Možemo li bar na jedan dan da živimo kao on?
Saša Šekoranja je poznati zagrebački umetnik, akademski slikar, scenograf, dizajner nameštaja i enterijera i verovatno najpoznatiji cvećar u Hrvatskoj.
Njegove kreativne, cvetne dekoracije i inovativne ideje jednostavno ostavljaju bez daha. Izlog njegovog cvetnog ateljea u Zagrebu je razlog zbog kog mnogi hrle da prođu tom ulicom, kako bi videli Sašine aranžmane.
On se u jednom intervjuu prisetio kako mu je olovka bila omiljena igračka odmalena.
„Kao što verovatno devojčice uzmu barbiku, dečaci neki pištolj, neko uzme olovku. Meni su oduvek bili privlačni i zemlja i crtanje. Ako ne bih imao olovku, imao bih šibice pa bih slagao nešto – naravno, to je priča mojih roditelja, lično se toga ne sećam. Ipak, sećam se da sam kod dede i bake, koji su bili bogati, raskošni, i živeli vrlo ‘barokno’, i drugih koji nisu bili rastrošni i koji su živeli dosta asketski – razvio svoja dva estetska usmerenja, odnosno tendenciju ka minimalizmu i ka baroknim obeležjima svog rada. I danas mi je tako, u jednom sam trenutku okrenut prema baroku, Božiću, a već u drugom želim isprazniti izlog, izbaciti sve i imati minimalno uređenje.“
Zanimljivo je da je rođaka njegove majke bila niko drugi nego – Majka Tereza.
„Bio je Uskrs, uskršnji doručak kod bake u Bosanskoj ulici. Bio sam mali. Imao sam otprilike šest godina i pamtim pripreme i uzbuđenje. To je bio veliki događaj! Raskošan sto, vaze pune cveća, svi doterani dočekuju važnu gošću… A stigla je mala pogrbljena starica zamotana u čaršav i potapšala me po glavi – kao loptu. Nisam bio impresioniran… Na kraju je od cele gozbe pojela samo pola jajeta da ne uvredi domaćina, a ostatak je ponela svojim štićenicima. Bio sam premali da bih shvatio neke stvari.“
Saša je odrastao u porodici umetnika što je verovatno uticalo da i on sam postane jako svestran. Iako se bavi crtanjem, ilustracijom, slikanjem nikada nije mogao izdvojiti samo jednu stvar koja ga najviše ispunjava.
„Sve to jednako doživljavam, bavim se likovnim i vizualnim…samo je pitanje medija“, izjavio je svojevremeno.
Ne krije da ima veliki ego i da želi da bude najboji u onome što radi.
„Imam veliki ego. I mislim da je to ok. Kad nešto radim, želim biti najbolji. Kad vidim nešto dobro, to me inspiriše da budem još bolji. Imam taj sportski duh, ali mrzim sport“, priznao je Saša.
Takođe nema ništa protiv snobizma, čak mu je i simpatičan.
„Nemam ništa protiv snobova. Svaki se dan susrećem s ljudima koji se razmeću skupim stvarima i misle da su kul. Meni je to zabavno jer sam uvek voleo preterivanja. To me uveseljava, ali ne bih voleo tako živeti.“
Ipak, Saša stoji iza toga da su u svemu najvažniji karakter i autentičnost, pa makar to bila i greška.
„Čovek je stalno pod nekim uticajima i ponekad ne raspoznajete gde ste stvarno svoji, a to se dogodi kada se opustite i ne forsirate. Jednostavno, tada postajete autentični – a to je uvek najteže“, rekao je.
Spas od gradske vreve pronalazi u svom vrtu u jednom istarskom selu. Pošto Saša ne zna da uživa u dokolici, rad u vrtu ga najviše opušta, a vrt je i glavno mesto okupljanja za njegove prijatelje.
***
Bonus video: Kako izgleda buket od 500 evra, Kraljevski aranžman u studiju Probudi se
Pratite nas i na društvenim mrežama:
