Ukoliko volite futurističku estetiku, imamo nešto baš za vas.
Beli enterijer jedne vaskularne ordinacije nalazi se u zgradi koja datira iz 1911. godine, u Novom Sadu, na prvom spratu, u stanu na uglu zgrade.
Uzani hodnik dugačak 15 metara prolazi kroz ceo stan, od ulaza do čekaonice. Dužina hodnika naglašena je zidovima u jednobraznoj oblozi od medijapana i dugačkom, tankom LED trakom koja lebdi u prostoru, diskretno ukazujući smer kretanja, piše SuperProstor.
Prostor izgleda kao da ste upravo zakoračili u scenografiju naučnofantastičnog filma.
Iako deluje kao enterijer koji postoji na primer u Holivudu ili, što da ne, u Japanu, ta lepotica iz budućnosti nalazi se kod nas – u Novom Sadu.
Reč je prestižnoj vaskularnoj ordinaciji na novosadskom Trgu mladenaca, u Adamovićevoj palati iz 1911. godine. Ordinacija je smeštena na prvom spratu u stanu, i na samom je uglu zgrade.
Ovaj nestvarni enterijer delo je arhitektonskog studija Fluid, koji su 2015. godine osnovale Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasic i Tijana Vitomir, a predstavlja nastavak dugogodišnjeg rada sa pokojnim Đorđem Gecom (1965-2014) u okviru Fluid Arhitekture.
Ordinacija ima 120 metara kvadratnih, realizovana je 2015. godine, a već 2016. dobila prestižnu evropsku nagradu za najbolji enterijer, što je verujemo i na ponos ordinacije i klijenta.
„Želja klijenta bila je da se u enterijeru ordinacije pojavi nešto inovativno što do sada nije viđeno, a opet da bude svedeno. Enterijer ordinacije je naš odgovor na želje klijenta”, kaže nam Nevena Pivić iz Studija Fluid.
„Imali smo sreće da je klijent imao puno hrabrosti i poverenja u nas, što je omogućilo da čitav proces od projektovanja do realizacije uradimo kako mislimo da treba, što je rezultiralo pozitivnim reakcijama korisnika procesa, čak i sad nakon osam godina od završetka enterijera“, kaže arhitektica.
Uzani hodnik dugačak 15 metara prolazi kroz celu oridnaciju, od ulaza do čekaonice. Dužina hodnika naglašena je zidovima u jednobraznoj oblozi od medijapana i dugačkom, tankom LED trakom koja lebdi u prostoru, diskretno ukazujući smer kretanja, piše Superprostor.
Na pitanje na šta su posebno ponosni, Nevena kaže: „Na prvi pogled najveću ’manu’ datog prostora – uzak hodnik od 15 metara – uspeli smo da pretvorimo u lajtmotiv/ okosnicu ordinacije. Najproblematičniji deo datog prostora postao je osnova koncepta našeg enterijera.“
Arhitektica nam priča da su duž čitavog hodnika postavili oblogu od prosvetljenog korijana – koja asocira na laserske zrake koji se koriste prilikom intervencija u ovoj ordinaciji i koji su njen zaštitni znak.
Ordinacije, čija su vrata deo obloge od medijapana, naočigled su skrivene, s obzirom na to da se ne mogu sagledati iz hodnika (na vratima ne postoje kvake sa strane hodnika).
Prostor čine toaleti, pomoćne prostorije i dve sale koje su međusobno povezane – jedna manja za dijagnostiku i druga, veća, za intervencije. Ovakvom organizacijom postignuto je uređeno, optimalno kretanje pacijenata. Nakon ulaska, pacijent prolazi kroz hodnik da bi došao do čekaonice, da bi potom pristupio sali za dijagnostiku i, ukoliko ima potrebe, sali za intervenciju. Obe sale imaju izlaz u hodnik u vidu skrivenih vrata.
Čekaonica je svetla, s obzirom na to da se nalazi na uglu objekta, posedujući prozorske otvore celom dužinom. Na oblozi od medijapana u srednjoj zoni, celom dužinom hodnika, nalaze se paneli od belog prosvetljenog korijana, na kome je prosecanjem formirana šara kroz koju prolazi svetlo.
Iza obloge postavljene su LED trake, koje prate posetioca na putu ka čekaonici i kojima se mogu postići različiti efekti u zavisnosti od režima po kojima se svetlo pali i gasi. Šara se ponavlja i na skrivenim vratima, u vidu reljefa, čineći da obloga deluje jednobrazno kada je svetlo ugašeno.
U enterijeru preovlađuje bela boja – medijapan, korijan, epoksi pod, zidovi i mobilijar su u nijansama bele boje.
U unutrašnjosti ordinacija, obloga od medijapana iz hodnika formira plakare. Krila plakara izrađena su od medijapana i korijana. Na mestima gde je korišćen korijan, plakari su sa unutrašnje strane osvetljeni tako da se na korijanu formira senka sadržaja na policama, kao što su instrumenti i slično. Kada je svetlo ugašeno, korijan se ne razlikuje od medijapana, zahvaljujući čemu čitav zid deluje jedinstveno, piše Superprostor.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
