Koliko tačno treba da vežbate u zavisnosti od godina

Podeli:
Adrijana Lima
Foto: PUMA.COM/MEGA / The Mega Agency / Profimedia

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), jedna od četiri odrasle osobe ne vežba dovoljno. Nedostatak fizičke aktivnosti može povećati šanse za ranu smrt za 20 do 30 odsto. Sa druge strane, vežbanje je moćno sredstvo za prevenciju - pomaže u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, depresije i anksioznosti. Koliko treba da vežbate u zavisnosti od vaših godina?

Nedavno ažurirane smernice SZO preporučuju najmanje 150 do 300 minuta umerene aktivnosti nedeljno ili 75 do 150 minuta intenzivnije aktivnosti.

Iako to zvuči mnogo, ako to podelite kroz dane, ispada manje od sat vremena.

Koliko treba da vežbate zavisi od nekoliko različitih faktora. Smernice SZO ne navode samo vreme i intenzitet vežbi potrebnih za optimalno zdravlje; već takođe preporučuju vrste treninga – odnosno kombinaciju aerobnih vežbi i vežbi za jačanje mišića.

Foto: Shutterstock

Evo koliko aktivnosti treba vama i vašoj porodici, prema SZO:

Deca i adolescenti (5-17 godina): Najmanje 60 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno. Najmanje tri dana u nedelji trebalo bi da uključuje energičnu aerobnu aktivnost i aktivnosti koje grade jake mišiće i kosti.

Odrasli (18-64 godine): Najmanje 150 do 300 minuta umerene (ili 75 do 150 minuta snažne) aerobne aktivnosti nedeljno. Jačanje mišića dvaput nedeljno može pružiti dodatne prednosti.

Starije odrasle osobe (preko 65 godina): Seniori mogu da prate iste smernice kao i mlađi odrasli, ali treba da uključe trening snage i ravnoteže dva do tri puta nedeljno kako bi se zaštitili od padova.

Trudnice i žene posle porođaja: 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno uključujući vežbe za jačanje mišića.

Ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima i invaliditetom: Ove osobe mogu imati koristi od istih preporuka kao i zdravi odrasli i deca, uz modifikacije prema preporuci njihovog lekara.

Foto: Shutterstock

Ove smernice mogu zvučati zastrašujuće – zato, ako niste sigurni odakle da počnete, ovi saveti mogu pomoći.

Dr Kerol Garber, fiziološkinja i profesorka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, rekla je da ako vas pomisao na vežbanje naježi, probajte nešto prijatno kao što je istezanje ili lagana šetnja, ili zaplešite uz muziku koju volite.

Da biste izgradili snagu, dr Garber je preporučila dodavanje neke gimnastike, treninga sa tegovima ili treninga sa trakom za otpor.

***

Bonus video: Aerozagađenje i kako se zaštititi

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram