Da li je pravilo pet sekundi mit i da li možete da jedete hranu s poda?

Fitnes i ishrana 23. nov. 202122:14
Podeli:
Hrana sa poda, pravilo pet sekundi
Foto: Shutterstock

Svima su nam barem jednom pali na pod kreker ili parče pice koje smo i dalje hteli da pojedemo. A možda smo ih i pojeli, pozivajući se na pravilo pet sekundi. Da li je u redu jesti hranu koja je pala na pod? Da li je pravilo pet sekundi samo laž u koju volimo da verujemo?

“Pa zapravo ne volim ljudima da govorimo šta da rade”, rekao je Don Schaffner, profesor na odelu za znanost o hrani na Univerzitetu Rutgers.

“Volim da pričam ljudima o znanosti i pustiti ih da sami odluče. Svakako, ako nešto ispustiš na pod, može doći u kontakt s klicama, a ako te klice pojedeš, možeš se razboleti.”

Pitanje je da li je pravilo pet sekundi istinito je jako kompleksno, a stručnjaci kažu da odgovor zavisi o brojnim faktorima, poput vrste hrane, vrste poda i toga čime je ta površina potencijalno kontaminirana.

Pročitajte još:

Odakle potiče pravilo pet sekundi?

Niko nije siguran odakle potiče ideja o pravilu pet sekundi, ali se često pripisuje mongolskom vladaru Džingis-kanu iz 13. veka, za kog se tvrdi da je imao pravilo da hrana koja padne na pod ostaje tamo sve dok on ne odluči drugačije, prenosi HuffPost.

“Postoje neki Džingis-kanovi citati o jedenju hrane s poda. On je smatrao, ako je to dovoljno dobro za njega, onda je sigurno dobro i za sve druge”, rekao je Paul Dawson, profesor na odelu za znanost o prehrani i ambalaži na Univerzitetu Clemson.

Međutim, ljudima tog doba nedostajalo je znanje o mikroorganizmima i o tome kako oni mogu uzrokovati bolesti, naglašavaju u knjizi Did You Just Eat That? autori Paul Dawson i Brian Sheldon.

“Nije moguće tačno utvrditi kada je ovaj mit započeo”, rekao je Dawson. “Mislim da je to samo jedan od onih društvenih mitova koji su na neki način započeli i ljudi su samo nastavili da propagiraju.”

Hrana sa poda, pravilo pet sekundi
Foto: Shutterstock

Šta se događa kada ispustite hranu na pod?

I Dawson i Schaffner proučavali su pravilo pet sekundi i šta se događa kada različita hrana dođe u dodir s različitim površinama. U studiji iz 2006., objavljenoj u Journal of Applied Microbiology, Dawson i drugi istraživači ispitali su uticaj i trajanje vremena u kojem je hrana bila u kontaktu s kontaminiranom površinom na prenosi bakterija u hranu. Testirali su tri vrste površine – pločice, drvo i tepih – kontaminirane salmonelom te dve vrste hrane – salamu i hleb.

Istraživanje je pokazalo da su najvažniji faktori onečišćenje poda i vrsta površine. Tepih je dulje sadržao više bakterija, ali se one nisu toliko prenosile na hranu. Porozna površina tepiha omogućila je bakterijama da uđu dublje u njega i ne stoje toliko na površini, rekao je Dawson. No bakterije mogu da žive na suvim površinama i do nekoliko nedelja tako da je potencijal kontaminacije velik, objasnio je.

Schaffner je 2016. bio koautor studije objavljene u Applied and Environmental Microbiology Journalu, koja je testirala lubenicu, hleb, hleb s maslacem i gumene bombone bačene na kontaminirani nerđajući čelik, pločice, drvo i tepih na periode od sekunde, pet sekundi, 30 sekundi i 300 sekundi. Istraživanje je pokazalo da se najviše bakterija prenosi na lubenicu, a najmanje na gumene bombone. Dulja izloženost bila je glavni čimbenik, ali kontaminacija se dogodila čak i u periodima koji su najkraće trajali.

“Naše istraživanje je pokazalo da u svakom pojedinom stanju – bez obzira na to koja površina, hrana i vreme su u pitanju – uvek postoji prenos nekih bakterija”, rekao je Schaffner. “Nije bilo vremenskog perioda u kojem nismo videli prenos bakterija.”

Pročitajte još:

Koji drugi čimbenici utjiču na pravilo pet sekundi?

Iako je važno koliko dugo je hrana na podu, vrsta hrane i ono što je zapravo na tom podu jednako je važno, ako ne i više. Prema Schaffneru, razina vlažnosti hrane je ključni faktor. Na primer, u njegovoj studiji, kada su komadiće lubenice bacili na različite površine, većina bakterija se prenela na voće.

“Mislimo da je to zato što vlaga olakšava kretanje bakterija s površine na hranu. Bakterije nemaju noge tako da im je zaista potrebna vlaga da bi mogle da se kreću”, objasnio je.

Suva hrana poput hleba i gumenih bombona dovela je do manjeg prenosa bakterija, ali je i dalje pokupila dovoljno bakterija da možete da se razbolite, pojašnjava Dawson.

Osim bakterija, podovi mogu biti prekriveni prašinom ili dlakom kućnih ljubimaca, što bi moglo doći na vašu hranu. To nije nešto što bi hteli da pojedete, ali Dawson smatra da je to samo po sebi verovatno bezopasno, prenosi Index.

Je li pravilo pet sekundi istinito?

“To je popriličan mit. Zaista zavisi od toga šta je na tlu i gde hrana padne”, rekao je Dawson. “Hrana će odmah pokupiti bakterije tako da se samo kockate ako je pojedete i niste sigurni što je na toj površini.”

Bolesti koje se prenose hranom, poput salmonele, mogu uzrokovati mučninu, povraćanje ili proliv, a mogu biti čak i smrtonosne.

“Brinem se zbog patogenih bakterija i patogenih virusa koji mogu uzrokovati bolesti”, rekao je Schaffner. “Ne postoji ‘sigurno’ vreme kada se nijedna bakterija neće preneti na hranu.”

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram