Kaja Gerber puni 25 i ima verovatno najpametniji odgovor na pitanje šta znači biti "nepo baby"

Kaja Gerber radi nešto mnogo jednostavnije. Ne pokušava da nas ubedi da bi njena karijera izgledala potpuno isto da joj majka nije Sindi Kraford.

Naprotiv.

U jednom od svojih najnovijih intervjua otvoreno je rekla da je čitavu karijeru bila „nepo baby“ i da je od toga imala korist. Ali je odmah priznala i nešto još zanimljivije: kada gleda druge naslednike poznatih porodica, i sama pomisli — u redu, sada mi pokaži zašto zaslužuješ taj posao.

U vremenu kada se internet već godinama prepire oko toga koliko prezime, kontakti i porodični kapital određuju ko dobija priliku u modi, filmu i muzici, možda je baš zato njen odgovor neobično osvežavajući.

Kaja ne tvrdi da privilegija ne postoji. Tvrdi da privilegija nije kraj razgovora.

Kaja nikada nije morala da se pretvara da je u modu stigla slučajno

Teško je zamisliti bolju početnu poziciju za buduću manekenku.

Majka joj je Sindi Kraford, jedno od lica koje je definisalo eru supermodela devedesetih. Otac Rande Gerber uspešan je biznismen. Kaja je odrasla uz modne fotografe, revije i ljude čija su imena za većinu mladih modela nedostižan deo industrije.

I ona je toga bila svesna mnogo pre nego što je izraz „nepo baby“ postao internet opsesija.

Još 2019. pisala je da je sa 13 godina potpisala ugovor sa agencijom i otvoreno priznala da je u posao ušla sa znanjem i sigurnošću koje većina devojaka nema. Imala je majku koja je mogla da joj objasni kako industrija funkcioniše, prve poslove radila je uz ljude kojima je porodica verovala, a na putovanjima je imala pratnju.

Sa 16 godina prošetala je prvom velikom pistom za Calvin Klein, a već tokom te prve modne sezone radila je Alexander Wang, Marc Jacobs i niz najvećih revija u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu.

Naravno da je prezime Gerber-Kraford pomoglo da vrata budu otvorena.

Kaja nikada nije tvrdila suprotno.

Još pre tri godine rekla je ono što mnogi „nepo babies“ izbegavaju

Kada je 2023. direktno upitana o privilegijama koje dolaze sa njenom porodicom, nije pokušala da ih relativizuje.

Rekla je da ih neće poricati i kao primer navela nešto veoma jednostavno: čak i kada bi jedina prednost bila to što kod kuće ima osobu od koje može da dobije odličan profesionalni savet, i to bi već bila ogromna privilegija.

Sindi je, prema Kajinoj priči, imala i vrlo dobru šalu na račun pretpostavke da majka može jednostavno telefonom da joj obezbedi kampanju: da je mogla tek tako da pozove Chanel i rezerviše posao, rezervisala bi ga sebi.

Ali Kaja istovremeno priznaje da je upravo preko majke upoznala ljude sa kojima je kasnije profesionalno sarađivala.

To je važna razlika.

Ne kaže: „Moji roditelji mi nisu pomogli.“

Kaže, praktično: „Naravno da jesu. Sada je na meni šta ću uraditi sa tom prednošću.“

A onda je iz mode prešla u industriju u kojoj su je ponovo čekala ista pitanja

Poslednjih godina Kaja sve ozbiljnije gradi glumačku karijeru.

Pojavila se u filmovima Bottoms i Saturday Night, seriji Palm Royale, radila sa Rajanom Marfijem, a sada ima jednu od glavnih uloga u njegovoj adaptaciji romana Breta Istona Elisa The Shards.

I upravo je prelazak u glumu ponovo otvorio pitanje koje ju prati praktično od tinejdžerskih dana: koliko prilika dobija zato što je Kaja Gerber, a koliko zato što je dobra?

Njen odgovor nije da publika nema pravo da pita.

Zapravo je gotovo suprotan.

Kada je sa njom u The Shards zaigrao Homer Gir, sin Ričarda Gira, Kaja mu je objasnila da neće imati luksuz da ga publika posmatra kao potpuno anonimnog glumca. Ljudi će znati ko mu je otac i zato će od samog početka očekivati da dokaže da pripada tamo. Ona kaže da je isti pritisak kod nje proizveo želju da radi više.

Možda je to najzanimljiviji deo njenog odnosa prema čitavoj „nepo baby“ etiketi.

Ne traži od publike da spusti kriterijume zato što je teško živeti sa poznatim prezimenom. Naprotiv — kao da prihvata da će kriterijumi verovatno biti viši.

Privilegija može da otvori vrata, ali ne može zauvek da radi posao umesto vas

Naravno, Kajino priznanje ne rešava raspravu o nepotizmu.

Činjenica da je neko svestan svojih privilegija ne znači da one nestaju. Devojka bez poznate majke i kontakata u modnoj industriji možda nikada neće ni dobiti priliku da pokaže da li bi na pisti bila jednako dobra. Isto važi za mladog glumca koji nema prezime koje će zainteresovati producente pre nego što uđe u prostoriju.

Upravo zato je „nepo baby“ debata mnogo veća od pitanja da li su deca poznatih ljudi talentovana. Mnogi jesu.

Pitanje je ko uopšte dobija priliku da svoj talenat dokaže.

Kaja, međutim, barem ne pokušava da zameni tu priču mitom o tome kako je do svega stigla sa potpuno iste početne tačke kao svi ostali.

I možda je upravo to razlog zbog kojeg njen odgovor funkcioniše.

Sa 25 više ne mora da beži od poređenja sa Sindi Kraford

Kada se pojavila u modi, gotovo svaki naslov o Kaji Gerber sadržao je ime njene majke. Sličnost je bila previše očigledna, biografija previše dobra, a nostalgija za supermodelima devedesetih previše jaka da bi je industrija ignorisala.

Danas, pred 25. rođendan 3. septembra, ta veza nije nestala — samo više ne mora da bude problem koji treba objašnjavati.

Pored modelinga i glume, Kaja je sa Alisom Rider pokrenula Library Science, književni projekat posvećen knjigama koje često ne završavaju na standardnim listama bestselera, novim autorima, prevodima, dramama, esejima i poeziji. Njihova ideja je, kako same kažu, vrlo jednostavna: naterati ljude da više čitaju.

I možda upravo tu njena priča postaje zanimljivija od još jednog pokušaja dokazivanja da je „više od ćerke Sindi Kraford“.

Naravno da jeste ćerka Sindi Kraford. Naravno da joj je to otvorilo vrata koja su za većinu ljudi zaključana. Naravno da je zbog toga imala prednost.

Kaja Gerber sa 25 očigledno više nema potrebu da bilo šta od toga poriče.

Njena mnogo pametnija pozicija je: dobila sam prednost — sada moram da pokažem šta umem da uradim s njom.