Leto nas mazi raznobojnim cvećem, a biljka koja se redovno nalazi u našim vrtovima i na balkonima, svakako je hibiskus.
Ta predivna sadnica, koja cveta sve od juna pa do kasne jeseni, poreklom je iz Azije, a u Evropu je donesena u 16. veku. Brojne sorte razlikuju se svojom veličinom, visinom (neke mogu narasti čak i do dva metra), bojom lišća, te bojom i građom cvetova. Na našim balkonima i u vrtovima najčešća je sorta vrtni hibiskus, koji dolazi u ružičastim, belim, ljubičastim, plavim nijansama, piše zadovoljna.hr.
Iako je cvet predivan, a čini ga šest međusobno spojenih latica, on je vrlo kratkog veka. Otvara se rano ujutro, s prvim sunčevim zracima, a zatvara otprilike jedan sat pre zalaska. Ipak, veliki broj pupoljaka na ovoj biljci brine se za to da u cvetanju uživamo nekoliko meseci godišnje.
HIBISKUS VOLI SUNCE I TOPLINU
Dobro drenirano tlo bogato humusom je ono što treba hibiskusu da bi pokazao svoje najlepše ruho. Voli sunčevu svetlost i toplinu, ali treba pripaziti na to da ne bude direktno izložen suncu tokom celog dana. Njegovo idealno stanište je na polutamnom mestu.
Tokom letnih meseci potrebno ga je svakodnevno zalivati, a preporučuje se i redovno prehranjivanje jednom nedeljno proizvodima koji se mogu naći u svakom garden centru. Ako primetite da su pupoljci smežurani, to je znak da je biljka dobila previše vode.
Da bi hibiskus bio u svom punom sjaju svake godine, vrlo je važno pripaziti na pravilno obrezivanje. Biljke treba svake godine skratiti za jednu trećinu, idealno u proleće.
Želite li da vaš hibiskus bude u formi stabalca, potrebno je pripaziti na oblikovanje i razvijanje središnjeg debla, a jednom kada dosegne željenu visinu, treba odstraniti vrh. Tako će se aktivirati pupoljci sa strane i omogućiti bujno cvetanje.
KAKO SE REŠITI PARAZITA I ŽUTILA?
Na hibiskusu, posebno ako se radi o vrsti kineskog sleza, često se mogu uočiti lisne uši i crveni pauk. Zato je potrebno redovno proveravati listove, te posegnuti za prigodnim sredstvima.
Leti se na hibiskusu često primećuju i žute mrlje na lišću. To se u najvećem broju slučajeva događa zbog kloroze, odnosno zalivanja iz slavine koja je bogata hlorom i kalcijumom. Zato, ako ste u mogućnosti, pokušajte da skupite kišnicu ili biljku zalijte vodom koja je stajala nekoliko dana.
BONUS VIDEO Filmski štreber koji je opsednut sedmom umetnošću
Pratite nas i na društvenim mrežama: