Spisateljica Mari Kondo je ekspertkinja za transformaciju neurednih domova u uredan i minimalistički prostor. Ima Netflix seriju, kao i nekoliko knjiga - a poslednju je posvetila samo čišćenju. Njene savete za čist dom slušaju milioni.
Postoje neki koraci u hvaljenoj „KonMari metodi“ koji možda nisu realni za nekoga ko ima užurbanu svakodnevnu rutinu.
Međutim, Mari takođe nudi niz jednostavnih saveta koje svako može da upotrebi, kako bi svoj stan ili kuću učinio manje pretrpanim i više prijatnim.
Evo tri najlakša koraka.
Prvo odbacite, a zatim organizujte
„Efikasno pospremanje uključuje samo dve suštinske radnje: odbacivanje i odlučivanje gde da se stvari čuvaju“, piše Kondo u svom novom bestseleru.
Prvo, čistka. Ovaj korak je jedan od onih koji najviše menjaju prostor, ali je i najteži.
Otarasiti se stvari koje ste imali duže vreme može biti teško, posebno kada je u pitanju odeća, ali morate biti strogi prema sebi. Ako niste nosili neki top od ranih 2000-ih, verovatno ga nećete ponovo nositi u skorije vreme.
Ovaj korak uvek mora da dođe pre organizovanja – jer je to mnogo lakše uraditi kada imate manje stvari koje treba da sortirate. Ne pravite nepotreban posao za sebe, samo ćete se umoriti i odustati.
Sortirajte stvari po kategoriji, ne prema lokaciji u domu
Kondo kaže da koren nereda leži u činjenici da ljudi često čuvaju istu vrstu predmeta na više od jednog mesta.
Kada započnete proces sređivanja, možda će vam se činiti lakšim/logičnijim da podelite proces po prostoriji. Međutim, Kondo predlaže da se fokusirate na organizovanje vaših stvari po kategoriji, a ne po lokaciji.
Na primer, recimo da počnete da organizujete knjige u spavaćoj sobi, pre nego što se uhvatite u koštac sa policom za knjige u dnevnoj sobi. Zar ne bi imalo smisla organizovati policu za knjige, kao i odbaciti/donirati knjige koje ne želite, a zatim proći kroz kuću i skupljati knjige sa mesta na kojima nisu predviđene – da biste mogli da napravite više prostora u tim sobama?
Čuvajte samo stvari koje vam donose radost
Kondo kaže da uzmete svaki predmet u ruku i zapitate se: „Da li mi ovo izaziva radost?“ Ako izaziva, zadržite ga. Ako ne, odbacite ga.”
Ovo bi u početku moglo izgledati kao glupa praksa, jer, budimo realni, postoje predmeti koji ne izazivaju radost, ali verovatno bi trebalo da ih zadržite.
Zato možda pokušajte da držite svaki predmet i odmerite njegovu korisnost, kao i koliko često ga koristite.
***
Bonus video: Reciklaža otpada u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
