„Imam trbušnjake prvi put u životu – bez teretane i dijete“

Podeli:
Trbušnjaci
Foto: Alen Ajan / Alamy / Alamy / Profimedia

Pre dva meseca pozitivno me šokirao slučajan pogled u ogledalo – po prvi put u životu, s 32 godine primetila sam jasne linije koje ocrtavaju trbušne mišiće na mom telu.

Iako sam većinu života bila mršavica, nikad nisam imala vidljive linije trbušnih mišića. Sećam se da sam kao maturantkinja imala 49 kilograma, a s polaskom na fakultet, ta se brojka počela povećavati. Prehrana bazirana na menzi i pekarama dala je svoje, piše autorka za Zadovoljna.hr.

Nakon dve-tri godine studentskog života, s vežbanjem koje je uključivalo samo jedan sat nedeljno na prvoj i drugoj godini u sklopu obaveznih časova telesno-zdravstvene kulture, nakupila sam pet kilograma.

Pročitajte još:

Već sam tada uočila da mi ne pristaje odeća kao nekad, ali nisam se brinula. Samo sam bila srećna što sam jednom zauvek završila s mrskim mi telesnim.

No nakon sticanja diplome i svih nedaća koje su usledile, kilogrami su se ređali jer sam hranu gledala kao beg i kao utehu. Ipak, u proleće 2019. godine odlučila sam uzeti stvari u svoje ruke.

Počela sam se aktivno baviti trčanjem. Kada sam krenula na svoje prvo jutarnje trčanje, mislila sam da ću se srušiti nakon sto metara. Drugi put je bilo bolje, treći još bolje i tako sam odlučila te iste jeseni prijaviti se za trčanje svoje prve UNICEF-ove trke.

Osećaj dolaska do cilja i pobede nad samom sobom i svojim strahovima jedan je od najboljih koje ću pamtiti do kraja života.

Pola godine kasnije nastupio je karantin zbog pandemije i tu su se svi moji nekad izgubljeni kilogrami počeli opet nakupljati. Bilo je dana kada bih nadobudno vežbala, ali to me držalo najviše dve nedelje u cugu, a potom bih odustala. I tako po nekoliko puta.

No, s dolaskom 2021. nešto se u meni promenilo. Nisam više mogla da gledam svoj odraz u ogledalu.

Pitala sam se nameravam li zaista tako provesti svoje tridesete. Iako sam imala samo 6-7 kilograma viška, oni su se svi skupili baš oko struka pa se činilo kao da imam i više. Odeća mi nije stajala onako kako sam želela, osećala sam se nelagodno i znala sam da moram nešto da uradim.

KAKO SAM SMANJILA MASNE NASLAGE?

Može i bez teretane i trenera

Kako sam počela vežbati još u vreme dok su teretane bile zatvorene, treniranje uz trenera mi je ionako bilo nemoguće, a ni inače nisam ljubitelj teretana. Jedina opcija bila mi je da počnem da vežbam uz neku od mobilnih aplikacija ili videe na internetu.

I tako je i počelo. Birala sam vežbe namenjene skidanju masnih naslaga, pažljivo slušala uputstva instruktora na njima i s remenom počela da savladavam sve vežbe koje su mi u tom trenutku bile potrebne.

Vežbala sam svega 25 minuta dnevno, uz mobilnu aplikaciju, pet puta nedeljno. To je bilo moje vreme daleko od računara, tekstova, poslova, društvenih mreža i svega ostalog.

Prilagodila sam sebi tempo vežbi, pratila uputstva na aplikaciji i prosto vežbala. Jedina oprema koju sam imala bila je lopta za pilates, a sve ostalo bile su vežbe s težinom vlastitog tela, trening visokog intenziteta (tzv. HIIT) i aerobne vežbe, bez opreme.

Pomodne namirnice nisu potrebne

Foto: Shutterstock

Dva meseca praktikovala sam povremeni post, poznatiji pod nazivom intermittent fasting. Jela sam količinu kao i inače, ali sam se ograničila da jedem od 8 ujutro do 17 sati sati. Poenta ovog posta je da ne jedete određen broj sati kako bi telo počelo da troši masne naslage, barem 12. Idealnim se smatra jesti 8 sati, a postiti 16, ali to mi nije odgovaralo pa sam postila 15 sati, a jela 9.

Kada bi otkucalo 17 sati, znala sam da nakon toga više nema jela za mene, barem ne većinu dana u nedelji. Povremeno bih sebi dozvolila odlazak u lanac brze hrane, ali i tada sam birala opciju koja ima najmanje kalorija.

Moja ishrana nije se čarobno promenila preko noći. Nisam odjednom počela da kupujem skupe namirnice kao što su avokado, čia semenke, losos i slično.

I dalje sam jela testeninu na sto načina, pirinač, krompir, zelenu salatu i slično, sve ono što je finansijski prihvatljivo. Jedna promena bila je ta da sam odlučila da unosim manje čokolade i čipsa. Prosto mi je bilo žao nakon vežbanja sve „uništiti“ jednom kesicom čipsa.

Napredak neće doći preko noći i biće teških dana

Kada sam već vežbala nedeljama, nisam uočavala nikakve promene na svome struku. Vežbala sam jer sam se osećala mentalno bolje onih dana kada bih odradila vežbe, osećala sam da radim nešto samo za sebe i shvatila da se neće dogoditi ništa loše ako 25 minuta dnevno posvetim samo vežbanju.

Svakako, kako sam u isto vreme vodila bitku i sa svojim mentalnim zdravljem i posledicama s kraja 2019. i 2020, tako je bilo i dana kada mi se ni najmanje nije dalo vežbati ili kada bih u jednom danu pojela kutiju keksa, kesu čipsa i picu iz obližnje pekare. I to je u redu.

S vremenom su se takvi dani smanjivali, a kada sam pre dva meseca slučajno uhvatila svoj odraz u ogledalu i videla linije koje ocrtavaju trbušne mišiće, nisam mogla verovati.

Po prvi put nakon nekoliko meseci obukla sam pantalone koje sam kupila dan pre velikog zemljotresa. Bile su mi mrvicu velike. Pantalone koje sam nosila čitavo prošlo leto velike su mi i u bokovima, i u struku, a majice koje već duže imam više ne ocrtavaju svaki moj „šlaufić“.

Podrška je vrlo važna

Kada sam počela s vežbanjem, već sam bila u vezi sa sadašnjim partnerom kojem je teretana drugi dom. S jedne strane, njegov napredak u poslednjih nekoliko godina, skidanje 20 kilograma i isklesano telo bili su mi podsticaj da i ja počnem da radim na sebi. Istovremeno sam imala nekog ko je prošao borbu sa svojim telom i zna kako je to osećati se grozno i spolja i iznutra.

Pokazivao mi je neke vežbe koje on radi, zajedno smo odradili pokoji trening, ali ono što je najvažnije u svemu jeste to da mi je bio velika podrška i navijao za svaki moj odrađeni set vežbi, bez ikakvog pritiska. To mi je ujedno bila i velika promena jer sam u prošlosti doživela da mi je rečeno kako sam debela, i to sa samo 5-6 kilograma viška.

I nije poenta u tome šta neki muškarac misli o mojih 5-6 kilograma viška, nego o tome kako te naizgled bezazlene izjave oblikuju naše viđenje sebe u trenucima kada samo najranjiviji.

Uz fizičko, treba raditi i na mentalnom zdravlju

Paralelno s vežbanjem, počela sam aktivnije da radim na mentalnom zdravlju. Ponovno sam krenula na psihoterapiju. Taj put je praktično tek na svom početku, ali jednom kada osvestite da se niste prejedali bez razloga nego zbog duboko ukorenjenih trauma iz prošlosti, biće vam lakše, na neki način.

Radim na sebi spolja i iznutra. Izgubila sam četiri centimetra u struku i tri kilograma. Po prvi put ikad imam vidljive trbušne mišiće. Na prvi pogled ne izgleda mnogo, ali ja se osećam znatno drugačije.

Imam više snage i više energije. Normalno se mogu penjati stepenicama bez da imam osećaj da ću izdahnuti, mogu izdržati trening kakav pre nekoliko meseci ne bih mogla i ono najvažnije – srećnija sam nego što sam bila jako, jako dugo.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram