Mileva Arbutina je ceo radni vek provela kao patronažna sestra i ta svoja dragocena iskustva pretočila je u knjigu za negu novorođenčeta. Sada za Zadovoljna.rs otkriva sve što mlade roditelje zanima o spavanju beba.
Uspavljivanje bebe danas deluje kao mnogo veća nauka nego nekada. Ili se samo o tome sada više priča nego pre… U svakom slučaju, pravi saveti stručnjaka uvek dobro dođu, a među najboljima kad je u pitanju spavanje beba jeste Mileva Arbutina.
Rođena 1957. u Novoj Pazovi, Mileva je završila srednju i višu medicinsku školu u Beogradu. Ceo radni vek provela je u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu i u penziju je otišla kao patronažna sestra. Nakon toga ostala je u struci, i dalje se družeći sa bebama i mamama posle izlaska iz porodilišta. Svoje dugogodišnje radno iskustvo pretočila je 2017. u Priručnik za negu novorođenčeta, koji je ove godine zaživeo i u izmenjenom i dopunjenom izdanju.
Sada Mileva Arbutina daje vrlo korisne savete roditeljima koji se tiču spavanja beba.
Koliko beba treba da spava
Za početak, ona govori kako okvirno treba da izgleda normalan bebin san po mesecima – koliko je prosečnoj bebi sna potrebno, i noću i preko dana.
„U prva dva i po do tri meseca posle rođenja bebe, kada je sita, posle svakog obroka, obično spava 16-20 sati za 24 sata. Sitost je posebno važna u ovom periodu. Kada beba posle završenih obroka nije sita, može da bude budna po 10-15-17 sati, uz češće uzimanje manjih količina mleka. Posle trećeg meseca beba obično spava oko 15 sati dnevno. Skraćuje se dnevno spavanje na oko šest sati, a noću spava duže, osam-devet sati.“
Od šestog meseca do kraja prve godine beba tokom dana najčešće spava dva-tri sata, a noću oko 10-11 sati, kaže naša sagovornica i dodaje da su tu i bebe nespavači koje se ne uklapaju u ovu satnicu, tj. imaju manju potrebu za snom.
Da li je bela buka poželjna
A da bi se ti poželjni cikusi spavanja i ostvarili, roditelji često deci puštaju takozvanu belu buku, tj. opušten i umirujući zvuk, kao što su kiša ili talasi. Te melodije bebu podsećaju na zvuke koje je slušala još u materici, a svrha im je da ublaže druge zvukove koji utiču na san i uspavaju bebu.
I da li je dobro puštati bebama belu buku i do kada?
„Poželjno je preko celog dana puštati belu buku od samog rođenja do šest-sedam meseci starosti deteta. Belu buku treba puštati tokom celog dana do oko 22 časa. Posle tog vremena je noćni ritam i bela buka treba polako da prestane.“
Mileva Arbutina kaže da tako kod bebe formiramo čvrst i dobar san za budućnost deteta. U suprotnom beba spava samo u bešumnom okruženju. Ona dodaje i da dnevne aktivnosti porodice ne treba da se menjaju rođenjem bebe.
„Dok beba spava, može se usisavati prostor, telefonirati, ne mora se šaputati…“
Kako beba pokazuje da joj se spava
Kad dođe to vreme za spavanje, beba roditeljima obično daje svojevrsne signale, ali njih nije uvek lako pričitati.
„U prva dva i po do tri meseca beba zaspi u završnoj fazi hranjenja i nastavlja da spava u svom krevetiću ako je sita. Ako se beba budi nakon spuštanja u krevetić u prvih 10-15 minuta, to samo znači da nije dovoljno sita. Beba posle navršena tri meseca, kada joj se spava, počinje da trlja okice, pomera glavicu levo-desno, uvlači glavicu naniže, a ramena podiže naviše, vredno pomera ručice….“
U svemu je vrlo važno znati koje aktivnosti se pre spavanja preporučuju, a koje nikako ne jer razbude bebu. Recimo, kada je vreme za kupanje u odnosu na spavanje?
„Pre spavanja treba malo stišavati dnevne aktivnosti. Ne treba se previše razigravati, posebno igranja skrivalice, to je za dete pravi mali stres. Roditelji se često igraju tako što bacaju dete uvis, a tim načinom igranja pred spavanje dete sa sobom ponese i strah u svoj san i tako se često budi u strahu ili plače dok spava. Roditelji najčešće rade tako da spavanje nadovežu na kupanje. Poznato je da beba lepo i najduže spava kada se okupa.“
Dojenje ili dohrana pred spavanje
Vrlo važna, možda i najvažnija stavka kad je reč o bebinom snu jeste hrana. Mileva Arbutina objašnjava kada je preporučljivo uveče da beba poslednji put jede da bi mirnije provela noć. Pritom, mnoge mame koje doje, po savetu, pred spavanje uvode dohranu jer se veruje da će beba tako bolje spavati. Da li je to tačno?
„Bebin san i hrana su u tesnoj vezi jer bebu u dobar san uvodi do vrha ispunjen stomačić mlekom. Adaptirano mleko se malo sporije vari od maminog mleka i tako daje bebi duži osećaj sitosti. Beba divno spava i kada samo sisa, ako mama u tom delu dana, pred noćno spavanje, ima dovoljno mleka. Manje je poznato da je količina mleka u maminim dojkama najmanja između 19-20 časova do 23-24 časa, a kada beba traži veću količinu mleka od uobičajene količine da bi joj to dalo duži san. Topla preporuka je da ne treba pred spavanje mamino mleko zamenjivati dohranom nego posle dojenja bebi po potrebi dodati dohranu, koliko beba želi. Beba će dohranom uzeti samo onu količinu mleka koja nedostaje u maminim sikama, do potpune sitosti. Beba ne bira koje mleko ćemo joj dati, za nju je samo važna količina mleka, da je taj mali stomačić potpuno ispunjen mlekom jer to bebu uvodi u dobar san. Veliku prednost uvek treba dati maminom mleku i nije tačno da beba bolje spava na dohrani.“
Treba li bebu noću buditi da jede
Jedna od dilema kod mladih roditelja je i da li treba bebu noću buditi na tri sata da jede, odnosno do kada ta praksa treba da traje.
„Bebu treba u prvom mesecu hraniti i noću. Buđenje je vezano za porođajnu težinu bebe. Bebu rođenu sa težinom do dva i po kilograma treba buditi noću na tri sata. Ovakav tretman ima i beba sa fiziološkom žuticom. Važno je da beba ima što više obroka da bi se brže oslobodila žutice. Ako je beba rođena sa težinom dva i po do tri kilograma, treba je buditi na oko tri i po sata u noćnom intervalu. Bebu rođenu sa težinom preko tri kilograma treba buditi na četiri, četiri i po sata sata noću“, kaže Mileva Arbutina i dodaje da je taj noćni interval od 22 časa do šest časova.
Takođe, to noćno buđenje se odnosi samo na prvi mesec starosti bebe, ali može se i dalje nastaviti ako je beba manje napredovala, oko 500-600 grama u prvom mesecu.
„Noćno hranjenje možemo ukidati već sa četiri meseca starosti bebe, ako to beba već sama ne uradi.“
Ima li smisla isplakivanje
U ovoj priči o spavanju beba ne možemo zaobići treninge spavanja, trend koji vlada među roditeljima u Srbiji, a među kojima je i isplakivanje bebe dok ne zaspi. To nameće pitanje da li je uopšte moguće naučiti bebu da se uspava i da bolje spava.
„Spavanje je od samog rođenja tesno vezano za bebinu sitost. Čim se beba lepo najede, da se mali stomačić u potpunosti ispuni mlekom ‚do čepa‘, bebu to iz obroka u obrok odmah vodi u dobar san. Tako beba sa navršenih mesec dana, kada prestanemo da je budimo noću, sama postepeno produžava noćno spavanje, tako da sa oko dva meseca često spava pet, šest. sedam sati u kontinuitetu. Beba koja nije sita posle završenog hranjenja često traži hranu tokom dana i noću. Ove bebe se bude noću do osam, devet meseci, a često i duže. Bebe su najbolji đaci, možemo ih naučiti da bolje spavaju, samo strpljivo i pomalo uporno.“
I onda da li ima smisla uverenje pojedinih roditelja da što više izmore bebu ona će lakše zaspati i bolje spavati?
„Bebe su svojim genima dobile tu razliku dana i noći, koju nastavljamo da negujemo tako što im puštamo belu buku, samo u dnevnom intervalu. Noću posle 22 časa se značajno utišavamo. Priroda je tako dobro sve odradila da taj mali slatki čovek, kada se rodi, čestim hranjenjm se dovoljno umori da, čim se lepo najede, odmah i lepo zaspi. Nahraniti se za tek rođenu bebu je težak posao, kao rad u rudniku, tako da nema potrebe za dodatnim izmaranjem.“
S druge strane, ne treba izbegavati da beba spava napolju, u kolicima, autu, kaže Mileva Arbutina.
„Bebe tako mnogo duže spavaju nego u svom krevetiću. Bebama posebno prija ljuljuškanje, to ih podseća na ljuljuškanje u maminom stomaku, dok je mama hodala, ustajala, menjala položaj tela. Bebe to pamte kao ovozemaljski raj. Oni su najbolji putnici, samo ručkaju i dugo spavaju, dok ne stignemo na odredište.“
Na kraju, naša sagovornica daje i odgovor na pitanje da li pomaže praćenje budnih prozora, tj. dužine perioda koje dete može da izdrži budno da bi se izbegao premor, ili je svaka beba za sebe.
„Od samog početka života sitost bebe je najvažnija za dobar san. Po pravilu tako naučimo bebu da divno spava i najbolje napreduje. Bebe kod kojih nismo uplovili u dobar ritam, da beba ručka-spava, ručka-spava, roditelji onda pokušavaju da to reše praćenjem budnih prozora. Imamo i bebe koje se ne uklapaju u veliku većinu, te bebe su slučaj za sebe. U svakom slučaju, ljubav do nebeskih visina koja se rodi u nama rađanjem bebe spremna je na sve i sve pobeđuje.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
