Reljine fotografije uživaju kultni status.
Relja Ivanić je dobro poznato ime u svetu arhitektonske fotografije. Zahvaljujući njegovoj sposobnosti da uz pomoć fotografije oživi svaki objekat, postao je prava ikona u svetu arhitekture i to potpuno zasluženo. Kako kaže, nametao se isključivo svojim radom.
„Ja sam gradio svoju karijeru kroz to da se zapravo nametnem svojim radom u trenutku kada nije postojala arhitektonska fotografija kod nas. Mi nikada nismo imali dokumentovanu arhitekturu na kvalitetan način i bilo je par ljudi koji su pokušali da se bave time kad sam ja počinjao, koji su stariji od mene i koji su imali tek nekoliko stvari koje su fotografisali. Uspeo sam čitav niz objekata da fotografišem i da malo nametnem standard kako se prikazuje arhitektura“, priča za naš portal Relja Ivanić.
Sve je krenulo od portala koji je osnovao 2011. u trenutku kada je delovalo da ništa u državi nije funkcionisalo. Objavili su brvnaru sa Divčibara koja je postala jedan od najpopularnijih projekata.
„Svi časopisi su prestali da se izdaju, ili su napravili duže pauze, koje su rezultat krize – nema portala, nema ničega. I mi objavimo prikaz vikendice na Divčibarama i padne nam server. Imali smo 4.000 šerova na Fejsbuku. Mi smo portal SuperProstor napravili na entuzijazmu, u želji da otkrijemo ko šta u praksi radi, a bez želje da ga komercijalizujemo. Posle fakulteta, hoćeš da se baviš nekim finim stvarima, a okruženi smo bili negativnim pričama. I kako ćemo da se zovemo – Superprostor, u trenutku kada deluje da takvih prostora nema nigde kod nas.“
Višegodišnji rad u praksi je doveo do nastanka novog SuperProstora, platforme koja povezuje arhitekte, priozvođače, izvođače i korisnike.
„Prva stvar koju radimo jeste da biramo s kojim arhitektama radimo i koje njihove projekte prikazujemo i onda kroz te njihove projekte uzmemo i identifikujemo ko je šta radio na projektu, popišemo sve te firme i dobijamo komentare kakva je bila saradnja. Tako da firme sa kojim su bile loše saradnje ne pozivamo na platformu. S kim god da radiš na platformi imaćeš barem normalnu komunikaciju za početak, što je prečesto stvarna i veoma ozbiljna barijera u praksi.“
Relja je za svojih 12 godina rada obavio preko 1.000 fotografisanja. Uprkos preprekama na koje svakodnevno nailazi, njega i dalje uzbuđuje ovaj posao.
„Ne možeš da napraviš dobar rezultat ukoliko nisi uzbuđen time šta fotografišeš. Ja biram šta radim, tako da na kraju jedan deo toga bude tehničke prirode, na primer kada radiš za korporacije pa ti kažu da im treba pet fotografija neke fasade… Tu nema bog zna kakve emocije ali kada se radi sa arhitektom, teoretske šanse nema da ne bude emocije jer arhitekta želi da bude uključen u to, njega to zanima. Kada se fotografišu enterijeri, arhitekte su u 90 posto slučajeva uključene u proces. Oni se toliko zabavljaju u tom procesu i uživaju, trče levo desno, pomeraju stvari. Mi se u suštini zabavljamo ceo taj dan i rezultat te zabave su dobre fotografije. Ti kada nemaš ceo taj proces, onda se tačno oseti da manjka taj ljudski momenat u fotografisanju.“
Ovo je izbor kuća koje je Relja fotografisao, a koje su na njega ostavile baš jak utisak.
Remodelovana srpska brvnara
Ovo su radile arhitekte EXE studija koje su radile dugo u Kini i onda su rešili da se vrate ovamo i da na svojoj dedovini naprave nešto. Ljudi su gladni ovakvog sadržaja gde će da vide nešto autohtono, naše i nešto savremeno u isto vreme.
Dosta je skromna vikendica, mala, sa nekoliko lepih poteza gde oni praktično prave prozor, preko kog imaš fantastičan pogled na Divčibare.
Mala kvadratura, jednostavni materijali, ništa nije skupo. Mnogo je važnija ideja, nego da zapravo bude skupo i „napucano“. Jedini problem kod ovih stvari je naći nekoga ko će raditi na planini. Treba dovući majstore, opremu itd.
Kuća na vodi
Ovo je poznata kuća kod Progara koju je radio arhitektonski biro Remorker. U pitanju je sojenica koja je projektovana za situaciju kad nadođe reka, da kuća bude bezbedna.
Kuća je svedena, jednostavna, korišćene su tri vrste materijala. Beton je služio tu da odmakne kuću od vode, koja je obložena limom i ima drvene detalje na terasi i u enterijeru.
Kada nadođe voda do kuće se dolazi čamcem. Ovo je zapravo arhetip kuće, jedna vrlo prepoznatljiva forma koju dete nacrta kada prvi put crta kuću, ali naravno uz čitav niz slojeva i sofistikacije koje u projekat unose arhitekte.
Kuća na Avali
Ovo je kuća koja je dosta eksperimentalna i služi da pokaže ne samo znanje arhitekata, već i kako se određeni materijali mogu koristiti. Iza celog projekta stoji studio TEN.
Dok boraviš u kući stvarno dobiješ utisak lebdenja iznad zemlje koji je atipičan za ovakve projekte.
Objekat može skroz da se zatvori tako da čovek može da ima neku privatnost i da bude odvojen od ulice.
Chalet Jelovac
Porodična kućica za odmor arhitektonskog biroa Synthesis.
Kuća je spolja obložena sibirskim arišom je na fasadi, koji vremenom posivi na kiši ili suncu. Izgubio je tu svoju prirodnu boju, a oni su upravo i hteli taj efekat. Enterijer kuće je veoma sveden i može se reći skandinavski po svom karakteru.
Porodična kuća na Kosmaju
Projektovao ju je Dejan Todorović, koji je autor projekta rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Kuća projektovana od strane biroa Nooto, objekat svoj neobičan oblik duguje starom, zatečenom objektu, kojeg su arhitekte dekonstruisali u veoma atraktivnu, nesvakidašnju formu. Vodi se kao porodična kuća, a za opremanje enterijera je bio angažovan Filip Rašković.
Vikendica u Šimanovcima
Ovo je primer sanacije stare kuće i proširenja terase sa pergolom studija Takt.
Napravili su jedan veliki potez pergole – mikro intervencija koja će napraviti taj objekat savremenijim.
Tipično se za ovakve projekte angažuju mlade arhitekte.
Kod nas postoji velika tendencija da se stvari ruše i da se gradi novo, a zapravo samo nismo naučili da prepoznamo da možda postojeće stvari nose u sebi neku vrednost.
Vikendica u Bezdanu
Kuća u Bezdanu, koja se nalazi blizu mađarske i hrvatske granice delo je arhitektonskog ateljea Domus. Ovo je zapravo rekonstrukcija. Arhitekte su sklonile terasu i napravili sobu, novu terasu, jedan komotan dnevni boravak sa kaminom, trpezarijom. Mnogo funkcionalnije, više svetla, lepša organizacija i bolje kretanje kroz prostor. Ovo je primer skromnije vikendice, gledano u odnosu na druge primere, koja je pre svega praktična.
Submarine
Ovo je projekat Neo arhitekata koji je veoma poznat u stručnoj zajednici. Ovako nešto se jako retko viđa u Srbiji. Objekat je veoma duguljastog oblika, po kom je i dobio svoj nadimak. Lokalni kamen je korišćen na fasadi, a u enterijeru je korišćena kombinacija betona i drveta.
Villa la Tout
Kuća se nalazi u brdima i ima prelep pogled na Skadarsko jezero.
Ovde se vidi veličina arhitekte koji nije imao problem da dozvoli vlasniku da prostor opremi svojim nameštajem, koji je skupljao sa svih strana sveta. Arhitekta zapravo u ovom primeru pravi prostor koji omogućava vlasniku da se ispolji na svoj način, a da to ne remeti arhitekturu. Iza svega stoji studio Andu.
***
Bonus video: Aleksandrino kupatilo kao iz bajke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
