Danska dijeta: Zašto je tako popularna, ali i opasna

Podeli:
Dijeta
Foto: OJPHOTOS / Alamy / Alamy / Profimedia

U poslednje vreme takozvana kopenhagenska dijeta postala je pravi fenomen. Dok se jedni uzdaju u nju jer je, kako kažu, vrlo efikasna, drugi je kude jer drastično smanjuje unos neophodnih kalorija.

Šta je danska dijeta

Poznata još i kao danska kraljevska bolnička dijeta, ovaj režim ishrane je zapravo 13-dnevni plan za koji kažu da topi i do 22 kilograma. Ovaj strog dijeteski režim kaže i da su kalorije strogo ograničene, a obroci se sastoje od namirnica sa visokim sadržajem proteina i masti.

Osim visine, težine, godina i načina života, muškarcu je obično potrebno oko 2.500 dnevnih kalorija, pišu na sajtu GoodToKnow. Za žene je to oko 2.000, a u ovoj dijeti dozvoljen unos kalorija je skoro prepolovljen. Navodi se i da je zabranjeno kuvanje sa uljem i namirnicama koje se ne nalaze na listi danske dijete.

Oni koji odluče da pokušaju takođe moraju da piju najmanje dva litra vode dnevno.

Na sajtu GoodToKnow navode i moguće nuspojave koje uključuju grčeve u mišićima, vrtoglavicu i konfuziju, kao i da ovaj režim ishrane ne treba ponavljati dve godine. Savetuje se i obraćanje lekaru ukoliko se jave bilo koje nuspojave.

Kako funkcioniše danska dijeta

Dok pomaže onima koji bi da izgube značajnu količinu težine za manje od dve nedelje, danska dijeta navodno ubrzava metabolizam na duži rok. Postoji više varijacija ove dijete, a osnovni kaže da je doručak – kafa sa jednom kockom šećera, ručak – 400 g kuvanog spanaća sa dva tvrdo kuvana jajeta i paradajzom, a večera – 200 g bifteka sa zelenom salatom, sokom od limuna i prelivom od ulja.

Parče tosta dodaje se drugog dana, kada je ručak 250 g šunke sa jednom šoljom nemasnog jogurta. Večera je 200 g goveđeg pečenog mesa uz isti prilog kao i prvog dana. Plan se nastavlja na sličan način do 13. dana.

Doručak je otprilike šolja kafe sa kockom šećera uz eventualno parče tosta, ručak parče šunke, dva jajeta i salata ili jogurt, a večera šnicla i salata ili samo salata i jedna voćka.

Da li danska dijeta deluje

Iako uz ovu dijetu možete da brzo izgubite kilažu, nutricionisti je ne preporučuju jer je vrlo restriktivna.

„To je nezdrava ishrana zbog veoma ograničenog unosa kalorija i hranljivih materija. Ne postoji ravnoteža unosa proteina, ugljenih hidrata i esencijalnih masti kroz namirnice“, kaže nutricionistkinja Aliks Vuds.

Kako kaže, to može da dovede do pothranjenosti i problema sa manjkom energije jer je unos kalorija ograničen na 600 do 1.000 kalorija dnevno, što je manje od polovine preporučenih kalorija za muškarce i žene.

„Doručak u ovoj dijeti, tj. samo kafa sa šećerom, može izazvati skok hormona stresa i povećati cirkulaciju glukoze, uzrokujući skokove šećera u krvi i pad energije “, kaže ona.

Dodaje i da su ostali obroci prepuni proteina iz crvenog mesa što potencijalno može da podigne nivo lošeg holesterola i da uzrokuje druge kardiovaskularne komplikacije.

Vuds ukazuje na još jedan negativan aspekt ovog plana.

„Sa takvom ishranom gubi se voda, a ne masti, pa se kilaža vraća čim počnete da ponvo jedete normalno. Takođe, bez dovoljno nutrijenata, vežbanje će najverovatnije biti nemoguće, što može da višestruko loše utiče na zdravlje. Sve to govori da danska dijeta nije dobar izbor, poosebno bez nadzora stručnog lica.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: POSNA DIJETA