Nutricionista objašnjava kako da se ne ugojiš u izolaciji

Podeli:
Foto: LightField Studios / Alamy / Alamy / Profimedia

Pandemija koronavirusa sve nas je zarobila u stanovima i kućama, a kretanje je svedeno na minimum - uglavnom izlazimo samo da bismo otišli do prodavnice, apoteke ili obavili nešto neodložno. Uz to jedemo više i češće nego obično. Gotovo da nema čoveka koji se trenutno ne pita - kako da se ne ugojim?

Tema gojenja tokom karantina je jedna od najpopularnijih na društvenim mrežama jer, ne samo da se manje krećemo, već se često i okrećemo hrani u potrazi za utehom, zabavom ili nekom vrstom smirenja. Zato smo porazgovarali sa nutricionistkinjom Milkom Raičević o tome kako bi trebalo da se hranimo u ovim danima, kako iz karantina ne bismo izašli kao morževi.

„Stres dovodi do toga da svi krenemo da jedemo više i uglavnom se hvatamo za ono što nam je na dohvat ruke, pa bi zato za početak bilo dobro da nezdrave grickalice sklonite što dalje od sebe. Često se za grickalice hvatamo kad gledamo vesti popodne, jer te nove informacije predstavljaju stres, a idealno bi bilo da umesto nezdrave hrane, sebi spremimo neki lep biljni čaj, koji može da pomogne da se smirimo u periodima uznemirenosti. Tako ćemo najlakše da blokiramo glad izazvanu stresom“, počinje naša sagovornica.

Ona napominje da bi svi trebalo da izvadimo zimnicu koja nam je ostala i da je jedemo što više u narednim danima, jer em nema mnogo kalorija, em fermentisno povrće sadrži prirodne probiotike – koji nisu važni samo za dobru probavu i metabolizam, već pomažu i kod jačanja imuniteta. Raičević naglašava da mnogi ni ne znaju da imunitet kreće upravo iz stomaka, pa su zato prirodni probiotici posebno važni.

„Ukoliko niste pripremili zimnicu, nikakav problem. Uzmite glavicu kupusa, posolite, stavite u neku teglu, zatvorite i posle jedno pet do sedam dana vi ćete imati kiseo kupus! Ukoliko hoćete, možete da dodate i malo jabukovog sirćeta da ubrzate proces kiseljenja“, savetuje nutricionistkinja.

Tri glavna i dva sporedna obroka

Foto: Cultura Creative (RF) / Alamy / Alamy / Profimedia

Preskakanje obroka i izgladnjivanje nikako nisu preporučljivi, a tajna dobre linije je, zapravo, odavno poznata – izbalansirana ishrana.

„Trebalo bi da imamo tri glavna obroka tokom dana, i dva sporedna, takozvane užine. Za doručak možete da pojedete kačamak ili parče proje ili pola kifle ili krišku hleba sa nekim namazom, kao što su puter, kajmak, mast, samo bez preterivanja… Uz to dobro ide kiselo mleko, kefir ili jogurt sa probioticima, ili neko biljno mleko, koje možete sami da napravite. Naravno, salata je neizostavna. Preporučujem da se ne meša povrće i voće, posebno u smutijima“, savetuje.

Užina bi trebalo da bude voće, ili možete polovinu kifle koja je ostala od doručka da pojedete sa parčetom sira i nekom salatom.

„Za ručak savetujem supe i čorbe, posebno pileće supe, pošto sadrže imunoglobuline, koji podižu imunitet, a dijatalne su. Ukoliko možete da dođete do šupljih kostiju, koje su pune želatina i kolagena, to je takođe odlično, posebno za kosti. Ta supa mora da ima i crveno, i zeleno, i žuto, i belo  dakle dodajte namirnice tih boja pri kuvanju, kako biste izvukli maksimum vitamina i minerala“, preporučuje Raičević.

Druga užina ponovo može da bude voćna, a može da bude i jedno biljno mleko sa kafom, ili manje parče proje.

„Za večeru važi ono staro pravilo ‘Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju’. Dakle, ništa teško, jako, niti obimno“, savetuje nutricionistkinja.

Pročitaj još:

Ono što je jako važno jeste da tokom dana pijemo puno tečnosti. Voda, pored toga što nas hidrira, ima i ulogu da nas osvesti jesmo li gladni ili žedni. Naša sagovornica objašnjava da su centar za glad i centar za žeđ „komšije“ u kori mozga, pa se često dešava da mislimo da smo gladni, kada smo zapravo – žedni. Zato vodu treba piti tokom celog dana.

„Na svakih 15, 20 minuta trebalo bi da uzmete po nekoliko gutljaja vode. Voda se pije 30 minuta pre jela i sat vremena posle, nikako uz hranu. Savetuje se i da je ljudi piju pred spavanje i pre tuširanja, jer ovo može da bude prevencija srčanog i moždanog udara. Ovo je posebno važno za starije ljude i to u ovako stresnim situacijama. Takođe, pijte čajeve, jer svaki čaj ima neku svoju zdravstvenu korist“, kaže Raičević.

Nutricionistkinja savetuje svim ljudima koji su već na dijetoterapiji da ne odustaju, ali samo pod uslovom da je reč o balansiranoj ishrani, uz savet stručnjaka. Sve ostale moderne dijete su ne samo bacanje vremena, jer dovode do jo-jo efekta, već mogu da budu i opasne.

„Svi oni koji su iz pomodrastva uzeli bilo koju dijetu, zaita bi trebalo pre svega da razmisle o svom zdravlju“, upozorava ona.

Naravno, fizička aktivnost je obavezna, pa čak i kada smo kod kuće – to ne znači da ne možemo da se krećemo. U toku razgovora sa nama, nutricionistkinja kaže da i sama šeta kroz stan, jer je to jedan od načina da sagori kalorije. Pored toga, savetuje lagane vežbe koje svako može da odradi: vožnja bicikla u krevetu, preskakanje vijače (ukoliko komšijama ne smeta lupanje), okretanje obruča, ili rad po kući. Pranje prozora, na primer, sagoreva dosta kalorija, a dok gledate televizor možete da radite vežbe za ruke uz pomoć dve obične flaše vode umesto tegova.

Post

Uskršnji post, koji je trenutno u toku, može takođe da bude dobar način da se očisti telo.

„Post može da bude jako zdrav i dobar za čišćenje organizma, ali samo ako se radi ispravno. Pijte što više tečnosti i čaja, a dnevni meni treba da bude takav da u toku dana budu zastupljene sve četiri boje namirnica – crvena, žuta, zelena i bela. Moj savet je i da se jedu klice, koje ćete lako napraviti sami kod kuće od pšenice, ovsa, raži ili nekog drugog zrnevlja“, poručuje Raičević.