Vodič za žene: Kako da ne nadrljaš kad se razvodiš

Simović za početak govori šta je prvi kamen spoticanja kad dvoje reše da dalje nastave odvojeno, a štošta su stekli zajedno.

„Najveći problemi kod razvoda su u podeli nekretnina koje su stečene u toku trajanja braka. U pitanju su stanovi, kuće, vikendice, automobili, ali i umetničke slike, recimo. Dešavalo se da klijent krije zbirku vrednih slika, najveću na Balkanu. A to mora da prijavi jer je bračna tekovina.“

S druge strane, privatna firma je – privatna. Ako žena, recimo, poseduje svoj kozmetički salon, to je njeno i ne deli se, poput ličnog dohotka.

Advokatica Tatjana Simović kaže i da se ova podela nekretnina posebno odnosi na one ugovore stečene pre uvođenja notarskog sitema. Tad većina nije opredeljivala svoje udele.

„To zapravo znači da se imovina, recimo, stan, uglavnom vodila na muža, tj. ugovori su se tradicionalno zaključivali na muža. Naime, praksa ranijih godina je bila da, na primer, supružnici kupe stan, a žene tu nema nigde, sve se vodi na njega. I sada ako se razvode, dolazi do sporova koji se rešavaju sudskim putem, ukoliko nije moguć sporazum. Tužba se podnosi nadležnom sudu i po okončanju postupka imovina se uglavnom deli pola-pola, nakon što se utvrdi koliki je čiji udeo u sticanju određene nepokretnosti.“

Naša sagovornica objašnjava da je ta situacija prilično komplikovana kod stanova iz otkupa koji su se ranije dodeljivali tako što su državne firme oba supružnika dodeljivale stanove.

Sada se mora dati saglasnost da li se radi o posebnoj ili zajedničkoj imovini.

„Kod stanova koji su poslednjih godina kupljeni, recimo, za keš utvrđuje se doprinos u sticanju. I tu se desi da je podela napola, ali u novije vreme je sve češća velika nesrazmera u doprinosu.“

To zapravo znači da raskorak u tome ko koliko doprinosi braku nastaje zbog sve više privatnih firmi i novoformiranog sloja kapitalista.

„Recimo, ako žena kod kuće čuva decu i ne radi nigde, a muž ima stomatološku kliniku, ili pak ona ima kozmetički salon, a on ne radi ništa, doprinos u braku nije srazmeran.“

I kako se onda dokazuje koliki je zapravo čiji doprinos, tj. kako sačuvati svoja prava?

„Prvo se uzimaju izvodi od plate, kolika je čija plata bila. Ako nema plate, onda ako se radi o gradnji kuće, gleda se koliko je ko ulagao, pa su onda tu svedoci izvođači radova, rođaci koji će, recimo, da tvrde gde je ko bio za vreme gradnje objekta. Osim svedoka, vrlo često imamo i finansijsko veštačenje, a postoje i veštaci koji se bave baš ekonomskim doprinosom oba supružnika.“

Sve to deluje prilično mučno i komplikovano, a kako naša sagovornica kaže, u proseku traje i do pet godina. U tom slučaju, obraćanje advokatu je vrlo važno. S druge strane, postoji i drugi, znatno jednostavniji izbor.

„Mnogi unapred odustanu od postupka kad čuju sve, pa naprave sporazum o podeli bračne tekovine. To se završi kod advokata i notara za dan. Mnogi pak krenu u parnicu, živeći u zabludi da će neko tek onako da ih izdržava, pa kad vide sve, onda naprave sporazum. U svakom slučaju, ovde je zakon jasan i svi na kraju ostvare svoja prava“, zaključuje naša sagovornica.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom