Bolje je da budeš bucka u dobroj formi, nego mršavica koja nikad ne vežba

Foto: DESI / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia; MEGA / The Mega Agency / Profimedia; DIGGZY / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Kilogrami nisu merilo zdravlja.

Fit i mršave osobe se često smatraju zdravijim i pretpostavlja se da su u kondiciji. Ipak, naučnici su osporili ovo mišljenje, uz upozorenje da je četvrtina žena srednjih godina u Ujedinjenom Kraljevstvu koje su gojazne, prema njihovom BMI, zapravo u dobroj formi.

Oni navode da ova grupa, zajedno sa 10 odsto gojaznih muškaraca u Britaniji, spada u kategoriju „fit, ali punački“ – što znači da nemaju nikakva zdravstvena stanja prouzrokovana težinom.

Talas gojaznih fitnes influensera odavno utiče na svest ljudi o tome da višak kilograma ne predstavlja prepreku da budete u formi i zdravi. Krupniji posetioci teretana rekli su za DailyMail da ljudi mogu biti gojazni i dok vode „zdrav i aktivan život“.

Foto: Shutterstock

Neki stručnjaci kažu da težina „nije glavna stvar“ koju treba uzeti u obzir kada se ocenjuje zdravlje osobe i da je bolje biti „punačak i fit“ nego „mršav i mlitav“.

Ipak, ne smemo smetnuti s uma da gojaznost može da izazove niz bolesti opasnih po život, kao što su bolesti srca, masna jetra i problemi sa bubrezima.

BMI je najčešće korišćeni pokazatelj da li neko spada u ovu kategoriju. Izračunava se tako što se težina u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat. Međutim, medicinski radnici već dugo upozoravaju na nedostatke BMI skale, koja je poslednjih godina pod sve većom kontrolom.

Na primer, ne može se reći da li neko teži više od proseka za svoju visinu zbog viška mišića ili masti. Tako na primer ragbi igrač i osoba koja nikada ne trenira iste visine i težine imaju isti BMI rezultat.

Foto: Shutterstock

Variša Tarik, spisateljica iz Londona, ima, na primer, „gojazan“ BMI.

Ova 26-godišnjakinja kaže da vežba od 12. godine i da uživa u teretani zbog radosti i adrenalina koje joj to pruža. Tarik, koja ima 95 kg i visoka je 165 cm, ne veruje da je njena težina sprečava da bude u top formi. Prema nedavnom pregledu, ona nema nikakvih zdravstvenih problema zbog težine. Variša prelazi 10.000 koraka dnevno, većinom sprema kuvana jela i mirna je i srećna sa svojim telom. „Živim aktivan i zdrav život“, rekla je Tarik.

„To je apsolutno najgore i ne bi trebalo da bude deo velnes i zdravstvenog sistema“, rekla je ona.

S njom se slažu i Mirna Valerio, strastvena trkačica koja se predstavlja kao „debela“ svojim pratiocima na Instagramu, koja tvrdi da je BMI „nepouzdan“ i da „samo nagoveštava zdravstvenu situaciju neke osobe“, kao i plus size influenserka Aleksija koja ima 39.900 pratilaca na Instagramu, i koja navodi da BMI izaziva „štetne stereotipe i fobiju od masti“.

Dr Mark Homer, fizikolog za vežbe na Novom univerzitetu Bakingemšir, ponovio je njihove argumente. On je za Tajms rekao da telesna težina „nije glavna stvar koju treba uzeti u obzir kada se ocenjuje nečije zdravlje“.

„Vežbanje će pomoći da se poboljšaju dugoročni i kratkoročni ishodi za većinu ljudi. Bolje je biti debeo i u formi nego mršav i nesposoban“, naveo je on i dodao da biti samo vitak ne garantuje dobro zdravlje.

Foto: Shutterstock

Veliki broj istraživanja povezao je neaktivnost sa dijabetesom tipa 2, nekim vrstama raka, pa čak i ranom smrću. Smatra se da mnogo sedenja usporava metabolizam, što utiče na sposobnost tela da reguliše šećer u krvi, krvni pritisak i razgrađuje telesne masti.

Uprkos tome, fenomen „debeli, ali u formi“ ostaje kontroverzan zbog širokog spektra zdravstvenih problema koji su povezani sa težinom.

Kako biti zdrav kroz vežbanje

Vežbanje samo jednom ili dva puta nedeljno može smanjiti rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Stariji od 18 godina treba da imaju za cilj:

– Jačanja glavnih mišićnih grupa (noge, kukovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke). Ovo uključuje nošenje teških torbi za kupovinu, jogu, pilates i dizanje tegova, najmanje dva dana nedeljno.

– Praktikovanje najmanje 150 minuta aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili 75 minuta jakog intenziteta u periodu od sedam dana. Umerena aktivnost uključuje brzo hodanje, vožnju bicikla, ples i tenis u parovima. Intenzivna aktivnost uključuje trčanje, plivanje i vožnju bicikla brzo ili uzbrdo.

Foto: Shutterstock

– Rasporedite vežbanje ravnomerno na četiri do pet dana u nedelji ili svaki dan

– Smanjite vreme provedeno sedeći ili ležeći i duge periode mirovanja razbijte nekom aktivnošću

Stariji takođe mogu da postignu cilj nedeljne aktivnosti sa:

– Nekoliko kratkih sesija aktivnosti veoma snažnog intenziteta. Ovo uključuje dizanje teških tegova, kružni trening i sprint uzbrdo.

– Kombinacija aktivnosti umerenog, snažnog i veoma snažnog intenziteta

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram