Jedna od najlepših zgrada u Beogradu.
Ušuškana u najlepšem delu Beograda, između Saborne crkve i Kalemegdana, Ambasada Francuske mami poglede znatiželjnih prolaznika skoro čitav jedan vek.
Zgradu je još 1926. godine dizajnirao francuski arhitekta Rože-Anri Eksper sa srpskim kolegom Josifom Najmanom kao asistentom.
To je bila tek četvrta francuska ambasada izgrađena sa svrhom jer je u to vreme običaj bio da se postojeća zgrada iznajmi ili renovira.
Izgradnja je trajala od 1929. do 1933, a svečano otvaranje bilo je 21. decembra 1935. Na ceremoniji je bilo 800 zvanica, na čelu sa knezom Pavlom i kneginjom Olgom Karađorđević.
Zdanje je potpuni primer ar deko stila, sa sve fasadom, enterijerom, nameštajem i osvetljenjem.
Zgrada ima pet spratova, prva dva za javne funkcije, a preostala tri za ambasadora i privatne prostorije.
Predvorje, kom se prilazi velikim belim mermernim stepenicama, dekorisano je sa četiri medaljona koji predstavljaju reke Francuske – Sena, Rona, Garona i Loara.
Originalni nameštaj su radili poznati francuski majstori Lele i Subes, ali nažalost, njihovi komadi pravljeni specijalno za ambasadu su ili izgubljeni ili vraćeni za vreme Drugog svetskog rata.
U svakom slučaju, ambasada još uvek ima tapiseriju poznate Gobelins firme, kao i litografiju Pabla Pikasa. Urbana je legenda da ju je on lično doneo u Beograd, te da je održana žurka plavog koktela u čast njegovog plavog perioda.
Zanimljivost ove zgrade je i luster koji se nalazi na devet metara visine i ima poseban mehanizam za spuštanje zbog lakšeg održavanja.
Takođe je interesantan mermerni kamin koji je dekorisan horoskopskim znacima.
Poseban detalj je bazen koji se nalazi u dvorištu ambasade.
Priča kaže i da velika ogledala unutar ambasade podsećaju na Dvoranu ogledala u Versaju, dok skulptura tri žene na krovu zgrade predstavlja ideju Francuske revolucije, ali i današnji moto Francuske – slobodu, bratstvo i jedinstvo.
Početkom 21. veka dizajnerka Elen de Sen Pjer, unuka slavnog maršala Luj Franše d’ Eperea, preduzela je restauraciju celog zdanja od 5,5 hiljada kvadrata, sa sve nameštajem i umetninama. Bio je to posao koji je zahtevao temeljno istraživanje osobenosti art dekoa, ali i istorijata zgrade. Tako su reljefi Karla Sarabezola u okruglom salonu osveženi, a stari nameštaj dobio nove tapacirunge. Na zidu velike trpezarije pojavio se fini ornament nakon što je sa njega skinuta boja kojom je u međuvremenu premazan, a u tom poslu učestvovali su i beogradski studenti umetnosti.
Sa bogatom kolekcijom vrednih umetničkih dela i komada nameštaja, ne čudi što je ova zgrada i dalje jedna od najlepših u Beogradu.
BONUS VIDEO: Transformacija stana u Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
