Kako nam se leto bližilo moja terasa mi nije davala mira. Malo sam je na studentski-na-jedvite-jade način sredila, i izdržala je tako par sezona. Međutim, ove godine je bilo vreme za drastičnu promenu. Naravno, kada bi mogla da se napravi prašuma od terase to bih i učinila, ali ipak ovo je sledeća najbolja opcija - a za vrlo male novce.
Terasa je imala tri zida u dve različite boje, oko prozora nije okrečeno uopšte i video se malter, a da ni ne počinjem o podu – vrlo neravan beton sa dosta rupa. Linoleum je bio jednogodišnje rešenje koje posle nekoliko kiša i dva snega više nije bilo prihvatljivo.
I s obzirom da sam ga kupila preko interneta – gde su mi željenu dužinu skratili za metar i po i nije bio boje koju sam tražila – dobro je i trajao.
Zidovi su bili sledeća najgora stvar. S obzirom da nemam nekog iskustva sa krečenjem i tim stvarima, odustala sam od ideje za sve zidove izgletujem i sredim (što će možda biti izazov za sledeće proleće). Kupila sam najjeftiniji kreč, prešla dva puta i sve je bilo potpuno prihvatljivo. S obzirom da je zid vrlo neravan – krečenje je moralo četkom – ali vežba za ruke nije na odmet.
Dok sam za pod imala drugu ideju – akrilna boja za beton. I kako nisu imali baš onu tamnu sivu koju sam ja zamislila, odlučila sam da uzmem stvar u svoje ruke i kupila akrilik za beton i crni pigmet i – ja to mogu i sama.
Nisam mogla i pod je neravnomerno ofarban i uglavnom je crn. Iskreno, super kada se stavi sav nameštaj i ne primeti se ukoliko ne pometem dve nedelje. Uštedela sam na boji (150 rsd doduše, ali ušteda je ušteda) i ne moram da čistim svaki drugi dan – win win. I eto, okrečila sam i dobila novi pod za otprilike 800 dinara.
Trska je kupljena još prošle godine i stvarno sam prezadovoljna kako izgleda i ove, pritom sakriva vrlo ružnu i staru ogradu od pleksiglasa. Savet kada kupujete trsku – nikada ne govorite dimenzije u knap – jer, kao što vidite, malo nedostaje pri vrhu. Nikada ne znate kako će neko to da iseče i da li je premerio kako treba. Bolje višak skratiti, nego da fali.
Okačila sam zastavu i tako bar malo sakrila antene. Ovaj stari okvir od ogledala prefarbala sam ponovo u belo i okačila zbog dekoracije.
Sovicu za zid sam kupila kod kineza za nekih 200 dinara, tako je i moja biljčica dobila novu lokaciju. Ovaj viseći držač od kanapa sam naručila preko AliExpressa za dolar, i prezadovoljna sam.
Nameštaj je prošlogodišnja kreacija od paleta. Palete su po nekih 300 dinara i najveći napor je bilo iseći ih i napraviti stolice. Mom tati je trebalo čitavih 15 minuta, i već drugu godinu se super drže. Premazala sam ih nekoliko puta lakom za drvo koji u sebi sadrži zažtitu od vlage i tako, iako su pokisle mnogo puta, super izgledaju i danas.
Improvizovala sam sa zaostalim jastucima sa nekih garnitura, mada planiram da napravim nove poput ovog na tufnice. Od starog nekog materijala napravljena je jastučnica koju smo napunili kockicama sunđera i super se drži. Možda ću za jesen da spremim sve žute ili oker jastučnice, tako da terasa ima taj jesenji ton.
Inače, ova biljka desno u saksiji je tamjanika – predivno miriši i tera komarce i ostale dosade. Tako da nesmetano možemo uživati ispijajući čajeve ili koktele.
Staro ogledalo je neko ostavio pored kontejnera. Iza i piše da je iz 1950. i neke (poslednji broj je malo razmazan) i savršeno se uklapa u ovaj naš enterijer-eksterijer. Bršljan sam presadila u veliku saksiju, tako da ima dovoljno prostora da širi i korenje i puzavice po zidovima.
Stolić je vrlo jednostavan i od kamena – tako da ne postoji strah da moj pas u prolazu obori sve sa istog.
I za kraj, na drugu stranu terase okačila sam prelepu policu na zid – idealnu za male saksije i rasade. Polica je nađena na buvljaku za 500 dinara i kako nemam mesta u kuhinji za nju, uklopila sam je ovde.
Stara natkasna služi za odlaganje đubriva za biljke, prskalice za zalivanje i ponekog svećnjaka – kada za atmosferu terasu obgrlimo svećicama. A pored je čeri paradajz u saksiji, jer – što da ne?
Bonus video: Kućni ljubimci za mirniji život
Pratite nas i na društvenim mrežama:
