uvidela korene svog ponašanja i pronašla zdravije alternative suočavanja sa stresom i svojim emocijama.

Začarani krug dijeta

Prvo se osećate loše zbog svog izgleda, pa onda osećate paniku i tugu, krenete sa izbacivanjem svega i svačega sa tanjira. Onda puknete jer ne možete da se izborite sa pojačanim osećajem gladi, pa se prejedete. E tada usledi gadno osećanje krivice i još veće mržnje prema samoj sebi.

Tako izgleda začarani krug dijeta, a izlazak iz tog vrzinog kola nije lak. Zahteva edikaciju i kritičko razmišljanje, tvrdi Nada.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

Sve počinje od našeg okruženja – prestanite da gledate ta savršena tela fitnes blogerki i njihove recepte za salate.

“Birajte kakav sadržaj konzumirate na svakodnevnom nivou i primećujte kakve emocija i ponašanja izaziva u vama. Kako budete radili na svom odnosu prema hrani, ali i prema sebi, promeniće se i pogled na sve ono što je bilo okidač dok ste bili deo kulture dijeta”, kaže Nada.

A ta kultura dijeta ostavlja užasne posledice po naše mentalno zdravlje.

“Uči nas da je normalno da zanemarujemo sebe pod izgovorom da tako vodimo računa o sebi, podstiče nas da se poredimo sa drugima i nedostižnim idealima, da isrpljujemo sebe do krajnjih granica jer to znači biti disciplinovan, da je perfekcionizam zdrava težnja ka savršenstvu, a ne neuspeli pokušaj da se rešimo nesigurnosti i još toliko toga što čini da se sve gore i gore osećamo u sopstvenoj koži”, ukazuje nutricionistkinja.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели N A D A P I L I S K I C (@nadapiliskic)

“Danas ima toliko sadržaja koji omogućuju značajan uvid u to koliko je kultura dijeta loša po nas, a dosta ljudi i u svom iskustvu imaju to, pa i sami znaju da ne funkcioniše. Međutim, teško je odreći se slamke spasa dok se ne ponudi nešto novo, zato smatram da je koncept intuitivne ishrane jako lekovit za sve, a posebno za one koji imaju istoriju sa dijetama ili poremećajima u ishrani. Budite otvoreni za nove informacije i novi način razmišljanja, povežite ih sa sopstvenim iskustvom i vidite šta vam zaista odgovara i daje dobar osećaj na duge staze, a šta vas samo dublje vodi u poremećen odnos prema hrani i opsesiju istom”, zaključuje Nada Piliskić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram