Mnogi roditelji objavljuju storije, fotografije i video snimke svoje dece na društvenim mrežama jer su ponosni ili žele da ostanu povezani sa rođacima i prijateljima. Društvene mreže su takođe korisne za dobijanje saveta, ali i osećanja kao da niste sami u svemu, jer roditeljstvo može biti vrlo izazovno. Ali koliko deljenja je previše i može li objavljivanje dečjih slika na društvenim mrežama dovesti mališane u opasnost?
Ovaj članak razlaže pet, ne tako očiglednih načina na koje deljenje informacija o vašem detetu na društvenim medijima može potencijalno da naškodi vašem potomku, kao i pitanja koja treba da postavite sebi pre nego što pritisnete „objavi“.
Objavljivanje na društvenim mrežama može narušiti privatnost vašeg deteta
Iako mala deca možda ne razmišljaju o tome šta njihovi roditelji dele o njima na društvenim medijima, to možda neće biti slučaj kad malo odrastu. Prema Common Sense Media, deca sa oko pet godina počinju da razvijaju osećaj za sebe kao pojedinca i za to kako ih ostatak sveta doživljava. Njihova privatnost postaje sve veća briga. Možda će početi da se stide zbog sadržaja koje njihovi roditelji objavljuju o njima na društvenim mrežama, posebno kada su u pitanju anegdote iz ranog detinjstva, smešne fotografije i novosti o izazovima u razvoju i ponašanju.
Deljenje pogrešne vrste sadržaja na društvenim medijima takođe može učiniti da se deca osećaju kao da nemaju vlasništvo nad sopstvenim telima ili sopstvenim vrednostima. Deca zapravo nemaju priliku da se ne slažu sa svojim roditeljima koji objavljuju vreme kupanja i druge osetljive fotografije na društvenim mrežama. Oni takođe nemaju uticaja na političke ili društvene poruke koje njihovi roditelji forsiraju na njih. Na primer, kako će se neka deca osećati u vezi sa natpisima sa predsedničkih izbora 2016. koje nose ili majicama sa raznim porukama koje im roditelji obuku, kada se kao odrasli budu osvrnuli na te fotografije? Kako će se osećati kada su iskorišćena kao političke izjave na Fejsbuk stranicama svojih roditelja?
Vaše objave mogu biti povod za maltretiranje
Takođe bi trebalo da budete zabrinuti kako drugi mogu da reaguju na stvari koje delite o svom detetu na društvenim mrežama. Bez obzira da li je vašem detetu stalo do starih fotografija na društvenim mrežama, drugi će možda moći da iskoriste te informacije da ismevaju, vređaju, pa čak i maltretiraju vaše dete kako on ili ona odrasta. Šta može sprečiti vršnjaka da podeli fotografiju na svojim mrežama za koju vaše dete smatra da je blam? Šta ako svi u krug počnu da dele? Nije potrebno mnogo da bi fotografija od porodične šale prerasla u trač za celu srednju školu.
Potencijal za maltretiranje ne prestaje sa ljudima koje poznajete. Da biste stekli osećaj za nemilosrdne ličnosti anonimnih ljudi na Internetu, samo zavirite u komentare dečjih video snimaka na Jutjubu. Šta će vaše dete misliti i osećati ako vidi da vaša publika na društvenim mrežama ne reaguje dobro na vaše objave?
Poruke na mrežama mogu uticati na budućnost vašeg deteta
Teško je, ako ne i nemoguće, kontrolisati informacije nakon što se objave na mreži. Ne možete sprečiti bilo koga da skrinšotuje vaš post i da ga širi van vašeg domašaja. Vaši izbrisani postovi, iako su očigledno nestali sa vašeg profila na društvenim mrežama, možda i dalje žive na veb lokacijama internetskih arhiva i na samim serverima društvenih medija. Imajući to na umu, trebalo bi da razmislite o tome kako vaše fotografije i priče mogu uticati na vaše dete kada je mnogo starije, čak i kada bude odrasla osoba.
Realnost je da bi podaci koje dele roditelji mogli da otkriju Google algoritmi za pretragu čak i mnogo godina kasnije.
„Roditelji treba da razmisle o tome kako potencijalni poslodavci mogu reagovati na pronalaženje određenih osetljivih fotografija iz detinjstva na društvenim mrežama. Takođe bi trebalo da se zapitaju kako bi te objave mogle uticati na njihovo dete ako ono ikada odluči da se kandiduje za neku javnu funkciju npr. ili da prosto učestvuje u javnom životu”, istakla je Stejsi Stajnberg, pomoćnica direktora Centra za decu i porodice na Univerzitetu Florida.
#related-news_1
Opasnost od digitalne otmice
Digitalno kidnapovanje je vrsta krađe identiteta. To se dešava kada neko fotografiše dete, te se ta slika uzme sa društvenih mreža i da mu se novo ime i identitet. Te takvi ljudi često tvrde da je dete njihovo. Bilo je brojnih sličnih primera poslednjih godina, uključujući incident iz 2015. u kojem je stranac uzeo fotku 18-mesečnog dečaka sa Fejsbuk stranice mame blogerke i objavio je na svom Fejsbuk profilu, ponašajući se kao da je to njegov sin.
Fotografije vašeg deteta takođe mogu biti korišćene za igranje ‘uloga bebe’. Ako niste upoznati sa igranjem uloga beba, potražite #BabiRP, #AdoptionRP i #KidRP onlajn ili na društvenim mrežama. Ljudi koji glume da su bebe kreiraju naloge na mrežama kako bi objavili ukradene fotografije zajedno sa lažnim informacijama o detetu na fotografijama. Ponekad se stranac lažno predstavlja kao dete tako što odgovara na komentare kao dete ili iz njegovog ugla gledišta. Ovi komentari mogu biti uznemirujući, iako nisu svi zlonamerni.
Čini se da ovakve profile kreiraju ljudi koji žele da budu roditelji ili pak žele da budu to dete. Oni su, međutim, još jedan primer kako lako možete izgubiti kontrolu nad identitetom svog deteta kada objavite informacije o njemu na mreži.
Privlačite opasne ljude
Fotografije i video snimci dece koje njihovi roditelji dele na društvenim mrežama ponekad se pojavljuju na uznemirujućim veb sajtovima i forumima, od kojih neki sadrže i dečju pornografiju. U jednom slučaju majka iz Nešvila pokušala je da pronađe identitet stranca koji je podelio fotografiju njene ćerke. Ona je pratila fotografiju na stranici koja pripada čoveku u Kini. Na toj stranici je otkrila sliku svoje ćerke, kao i mnoge druge fotografije devojčica.
Ovo se ne dešava tako retko kao što mislite. Prema australijskom komesaru za onlajn bezbednost dece, jedan sajt je ponudio najmanje 45 miliona slika, od kojih su polovina bile fotografije dece ukradene upravo sa profila roditelja. Fotografije sa svakodnevnih porodičnih aktivnosti, ali su bile propraćene neprimerenim komentarima.
Lako je zaboraviti da objave na društvenim mrežama takođe mogu pružiti male indikatore koji mogu pomoći ljudima da identifikuju gde dete živi, igra se i ide u školu. Objave sa informacijama kao što su oznake lokacije daju strancima, mogućnost da lociraju dete i druge članove porodice. Ovo je posebno opasno za porodice koje pokušavaju da reše sporove oko starateljstva i izbegnu situacije nasilja u porodici.
Šta da radite ako ipak objavljujete
Razumljivo je da želite da podelite o svojoj porodici. Ako odlučite na to, pokušajte da pitate svoju decu šta im odgovara i preduzmite neke mere predostrožnosti. Obratite posebnu pažnju na podešavanja privatnosti na svojim stranicama društvenih mreža. Pažljivo birajte svoje fotografije i stavite vodeni žig na one koje objavite javno. Zamolite prijatelje i porodicu da se uzdrže od postavljanja fotografija ili video zapisa vašeg deteta. I počnite da uključujete svoje dete u odlučivanje šta je prikladno da podelite sa drugima.
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
